''To become happier is a fun process. It’s not like a grueling struggle. All you’re trying to do is find those things that make you happy to do them...The important thing is to recognize that your time has always been and will always be yours...''

19 Jun 2012

opet novi psi ...









Žabe, morke i rovci zamenili pesticide ....



LAKTAŠKO SELO BOŠKOVIĆI NUDI RECEPT ZA ZDRAV ŽIVOT

Žabe, morke i rovci zamenili pesticide

Na imanju porodice Kosić u laktaškom selu Boškovići počeo je prvi međunarodni seminar iz permakulture za 15 polaznika iz Srpske, Srbije, Hrvatske i Švajcarske, na kojem će za 10 sedmica naučiti kako da opstanu na malom komadu zemlje proizvodeći hranu za život, a ne za profit.
Samo prirodno... Miroslav Kiš
Zagrepčanin Miroslav Kiš, dizajner i predavač permakulture, kaže da se radi o svesnom oblikovanju i održavanju poljoprivredno-produktivnih ekosistema koje odlikuju bioraznolikost, stabilnost i žilavost.
-To je harmonična integracija ljudi i krajolika, koja osigurava hranu, energiju, sklonište i sve druge potrebe. Tako permakultura više od 30 godina ujedinjuje više nauka i usmerava ih na brigu o zemlji i ljudima, jer ako se ne vratimo prirodi, doživećemo katastrofu.
Jednako uzimanje i davanje
Zato smo tu da od nje učimo. Zašto kupovati povrće iz Kine, kada možemo imati svoje - kaže Kiš.
On ističe da postoje mnoge definicije samoodrživosti, ali samo permakultura govori o uzimanju i jednakom davanju prirodi.
PR­I­L­A­G­O­ĐA­V­A­N­JE PR­I­R­O­DI... Uče­sni­ci seminara
- Sve ostalo je eksploatacija radi novca. Zato Bil Molison, jedan od osnivača ove nauke, tvrdi da ljudima treba samo 30 odsto sadašnjih poljoprivrednih površina da bi kroz permakulturu zadovoljili potrebe. U tom smislu svakome su za početak dovoljna dva kvadrata zemlje. Permakultura je rad na duže staze i uzgoj više poljoprivrednih kultura, u kome se sprovodi reciklaža. Na primer, traži se optimum biljke u skladu s prirodom, a ne maksimum uz upotrebu hemikalija, genetskog modifikovanja, pesticida... Jednostavno, u permakulturi se prilagođavamo krajoliku, a ne prilagođavamo krajolik sebi - objašnjava Kiš.
Karmela, njegova supruga i predavač, ističe da je ovo svet moći i novca, gde se hrana uzgaja radi profita, a ne za jelo, zbog čega nastaju mnoge bolesti.
Slično tvrdi i Damjan Knežević (30), agronom i profesor poljoprivredne škole u Futogu, koji želi da proširi znanje o permakulturi, jer je shvatio da klasična i organska poljoprivreda sebično iskorišćava zemlju.
- Sve više je velikih zemljoposednika, što dovodi do slabljenja imuniteta biljaka na bolesti, korov i štetočine, čime slabi i imunitet čoveka koji ih jede. S druge strane, priroda savršeno funkcioniše, mi je u permakulturi samo imitiramo i kultivišemo bez mehanizacije i hemikalija. Ne treba zaboraviti ni da se traže harmonija, kooperacija i zajedništvo ljudi, kao i iskorišćavanje obnovljivih izvora energije jer su besplatni - kaže Damjan.
Žabe, patke i čili papričica
Predavači i učesnici seminara kažu da je žaba krastača lek za napasnike u bašti.
- Patke će jesti puževe, a morke krompirovu zlaticu. Ako dobro organizujete baštu, biljne bolesti vam neće praviti veliku štetu. Mešajte biljke s plitkim i dubljim korenom i čuvajte seme. Kružne gredice daju bolji prinos i više prostora. Prirodni pesticid za lisne vaši je tečnost od čili papričice. Kada je dugo obrađujete traktorom, zemlja se sabija, gubi rovce, gliste i mikroorganizme, pa postajete zavisni od pesticida i veštačkog đubriva. Orite samo prvi put, a na površini držite malč od sena, slame i piljevine, koji đubri, čuva vlagu i suzbija korov. Obilno zalivanje stvara gljivice. Kupite gumeno crevo, probušite ga i imaćete zalivanje kap po kap -savetuju stručnjaci.
Ljiljana, učesnica iz Knežice, ističe da se ovdašnji narod „otprirodio" i udaljio od tradicionalnog seoskog života, pa sve više koristi hemiju u bašti, dok Vladimir iz Banjaluke želi da bolje upozna prirodu i zemlju, jer je odrastao u zgradi i na betonu. Njihov kolega Kristijan Džaković iz Slavonskog Broda kaže da je permakulturu prepoznao u srcu.
- Ljudi, pogotovo mladi, ne znaju ništa o permakulturi, iako bi, na primer, tako mogli rešiti svoje stambeno pitanje, jer se ova nauka bavi i izgradnjom kuća od prirodnog materijala - kaže Džaković.
Odvojili smo se od prirode
Željka i Aleksandar (19), majka i sin, koji su na kurs došli iz Prijedora, pokazuju da permakultura privlači različite generacije.- Ceo život sam provela u gradu, a prirodi su me vratili pčelarstvo i povrće koje uzgajam bez savremenih pomagala. Uz to, želim da napravim kuću od drveta i slame - nada se Željka.
I Srđan i Helena Kosić, domaćini skupa u Boškovićima, žele da na svom imanju žive po pravilima permakulture.
- Sejemo svoju hranu i imamo više od 70 raznih životinja, vodu, toplotu... Dosta smo uradili za ove četiri godine, ali sada hoćemo da to usavršimo jer je sve u prirodi iskoristivo. Tako smo jeli bukov list, bokvicu, sirovu koprivu, vrške paprati, nanu, list kupine - pričaju domaćini.
Bojan Rečević

Drugari zajedno pre utakmice



Colm je bio i otisao i naravno opet smo tuzni




Nas prvi WWOOFER je stigao.. Judith je provela sa nama par dana .. radeci sve i svasta na farmi i nedostajeace nam mnogo ali nadamo se da ce opet da nam dodje ...

 WWOOF is a world wide network of organisations.
We link volunteers with organic farmers, and help people share more sustainable ways of living.
WWOOF is an exchange - In return for volunteer help, WWOOF hosts offer food, accommodation and opportunities to learn about organic lifestyles.
WWOOF organisations link people who want to volunteer on organic farms or smallholdings with people who are looking for volunteer help.
Judith Hamburg u basti 


http://www.wwoofserbia.org




http://www.wwoofserbia.org

http://www.wwoofserbia.org







ciscenje graska

Boro Plemic i Judith  ciste grasak



moj krompir, izuzetne boje i ukusa, odlican ...

Grasak i ja



grasak... previse jeftin.. koliko ima posla oko njega

Šta je WWOOF?

WWOOF je skraćenica od World Wide Opportunities On Organic Farms, što bi u slobodnom prevodu na srpski značilo: Prilike za volontiranje na organskim farmama širom sveta.

WWOOF Srbija spaja volontere/WWOOFere iz celog sveta sa organskim uzgajivačima/domaćinima u Srbiji, koji im pružaju hranu i smeštaj u zamenu za pomoć u radu. Volonteri/WWOOFeri kroz rad i boravak na imanju, imaju mogućnost da steknu znanja i veštine iz organske poljoprivrede i iskuse način života u direktnoj vezi sa prirodom.

Pokretačka snaga WWOOF-a je nužna potreba za obnovom veze između ljudi i zemlje, biljaka i životinja, kao i za povezivanjem ljudi naklonjenih prirodnoj (organskoj) hrani, širom naše prelepe planete Zemlje. Ove veze su uvek bile, jesu i biće osnovni izvor zdravog, srećnog i ispunjenog života, na čemu WWOOF Srbija insistira. U tom smislu, oživljavanje veze između Kulture i Prirode je od esencijalne važnosti u našoj veštačkoj stvarnosti koja je svakim danom sve udaljenija od nas. Način života moderne tehno-industrijske civilizacije pati od nenadoknadivog gubitka Prirode i istinski ljudske Zajednice, a njene kompenzacije ne mogu da popune te fundamentalne nedostatke. Priroda se tretira kao "faktor proizvodnje" i "ogromni rezervoar uskladištene energije", komunikacija se svodi na razmenjivanje apstraktnih znakova preko ekrana, a ljudska zajednica iščezava. Sve više i više ljudi doboko oseća i shvata da je dobar život nemoguć bez neposrednog kontakta ljudi i zemlje, biljaka i životinja. Pre tačno četiri decenije, nekoliko ljudi iz Londona odlučilo je da uzme stvar u svoje ruke. Tako je počeo WWOOF, 1971. godine!
Prema rečima osnivačice WWOOF-a, Sue Coppard, njegovi "glavni ciljevi" su:
  • steći neposredno iskustvo u organskoj poljoprivredi
  • otići tamo gde se hrana uzgaja: u organska polja i vrtove
  • pomoći organskom pokretu, koji je radno intenzivan jer ne koristi veštačka đubriva za plodnost zemlje, niti trajne otrove za kontrolu štetočina
  • uspostaviti kontakt sa ostalim ljudima iz organskog pokreta.

Dodali bismo da je osnovna težnja WWOOF-a dobar život, koji je, po našem skromnom mišljenju, nezamisliv i neostvariv bez direktnog kontakta sa prirodom i ljudima koji žive u njoj, a organski (tj. prirodni) uzgoj hrane je prvi i najvažniji korak u tom pravcu.

WWOOF Srbija, na svom sajtu www.wwoofserbia.org, objavljuje listu domaćina (vlasnika) organskih farmi u Srbiji koji žele da prime volontere iz celog sveta na svojoj farmi u određenom periodu. Volonter bira farmu koja ga najviše interesuje i direktno kontaktira domaćina kako bi se sa njim dogovorio kada i gde da dođe. Nakon dolaska na farmu, volonter/wwoofer mora da pokaže domaćinu svoju WWOOF legitimaciju koju je prethodno dobio od WWOOF Srbija i potpiše ugovor o volontiranju.

Volonter/WWOOFer pomaže domaćinu-farmeru oko svih poslova koji su vezani za organsku poljoprivredu (sadnja, berba, plevljenje, okopavanje itd.). Volonteri rade do 6 sati dnevno, pet dana u nedelji. Podrazumeva se da na farmi ili blizu farme neko živi: jedan čovek, par ljudi, grupa ljudi, cela porodica. Domaćini i WWOOFeri žive kao jedna porodica: Ako domaćin primi WWOOFere on sa njima deli život na farmi, što znači da im pokazuje šta i kako da rade, ponekad jede i druži se sa njima. WWOOFeri se razlikuju kao i domaćini. Neki imaju iskustva u organskoj poljoprivredi, a neki su apsolutni početnici. Osnovni uslov je da farma mora da bude ORGANSKA, a to znači da se u uzgoju biljaka i životinja ne koriste veštačka đubriva, pesticidi i herbicidi. Takođe, WWOOFeri ne smeju da koriste neka mehanizovana oruđa, iz razumljivih razloga (kosilice, traktore, motorne testere itd.), ali domaćini mogu. Sve ovo je precizirano u ugovorima za domaćine i volontere WWOOF Srbije.
Želimo da naglasimo da:
- Volonteri/WWOOFeri ne plaćaju svoj boravak na farmi
- Domaćini ne plaćaju volonterima rad na farmi
- WWOOF Srbija naplaćuje članarinu (5 eura u promotivnom periodu) volonterima/WWOOFerima, koja služi za održavanje i razvoj WWOOF mreže u Srbiji.
moj krompir ...17 juni 2012


pravljenje paste

Berba visanja i tresanja



tikvice

malo pletenja pre branja visanja








punjene tikvice..







sal za zimu ...


Izjava jedne žene koja je volontirala deset godina na WWOOF farmama širom sveta, možda je najbolja ilustracija stvarnog smisla i značenja WWOOF-a:
"Mogu da gradim zidove od kamena, sposobna sam da pronađem hranu u prirodi, mogu da čuvam i muzem životinje koje daju mleko, naučila sam kako da odgajim povrće i kako da napravim svoj hleb. Osećam se čvršće i zdravije nego što sam se ranije osećala, što je posledica fizičke aktivnosti i vremena koje sam provela na otvorenom."