ODVAJKADA važi ona narodna: ”Selo hvali, a u gradu živi”. Ali, kako vreme protiče, u skoroj budućnosti, izgleda, nećemo imati šta da hvalimo. Niti čime da se pohvalimo.

Međa je povučena. Srpsko selo se sada nalazi između nestanka i opstanka! Kao letnji udar groma prostrujalo je istraživanje da je svako četvrto selo u Srbiji u fazi nestajanja.

- Konkretno, od ukupno 4.800 sela za oko dve i po decenije sa mape Srbije nestaće 1.200, a za deceniju i po oko 700 sela - kaže Branislav Gulan, saradnik Privredne komore Srbije, koji je uradio ovo poslednje veliko istraživanje o stanju srpskih sela.


STOTKA KAD SE SABERE
U nekim selima u srednjem Banatu kuće se mogu kupiti za 2.000 do 5.000 evra. Tragom te računice, pojedina manja vojvođanska sela mogu se pazariti za oko 100.000 evra!

Iznoseći poražavajuće podatke, Gulan kaže da srpsko selo karakteriše materijalna beda ostarelih ljudi koji su ostali u njima.

- U 86 odsto srpskih sela smanjuje se broj stanovnika, a samo u 12 odsto beleži se rast - nastavlja Gulan. - Tamo, takođe, živi oko 260.000 ”momaka” koji su se približili pedesetoj godini života, a nisu zasnovali svoje porodice.

Umesto nekadašnjih velikih i lepih svadbi, danas se u selu mogu videti, mahom, stari ljudi koji su ujedno i njihovi poslednji stanovnici. Kad oni umru, sela će ostati pusta, a jedine parcele koje će nastaviti da se šire biće groblja, iznosi sumornu sliku naš sagovornik:

- U 60 odsto sela, zbog loše ekonomske situacije, broj stanovnika smanjuje se selidbama. Sve to dovodi do druge krajnosti - industrijske i urbane prenaseljenosti, što je novi veliki problem društva. Život u gradu je skup, nestašica stanova je velika, fabrike su prepune viška radnika, a u našim selima su njive tih istih ljudi neobrađene, a kuće prazne.

Rezultati istraživanja pokazuju da 37,8 odsto seoskih domaćinstava u Srbiji nije u stanju da zadovolji ni osnovne ljudske potrebe. A, s druge strane, očekuje se da selo obezbedi dovoljno hrane za sebe i za gradsko stanovništvo, i da pritom ta hrana bude jeftina. U Srbiji ima oko 700.000 poljoprivrednih domaćinstava, a 70 odsto su mali proizvođači koji hranu proizvode uglavnom za sebe. Neki od njih traže subvencije da bi razvijali svoj biznis, ali mnogi traže - socijalna davanja.

Zemljoradnik Milan Stojanov, iz okoline Vršca, upozorava:

- Na selu je blizu polovina staračkih domaćinstava, a 95 odsto poljoprivrednika su sitni proizvođači koji mogu opstati samo ukoliko se udruže u zadrugu.

Sve oči, međutim, uprte su u državu. Prema nekim računicama, problem sela i njegovog opstanka mogao bi da se reši samo ako bi najmanje 40 odsto budžetskih sredstava išlo za njegov razvoj. A učešće agrarnog u ukupnom budžetu prošle godine palo je na - 2,2 odsto
Ivan LOVRIĆ preneto sa http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html%3A294631-Selo-ugasilo-svetlo