Danas sam se obradovala jer mi je Cherry poslala poruku... setila sam se vremena kada smo skupa odrzavale workshopove( kreativne radionice - ART Theraphy) u Brent Mind i radile sa ljudima koji su imali depresije i razne mentalne probleme. Davno je to bilo .. mozda sedam ili osam godina je proteklo od tada .... Radile smo volonterski 2 puta sedmicno i mnogo toga naucile.... Secam se jednog stairjeg Irca Johna koji je slikao Kuce i samo Kuce .. uvek .. bez obzira na temu koja im je bila data.. a onda jednog dana kroz pricu sam saznala da je on bio gradjevinac da je imao nekoliko kuca ... i da ih je dao svojoj deci... i kada se razboleo ostao je sam na ulici... Brent Mind mu je pomogla da nadje neki privremeni smestaj... ziveo je i delio stan sa par beskucnika.... covek koji je radio citav zivot ... covek koji je izbacen na ulicu ... i prepusten ulici i sam sebi.. covek kojem je oduzeto pravo na ponosan zivot... zaboravljen od dece... koja zive u kucama koje je on stvorio i posteno stekao ..... i to mi zovemo zivot..... seta me uhvatila jutros u Erdeviku ..... slika tog coveka u sivom dzemperu i prazninom u ocima ce verovatno ostati u meni do kraj mog zivota .......
MInd Workshop(http://www.brentmind.org.uk/) Photograph by Veselinka Mclarnon
( some of the service users at that time)
Sada Cherry radi u Tajlandu sa ljudima sa koji boluju od raka i sa decom koja su bez roditelja i kojima treba dodatna psiholoska njega.
I o svemu kad razmisljam setim se ''dodirivanja linija zivota ''........
No comments:
Post a Comment