''To become happier is a fun process. It’s not like a grueling struggle. All you’re trying to do is find those things that make you happy to do them...The important thing is to recognize that your time has always been and will always be yours...''

28 Nov 2011

10 najboljih gradova za život


Economist Intelligence: 10 najboljih gradova za život


http://gdeinvestirati.com/ostale-teme/lifestyle/5545-economist-intelligence-10-najboljih-gradova-za-zivot
Na ovogodišnjoj listi najboljih gradova za život Economist Intelligence Unita prvo mesto zauzeo je australijski Melburn, a među 10 najboljih našla su se još tri australijska grada.
grad-melburn-australija
Melburnu ovo nije prvi put da je osvojio tu laskavu titulu - 2002. godine vrh liste koja rangira gradove po pet kriterijuma (stabilnost, zdravstvena zaštita, obrazovanje, infrastruktura, kultura i okolina) podelio je s kanadskim Vankuverom.
Preostala tri australijska grada u prvih deset - SidnejPerth i Adelaide - zauzeli su 6., 8. i 9. mesto, prenosi BBC News.
Upravo Vankuver je svake godine od 2002. osvajao prvo mesto na listi, dok je ove godine skliznuo na treće mesto, prvenstveno zbog lošijeg rezultata u infrastrukturi za koji su "kriva" povremena zatvaranja važnog autoputa.
I kanadski gradovi postigli su zavidan uspeh na ovogodišnjem popisu - osim Vankuvera, među prvih 10 našli su se i Toronto i Kalgari, koji su zauzeli 4. i 5. mesto.
Najbolji evropski grad je Beč, koji se našao na drugom mestu, dok se finska prestolnicaHelsinki može pohvaliti 7. mestom.
Listu prvih 10 zaključuje novozelandski Oukland, dok je najbolje plasirani grad iz Sjedinjenih Američkih Država havajski Honolulu na 26. mestu.
 
Lista top 10
1 Melburn,Australija
2 Beč, Austrija
3 Vankuver, Kanada
4 Toronto, Kanada
5 Kalgari, Kanada
6 Sidnej, Australija
7 Helsinki, Finska
8 Perth, Australija
9 Adelaide, Australija
10 Aukland, Novi Zeland

21 Nov 2011

London i prijatelji ... ..

Prijatelji, studneti , kolege ... jedva cekam kada cu u London opet ....iskopah ovu sliku na fejsu kod Fatime  Verissimo....

At that time ..... Veselinka (ja) visual arts lecturer, Sara Ann Barraclough Photography lecturer, Fatima Verissimo  student, and Sharon , - Exhibition ( Izlozba)

Serbian Farmhouse


Serbian Farmhouse Holiday Let

        NOW FOR SALE! -  1 hectare of land, orchard and farm yard, beautiful
        garden, renovated, traditional village farm house. Opportunity for
        sustainable living in Central Europe.  Euros 24,000.

Sleeps 6 + cot + sofa bed:
2 double rooms, 1 bunk room,
living room with double sofa-bed.
Location: Stara Moravica, Backa Topola (Vojvodina), Serbia
1 hour north from Novi Sad, 2 hours north from Belgrade, 2.5 hours south from Budapest; 20mins from motorway.                   See Map

20 Nov 2011

Pravljenje pite od sira i krompira (Erdevik), Alex and Daniel


Danas su Alex i Daniel napravili pitu. 
Daniel je ogulio krompire za pitu koju Alexander voli a Alex je napravio pitice od sira koju Daniel voli.
A ja sam sedela i gledala kako se snalaze i prave pitu.... kakav divan nedeljni dan... napolju magla i temperatura minus 3 , u kucici vatrica gori ...
A nedavno sma saznala da je BUREK samo BUREK sa mesom a sve ostalu su pite ... znaci pita od bundeve, od sira , krompira itd ....









14 Nov 2011

TRAGOVI KA SOPSTVENOSTI: NIKOLA TESLA - Darovi naših rođaka

TRAGOVI KA SOPSTVENOSTI: NIKOLA TESLA - Darovi naših rođaka

Borislav Pekić: Ku­da ide En­gle­ska?

Borislav Pekić: Ku­da ide En­gle­ska?

Pustoš u selima Srbije




Branislav GulanAutor: Branislav Gulan
Privredna komora Srbije - Beograd
e-mail: gulan@ptt.rs

Datum: 09.11.2011

Z
a predsednika Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je akademik dr Dragan Škorić. Za članove Odbora za selo (koji ima 21 člana) predsedništvo Srpske akademije nauka i umetnosti iz komorskog sistema Srbije imenovalo je Nikolu Stojšića, Branislava Gulana i Vojislava Stankovića   
 
Sela Srbije, naročito brdsko-planinska, već decenijama propadaju ekonomski, demografski... propadaju izvorišta naše narodne kulture i mesta života. Toliko propadaju pa će od 4.600 njih, čak četvrtina njih relativno brzo, za dve i po decenije, nestati! Ovi podaci govore da se u srpšskim selima nalazi pustoš! Istovremeno u Srbiji svake godine više umre nego što se rodi oko 35.000 stanovnika, a od toga je 12.000 u Vojvodini. Dakle, svake godine u Srbiji nestane po jedna varoš. Kako zaustaviti nestajenje srpskih sela, a zatim voditi akciju da se u sela vrati život bila je tema prve konstitutivne sednice novosnovanog Odbora zua selo Srpske akademije nauka.
 
Na prvoj konstitutivnoj sednici za predsednika Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je akademik dr Dragan Škorić, a za njegovog zamenika profesor dr Milovan Mitrović. Za članove Odbora za selo (koji ima 21 člana) predsedništvo Srpske akademije nauka i umetnosti iz komorskog sistema Srbije imenovalo je Nikolu Stojšića, Branislava Gulana i Vojislava Stankovića.
 
O kakvim razmerama ovog procesa je reč svedoči i podatak da u u 702 naselja u Srbiji (ponajviše u centralnoj Srbiji, a manje u Vojvodini) živi manje od po stotinu stanovnika. Tačnije rečeno, 352 naselja su sa manje od 50, a 350 imaju između 50 i 100 stanovnika. Po pravilu to su naselja bez mladih, a zato se i procenjuje da će za dve decenije potpuno opusteti. Ovom broju treba dodati još gotovo 500 naselja koja su na popisu 2002. godine imala od 100 do 150 stanovnika. S druge strane, u današnjim selima Srbije živi gotovo polovina stanovništva. Od toga, 60 odsto njih se ne bavi poljoprivredom kao osnovnom delatnošću. Ako se nastavi ovim tempom procene su da već 2225. godine Srbija više neće imati svojih stanovnika! To je period dug za vek jednog čoveka, ali za istoriju nije.
 

Odbor za selo SANU je zaključio da je potrebno da se prirpemi stragtegija poljorpivrede Srbije, koja će trajati tri do pet decenija, ali da je donese Skupština Srbije i da za njeno sprovođenje obaveže ne jednu već svaku narednu Vladu. Na taj način će Odbor SANU dati svoj doprinos bržem razvoju zaostalog sela i poljoprivrede i izlasku Srbije iz ekonomske krize.
 preneto sa http://www.agropress.org.rs/tekstovi/18762.html

11 Nov 2011

Mala sredina zahteva velika odricanja.



Ziveti u nepoznatom mestu i poceti nova prijateljstva i novi zivot nije mi    n e p o z n a t.  Uradila sam to i prije. Otisla sam u Englesku, malo kasnije po godinama nego sto sam mozda i zelela, imala sam povrsnu preporuku nekih nasih ljudi koji su ziveli u Londonu , nesto malo para i dosta zivotnog iskustva, velike ljubavi prema umetnosti ali nazalost bez znanja Engleskog  jezika.

Integracija mi nije tesko pala jer sa izostrenom percepcijom i zeljom da promenim zivot nista mi nije bilo tesko. Poseta South Banku i vidjenje izlozbe Van Gogha ili  izlozba Rembranta me toliko fascinirala i ostavila bez daha u to vreme da ucenje jezika je bio jedan mali izazov  u poredjenju sa uzbudjenjem koje sam dozivela posecujuci Nacionalnu galeriju i sve izlozbe koje su se odrzavale u to vreme i dosta pozorisnih predstava ( o tome cu opet  opsirno da pisem) ....Nije mi nista bilo  tesko jer sam , srecom, nailazila na ljude koji su uvek bili spremni da pomognu dobronamernim savetom  i to sam i najvise i cenila.
A onda su dosli mnogi drugi posle mene. Uvek sam se trudila da pomognem ljudima opet najvise savetima. Savet je mnogo dragoceniji od bilo kakve materijalne pomoci iako i toga je bilo.... Dosta je doslo i proslo sveta kroz moju kucu mislim na ‘’nas svet iz SFRJ’’ bez obzira na nacionalnost, poreklo i bilo koju drugu klasifikaciju .... par velikih telefonskih racuna ostavljenih neplacenih  su mozda ruzno secanje ali sada kada razmislim u to doba uzimajuci u obzir situaciju u kojoj se masa tog sveta nasla je razumljivo ... i opravdano i oprosteno sa moje strane .... jer u to vreme civilni rat  na prostorima SFRJ  je bio tema i vest svetske javnosti....
Dolazak  prosle 2010 godine u Septembru u Erdevik  u nepoznato mesto je bio za mene izazov ali bez strepnje, bez straha, i sto je  n a j g o r e  bez dubokog razmisljanja.

Imala sam viziju slobode kretanja dece, u podsvesti sam cula decu kako pricaju Srpski ( to mi je bilo jako vazno t a d a ) videla sam idilicnu sliku sela  i zelela sam da spoznam i prikupim mudrost starijeg stanovnistva, da se opustim u hladovini nekog drveta, da prosetam do jezera i do Fruske Gore i da se igram sa zecevima, kokoskama, da posadim bastu i mirisem list paradajiza, da zasadim vinograd, da pravim dzemove i rakiju i vino,  i na kraju krajeva da zaboravim trku i dokazivanje na poslu,  da kreiram neki projekat u vidu mozda renoviranja kuce i  da nesto kreativno pocnem da radim ustvari da nastavim nesto sto je prekinuto raznoraznim obavezama.

U to vreme odluke, gde se nastaniti,  borbe niti dileme nije bilo izmedju Erdevika i Novog Sada u kojem smo imali mnogo vise mogucnosti integrisanja jer  u Novom sadu  par iskreno dobrih prijatelja, par kreativnih i visoko intelgentnih ljudi, par priznatih i poznatih umetnika, toliko toga za decu da se ukljuce u razne aktivnosti, imali smo adekvatan smestaj i sve sto je potrebno za normalan zivot....  ali Erdevik .... je imao nesto sto nigde nismo pronasli ... tu neku magicnu privlacnost.. te kuce i ulice.. ti ljudi koji sede ispred kuca... taj park u centru sela... tu neku tisinu koja je trazila decu da je uzburkaju, tu neku neizvesnost koja je visila u vazduhu....taj miris blata na ulicama koji je ostao iza traktora... ta ravnina koja vodi u dubine Fruske gore, taj  miris vode sa jezera.... taj raj zemaljski koji je nekako delovao neprepoznatljiv svetu koji je ziveo u njemu....te kuce od blata ili cerpica kako ga nazivaju, koje su imale izgravirane nazive prvih vlasnika koji su nekada ziveli tu, ti mali prozori koji su kao oci gledali u daljinu koja je bila prazna...

Prije pronalazka Erdevika obisli smo toliko toga i videli mnoga vojvodjanska sela. Nijedno selo me nije uzburkalo kao Erdevik i zato smo ga izabrali i odlucili da se nastanimo u njemu. Cesto me ljudi pitajuu ‘’zasto Vojvodina zasto nisam  otisla u Bosnu odakle poticem’’.

Istina lezi u mojoj ranoj memoriji koju mnogi neznaju. Moj deda Vaso Minic i njegovih neznam koliko brace su kolonizirali posle drugog svetskog rata u Vojvodinu. Neki su ostali neki se vratili, a on je bio jedan koji se vratio.  Moja majka Lejposava Pejka Plemic mi je kao detetu pricala o uspomenama iz Vojvodine. Citavo moje detinjstvo je bilo okruzeno  sa stvarima, ormarima , ogledalima itd koje je deda posle godinu dana provedenih u Lazarevu  poneo sa sobom i  vratio  se u Bosnu jer nije mogao da zivi bez brda.
Da li podsvesno pokusavam da dokazem mom dedi koji je vec odavno mrtav da je pogresio? Ili da je mozda trebao da ostane ??? ali u svakom slucaju da je ostao, ja nikada nebi postojala jer njegova kcerka a moja majka se udala za prvog komsiju koji je bio ekscentricna osoba Mihajlo Plemic.


Dok ovo pisem imam osecaj kao da mi neko drugi o tome prica , kao da je ovo necija tudja prica , a ja otvorenih usta gledam u nedoumici  u tu osobu u sebe  i razmisljam kako da ocenim tu osobu, dali da je osudim odmah, dali da je proglasim neodgovornom.. dali je ta osoba naivna.. neupucena.. nepromisljena... nezrela...sto se odlucila na to i sto se naselila u Erdevik ili je ipak uradila nesto veoma znacajno za njen razvitak i razvitak svoje dece.

Pocela sam pisati o integaciji i zavrsicu ovu misao sa tim. Intergaciu sa lokalnim stanovnistvom U Erdeviku  i kulturom sela i seoskog mentaliteta mi je neuporedivo teza nego integrisanje sa nepoznatom sredinom kao sto je bila Engleska  i neznaje jezika. Mala sredina zahteva velika odricanja....
Mala sredina zahteva velika odricanja...Mala sredina zahteva velika odricanja...Mala sredina zahteva velika odricanja...

7 Nov 2011

ZAŠTO ODUMIRE SRBIJA


Danas je Alexander citao lekciju iz istorije a onda je zastao i na cistom Srpskom mi upitao,'' da li ja znam da je Srbija druga zemlja odpozadi po natalitetu i da je mortalitet mnogo veci od nataliteta. Otvorenih i usiju i ociju sam ga pogledala i upitala odakle mu ta informacija a on mi je rekao ''znas u skoli sam to cuo.. od nastavnika...a i na vesti... na TV..
A onda me upitao:'' zasto ovde u Srbiji ljudi nevole decu?''
''Vole ih, mi svi volimo decu.'' odgovorih onako zbunjeno.
''Ne, mama, nevole decu ovde u Srbija i niko nece da ima decu i ti nisi htela i onda ti je tata promenuo misljenje.  On te je nagovorio, rekao je onako pomalo zamisljen. 

I sledeci clanak me je naveo na jos dublje razmisljanje ..... 

preuzeto sa http://www.politika.rs/ilustro/2519/3.htm
Da materinstvo postane profesija 

Neumoljiva statistika tvrdi da bi za prostu reprodukciju porodice, ali i naroda, svaki bračni par trebalo da ima bar dvoje dece! Naš prosek je skoro dva puta manji! 


Koliko nas ima? Odgovor na ovo naizgled jednostavno pitanje glasi - malo! Dodatno zabrinjava podatak da nas, zapravo, ima sve manje! Jer, svake godine populacija Srbije, ne računajući područje Kosova i Metohije i juga zemlje, smanjuje se za oveći grad; Gornji Milanovac, na primer.
Koliko bi Gornjih Milanovaca trebalo da nestane sa zemljopisne i demografske karte da bi Srbija, konačno i neopozivo, prestala da postoji?!
Statistička projekcija je zastrašujuća, i prelepi prostor srednjeg Balkana već za nekoliko decenija vidi kao nepregledno a zapušteno groblje. Srba će biti još jedino u najvećim gradovima i u rasejanju, ali i to samo dok im nacionalna osećanja i sećanja u tuđem okruženju sasvim ne izblede.
Ekonomiste, koji ovih dana razbijaju glavu sa veoma visokom stopom nezaposlenosti, za dve-tri decenije očekuje zastrašujući manjak radno sposobnog stanovništva.
Čak ni dobro plaćenu profesionalnu vojsku nećemo moći da popunimo, osim ako nam otaxbinu ne budu branili uvezeni strani plaćenici. Možda NATO?!
Porodilišta, obdaništa i škole pretvoriće se u staračke domove, možda čak u zanatsko-poslovne centre u kojima će Kinezi nuditi svoju robu sami sebi.
Ko će ugasiti svetlo
Brana Crnčević je odavno napisao onaj samo Srbima smešan aforizam - "Svi smo mi deca dezertera iz 1389.", pomislivši pri tom na čuvenu apokaliptičnu kletvu kneza Lazara "Ko ne došo u boj na Kosovo…"!
Zaista, odonda kao da je čitav narod u maleru: poturčenja, seobe, pokatoličenja, ponemčenja, danak u krvi, hajdučka izgibija, arbanaske otmice devojaka, rednje, pečalba… i sva ostala zla ovog sveta. Jer, nacija koja je samo tokom jednog (doduše svetskog) rata, izgubila trećinu ukupne populacije, ne bi smela da očekuje ništa bolje nego da joj demografski trend bude toliko očajan, da joj preti i bukvalno odumiranje.
Samo dve decenije kasnije orilo se po srpskim gradovima suludo "Bolje grob, nego rob", kako bismo tokom potonjih oslobodilačkiih i međusobnih ratova smanjili populaciju za dodatnih milion i po duša. Da ne beše toga, neki procenjuju da bi danas broj Srba, "doslednih ponavljača istorije", bio bar za trideset miliona veći.
Populacionu politiku nekada je vodila majka Priroda, koja je breme ovih svojih obaveza prebacivala na pojedince i porodicu. Danas bi tim ozbiljnim poslom trebalo da se bavi Država, a kroz nauku, privredu, ekonomsku i socijalnu politiku, zakonodavstvo i institucije sistema. A ne bavi se: kao da i ona očekuje da će o tom brinuti pojedinci i porodica.
Praviti decu odavno nije "sirotinjska zabava". Nekad smo se smejali onom vicu o siromašnim roditeljima kojima je dete upalo u katran, a oni premišljaju da li da ga peru ili da prave novo. Jer porodica sa više od četvoro dece danas je postala - vredna čak i novinske vesti. Prava retkost, takoreći senzacija! I u ruralnim krajevima, gde je do juče svako novorođeno dete bilo i "par novih vrednih ruku", stvar ne stoji bolje. Naprotiv, mnoga sela su već decenijama prazna, a nekad plodne njive uveliko su zaparložene.
Nova, demokratska vlast, ne uleće u zamku i - doslovno ne preduzima ništa na popravljanju opšte demografske slike nacije baveći se "važnijim stvarima", pa je utisak da će poslednji Srbin najverovatnije biti političar ili narodni poslanik zadužen da ugasi svetlo.
Jututunska juhahaha


Dr Radoslav Jović: moralni čin
- I to uprkos članu 63, stav 2. Ustava koji glasi: "Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome" - podseća doktor Radoslav Jović, narodni poslanik iz Kraljeva, u dva navrata predlagač Zakona o materijalnoj zaštiti materinstva i biološkoj obnovi stanovništva. - Uz to, postoji i 66. član, stav 2, koji glasi: "Majci se pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja." Zapravo, materinstvo je u Srbiji normativno "zbrinuto", ali se dalje od toga nije otišlo. A da li će, i kada…, to ne znam.
Dr Jović je specijalista opšte medicine i reumatologije i, dakle, nije profesionalno vezan za ovu oblast: predlagač Zakona je postao kao zabrinuti građanin, a ne kao lekar ili političar.
- Dovoljan je čak i letimičan pogled na statističke podatke nekoliko decenija unazad, da bi se ustanovilo da je stanovništvo Srbije sve starije, a da su demografska kretanja sve nepovoljnija. Naše stanovništvo spada među pet najstarijih nacija u Evropi. Egzaktni podaci koji se odnose na teritoriju Srbije, bez Kosova i Metohije, pokazuju da se prosečno godišnje gubi između dvadeset pet i trideset hiljada stanovnika, a što je još gore, čak i takav negativan priraštaj ima tendenciju pogoršanja! Dakle, strateška pozicija Srbije kao države srpskog naroda će i dalje biti u padu, a "međunarodna zajednica", odnosno svetski centri moći, sve lakše će donositi odluke koje će biti na štetu i srpskog naroda, i ogromne većine lojalnih građana Srbije, u celini.
- To nije samo zla slutnja - opominje dr Jović. - Zamislimo trenutak pristupanja poluprazne Srbije Evropskoj uniji, koja sa svoje strane insistira na slobodnoj trgovini i nesmetanom toku ljudi, robe i kapitala među svojim članicama. Pa, pokupovaće je, onako praznu, ko god bude želeo. I to za sitne pare. A zna se i ko je najzainteresovaniji! Zato sam smatrao da je predlaganje jednog ovakvog zakona ne samo dužnost ili opomena već i moralni čin. Jer, država se konačno mora suočiti sa ovim i rešavanje izdići čak na nivo strategijskog planiranja, pogotovo zbog toga što će negativne posledice uslediti po domino efektu.
Uvidom u predlog ovog kratkog Zakona (samo deset članova) stiče se utisak o nameri da materinstvo proglasi za profesiju. Tačnije, majka koja rodi četvrto dete stekla bi pravo na nacionalni dodatak za materinstvo koji bi bio mesečno isplaćivan u visini prosečne plate. Žene na selu i u rubnim opštinama Srbije bi dobijale čak 30 odsto više novca.
- Po nekim mojim procenama, to bi iznosilo do deset odsto buxeta - kaže doktor Jović. - Reč je o dvostruko većoj sumi nego što se, na primer, izdvaja za vojsku, ali bez tog izdatka vojska nam uskoro neće biti potrebna, jer neće biti stanovnika. Neće biti ni države, uostalom. Ja sam ubeđen da Srbija, zapravo, i nema prečeg posla od ovog.
Uprkos zaklinjanja u ravnopravnost, pa i onu polnu, žene su oduvek "druga liga". Tu ih je smestila patrijarhalna sredina i iz toga će se teško iščupati. Indira, Sirimavo, Čelična Tačerka, Korason ili Merkelova (i bez "tipovanja" izbora u Francuskoj, red je spomenuti Roajalovu) događaju se dugima; Nataša Mićić na čelu Narodne skupštine, a docnije, po funkciji, i predsednica Srbije, bila je puka slučajnost (šta tek reći za Borku Vučić?!).
Karijera ili beba


I troje dece - senzacija
Čak i na upečatljivo uočljivim mestima, kao što je politika, prisustvo žena je beznačajno i služi samo kao dekor. A i to - ne uvek. Da li je iko ikada video bremenitu političarku? Trudnicu na javnoj funkciji?!
Javna je tajna, inače, da mnogi poslodavci, prilikom zapošljavanja, traže od žena da potpišu interni ugovor da neće ostajati trudne u narednih nekoliko godina, jer im se u suprotnom ne isplati da ih zaposle.
Kad već jednom dođu do dobrog radnog mesta, mnoge žene će i žrtvovati nekoliko godina zbog karijere. A kad reše da rode, posle godinu dana porodiljskog, samo one znaju koliko sreće, novca i živaca je potrebno da se nađe neko da čuva dete da bi se one vratile na posao. Jer, mesta u vrtićima, a posebno jaslicama, nema ni za lek!
Sve je ovo valjalo spomenuti kako bi se ukazalo na izvesne nedostatke predloga Zakona dr Jovića. Jer, očigledno je da ne bi trebalo podsticati materinstvo samo materijalnom pomoću, već i sveobuhvatnom zaštitom prava žena, niti bi ta zaštita trebalo da se odnosi samo na majke s decom, već i na one koje će tek rađati, ali još ne znaju zašto.




Šampionska porodica Negotinac: Goran, Marta, Petar, Aleksandar i Uroš koji nosi u naručju Pavla
Jurili ćerku - dobili četiri sina
Beograđani Marta i Goran Negotinac imaju četiri sina: Uroša (15), Aleksandra (14), Petra (12) i Pavla (3). Tipična porodica iz vizije doktora Jovića. Ali…
- Stan sam nasledio od dede - kaže Goran. - Zaposlen sam, sa prosečnom platom, Marta je nezaposlena. Izgubila je posao zbog prve trudnoće pre nego što se porodila. Tačno je da smo za rođenje Paje svojevremeno dobili, evo, 137.000 dinara, ili 2.000 evra. Ali, jednokratno. Lep gest. Ali, za Petra, naše treće dete, nismo dobili ništa.
A samo ja radim: jurimo posao za Martu već godinama, ali uzalud. Imali smo nekad čak i dečji dodatak i primali ga s tri-četiri meseca zakašnjenja, a onda, između Aleksandra i Petra, prosečna mesečna primanja po članu domaćinstva su nam porasla bukvalno za - jedan dinar, pa smo izgubili pravo i na te prinadležnosti.
Negotinci ne veruju da bi imali ovoliko dece da su znali sa čim će se suočavati.
- Ne bismo imali nijedno - kategorična je Marta.
Stali bismo na dvoje - veruje Goran.


Bebi-bum u Francuskoj
I Evropa se suočava sa ozbiljnim demografskim sunovratom. Prosek od 1,4 deteta nadmašuju Francuska (1,9) i Irska (1,98), ali ni to nije dovoljno, dodaju analitičari, da se spreči izumiranje ovih nacija. Jedan od osnovnih problema je što se žene sve kasnije odlučuju na dete i prave veću razliku u godinama između dve trudnoće, tako da sve manji broj žena rađa više od dvoje dece.
Iako francuske vlasti čine mnogo toga da olakšaju život porodicama sa više dece (plaćena i neplaćena roditeljska odsustva, veliki dečji dodaci, oslobađanje od poreza, besplatan javni prevoz i besplatno obdanište), zbog čega imaju i najveći procenat zaposlenih žena s dvoje dece (82%), najviši standard uživaju majke u Švedskoj (godinu i po dana plaćenog odsustva), Norveškoj i Danskoj (po godinu dana plaćenog odsustva).
U većini ostalih evropskih zemalja (sa, od skora, izuzetkom Nemačke), majke imaju pravo na svega tri meseca odsustva zbog bebe. Takođe, u pomenutim nordijskim zemljama su i najveća mesečna primanja majki u odnosu na ostatak Evrope - najmanje 1.000 evra mesečno. Najniža primanja u zapadnoj Evropi imaju majke u Engleskoj i Irskoj, dok u Istočnoj Evropi najviši standard imaju majke i deca u Mađarskoj.
U Nemačkoj je od nove godine stupio na snagu zakon po kome zaposlene žene, kad se porode, mogu dobiti godinu dana plaćenog odsustva i pravo na mesečna primanja u visini od dve trećine plate, što iznosi čak 1.800 evra.

Miloš LAZIĆ
Snimio Željko SINOBAD


6 Nov 2011

Magla u Erdeviku









Daniel



bundeve i malo kreativiti .....



poseta dragih prijatelja, rodjendani, bundeve, kolaci torte, magla, sadnja drveca....iiiiiiiii





Colm nam je ovde i sretni smo ... Colamov drugar  Hadosn neplanski nas je posetio jer je bio na proputovanju po Evropi, jednom od njegovih mnogih putovanja. Secam se svakih par godina smo se sretali u Londonu  a nikada nismo ni sanjali a ponajmanje on da cemo se opet sresti i to u Srbiji... mozdau Australiji ali ne u Srbiji .. 
Hadson i Colm su pricali do kasno u noc i secali se dozivljaja iz Australije i proslosti putovanja i zivljenja zajedno, slusali muziku iz ''mladosti'' hahaha i bili sretni... a deca su slusal rasne price sa dugih putovanja jer Hadson je kao srednjoskolac dobio zarazu putovanja koja jos uvek traje i tada je par puta stopirao i prosao uzdus i popreko Australiju  i tokom godina jos najmanje par puta .
Daniel je dobio zadatka domaci da napise sastav o hadsonu kao svetskom putniku i da napise gde je sve bio. 
Posle gotovo tri sata je poceo da se buni i da se ljuti zasto je morao Hadson toliko da putuje i moze li neku zemlju da preskoci ali njegova metodicnost nije mu dozvolila tako da su upislai svih 112 zemalja u kojima je bio, nepominjuci one u tranzitu kroz koje je bio nego koje je bas posetio.

Smejali smo se do kasno pricama i dozivljajima a bilo ih je mnogo. Sinoc smo se smejali prici o gorilama iz Zimbabvea, gde je video pre par godian neverovatnu sliku, kako gorile kradu kukuruze i tako gorila dodje u kukuruzno polje i otkine jedan kukuruz i stavi ga ispod ''ruke'' onda tom rukom uzme drugi i stavi ga ispod druge ruke a onaj prvi kukuruz naravno ispadne i tako idu kroz citavo polje pokusavajuci da uzmu jedna klip kukuruza. Naravno farmerima je to velika steta a zakonom nesmeju da ih ubijaju pa se su se dosetili da postave zamku i da uhvate jednog i da ofarbaju u belo i puste ga. Kad ga puste on naravno pocne da trci prema svojoj grupi ali kad ga ostali clanovi grupe vide belog oni pocnu da beze od njega i naravno gorila trci za njima miljama i tak opobegnu i nevrate se danima. 
Smejali smo se pricama do suza....







Igranje ''Covece ne ljuti se'' sa decom, borba ko ce da pobedi, a bilo je podela i na Australijance , i Irce i Srbe ... tako jednostavna igra a cesto se zavrsavala u suzama jer neki nisu volei da izgube .... a bilo je i puno smeha ... i navijanja ...



Gledanje filmova...



Poseta dragih pirjatelja Vesne i Sase, pravljenje kotlica i hvatanje zadnjeg sunca , i naravno Sasa je poneo hard drive i 5000 albuma na njemu i borili smo se ko ce sta da slusa jer bilo je prekrasne muzike .... a ja sam pravila kotlic 



Vesna i Sasa vole bundeve a Hadson posebno pa smo se gotovo takmicili ko ce da napravi nesto bolje od bundeva, Hadson je napravio veoma ukusno jelo od pecenih bundeva a ja i Vesna smo napravile kolac od bundeva koji je bio izuzetno ukusan. Sasa je lozio vatru i bio Dj tog dana dok je Colm prao sudje i glasno pevao ...






Pravljenje kolaca od bundeva.... yum ..... supeeeeeeeeeeeeeerr









Deca su donosila igracke i stavljale na Hadsona dok im je pricao price ....




Odlazak na Frusku goru ..... i mali odmor koji je Zvonko napravio...



Magla u Erdeviku i setnja ....



Pita od bundeva 



Pokusavam da uspostavim tradiciju da svako ko dodje posadi drvo i tako je Hadson posadio  i kupio sadnice od musmule i sljive , Alex je kupio slatku jabuku a Colm dunju. Hadsonov zadatak je bio da ih posadi  a bilo je jako hladno .... i zemlja tvrda ...









Moj drugi pokusaj da napravim savrsen mix za sir je bio mnogo uspesniji nego prvi i nadam se da ce biti treci bolji ak one najbolji ... Sir pravi jedna predivan gospdja iz sela Milena Matijevic a ja donesem mix od mirodjije, ljute tucane paprike, belog luka i persuna i naravno soli.  Ukus ovaj put je bio zaista dobar ali sir mora da malo odstoji  a mi nismo imali bas nekog vremena za cekanje ....


Sir je jak odobar i za przenje , slican je grckom siru Halumi ...





Ned Kelly majcia koju mu je Colm poklonio prosli put kad je bio u Londonu ... i neverovatno da je imao u svom prtljagu pa smo se smejali ...




Hadsonov rodjendan i pravljenje rostilja. Colm je poznat po pravljenju dobrog rostilja a tokom boravka pravio nam je tradicionalni nedeljni rucak koji je bio da olizemo prste,  susio je i mleo  hleb i praivo nam mrvice, mleo orase i pravio kolace .... citav mesec smo uzivali ....


Jedna zajednicka fotografija 

Rostilj je bio neverovatno ukusan ja tvrdim daj e to zbog moje marinade koju sma koristila a Colm tvrdi da je to pecenje i njegovo delo .. u svakom slucaju bilo je odlicno ....





Ovo nece niko verovati ili ce svi da poveruju odmah ... po prvi put u zivotu sma napravila tortu za Hadsonov  rodjendan, jer sma u nekoj fazi ucenja kuvanja, i kolac je bio odlicannnnnnnnnnnnnn . Hadsonov rodjendan 5/11/  Kaze niej ni sanjao da ce ga proslaviti u Srbiji i to sa nama ... Sretan je i misli da smo napraivli najbolju stvar sto smo dosli u Srbiju jer nemoze da veruje koliko su deca naucila koliko su se osamostalila i koliko je sigurno mesto bez opasnosti da se deca puste vani sama .... Hadson je uvek mislio da cemo mi se preseliti u Australiju jer o tome smo cesot pricali u proslosti, i jos uvek mislimo ako budem ozdravi i zivi za par godina provedenih ovde i mozda jedne u Engelskoj polako se preseliti u Australiju  gde cem oja i Colm da obilazimo Australiju a deca da se vracaju i putuju po Evropi i Americi hahaha...






Zelje zelje zelje .......Sviv smo mu pozeleli da mu se sve zelje ispune ...  a verovatno je bilo neko novo egzoticno putovanje .... Ovog puta je leteo iz Australije za juznu koreju onda u Madrid u Spaniju, Holandiju, Nemacku, Austriju , Italiju, Albaniju , Grcku, Bugarsku, Rumuniju, Moldovu i onda je dosao u Srbiju ... Danas 7/11 je otisoa u BG gde ce da provede par dana a onda ide u Zagreb, Veneciju, Svajcarsku na vencanje prijatelja , Egipat pa kuci natrag...  Putuej od jula meseca ... 




Muzika muzika muzika i slusanej starih evergrina .....