КОЗАЧКИ КРСТНИ ХОД РУСИЈА -СРБИЈА
Пише: РАДМИЛА ВОЈНОВИЋ
ЈУБИЛЕЈ 90.ГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ РУСКОГ ЗАГРАНИЧНОГ САБОРА У С.КАРЛОВЦИМА(21.11.1921-21. 11. 2011) ИЗЛОЖБА „ЗЛАТОГЛАВА РУСИЈА“ И КОЗАЧКИ КРСТНИ ХОД РУСИЈА -СРБИЈА
21. новембра навршава се деведесет година од почетка Првог Руског Заграничног Сабора одржаног у Сремским Карловцима(21.11.-4.12.1921.) Московски Српски Дом(нова регионална организација српске дијаспоре) и удружење руске иконе Пресвете Богородице „Умекшање злих срца“ из Новог Сада обележили су овај јубилеј 1. ФОТО ИЗЛОЖБОМ „Златоглава Русија“ др Валентине Ликоренко и 2. КОЗАЧКИМ КРСТНИМ ХОДОМ РУСИЈА-СРБИЈА СА ТАБИНСКОМ ИКОНОМ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ.Наш програм посвећен је руским херојима, који су од Првог српског устанка до грађанског рата, током деведесетих година 20.века, положили своје животе за српску слободу. Цар Николај Други пружио је велику материјалну, дипломатску, војну помоћ Краљевини Србији у балканским и Првом светском рату. После бољшевичке револуције краљ Александар примио је десетине хиљада белих емиграната, који су пружили непроцењив допринос научном, културном и духовном стваралаштву у Краљевини Југославији, као део руског Зарубежја, који је остварио васељенску мисију ширења Православља и велике руске културе.
ИЗЛОЖБА „ЗЛАТОГЛАВА РУСИЈА“
Фотолетопис духовно-културног наслеђа Свете Русије, „Златоглава Русија“Валентине Ликоренко, бележен две деценије, по благослову блаженопочившег Патријарха Алексеја Другог, од маја до септембра показали смо у новосадској Галерији Дома Армије, клубу Агапе, сомборском Градском музеју, Ваљевској гимназији, земунској Галерији Кула Гардош, Музеју Воводине, и у Сремској Митровици, у храму св.Архиђакона Стефана.Благодарим за учешће у програму хоровима: „Св.Роман Слаткопојац“ петроварадинског храма св.апостола Петра и Павла, „Св.Серафим Саровски“ зрењанинског манастира св. Меланије Римске и певачкој групи „Трепетљике“ из Н.Сада.У наредном периоду изложбу ћемо показати у Белој Цркви, Вршцу, Новом Бечеју, Пожаревцу, Чачку, Краљеву, К.Митровици, Звечану, Подгорици, Београду и Бања Луци.
КОЗАЧКИ КРСТНИ ХОД СА ТАБИНСКОМ ИКОНОМ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
У московском Међународном фонду словенске писмености и културе, на фебруарском округлом столу посвећеном Светом Сави, позвала сам оренбуршко козачко братство да у част сабора у С.Карловцима, Крстним ходом кроз Србију духовно подржимо наш народ, посебно на Косову и Метохији, обиђемо руска гробља, и сетимо се десетина хиљада руских војника и добровољаца, погинулим у 19. И 20.веку на српској земљи. Програм је благословио велики старац Власије,Пафнутије-Боровског манастира.Царски Крстни ход са Табинском иконом, прекинут 1919.обновљен је 2010. под покровитељством МП. Козачко братство делује по благослову митрополита Валентина.Реч је о духовној, културној сарадњи православних удружења, која негују руско-српско братство.
Козачки поход кроз Србију трајао је 23 дана, од 3.10. до 26.10. путовали смо аутобусом, са крстним ходом (литија),пешке, око руских војничких гробаља, српско-руског на Ф.Гори, око манастира, на барикадама на КиМ. 2010.године козаци су са иконом, (тешка преко 100 кг, носе је четворица) уз читање акатиста три пута дневно, свакодневну јутарњу и вечерњу службу, прошли 6000 км. Главни уралски атаман, генерал Владимир Глуховски и Игор Н.Мозго, представник МИД-а и Комисије за козаштво председника Русије подржали су наш програм као облик народне дипломатије. Настојатељ Руског Подворја МП отац Виталије Тарјасев благословио је да икона буде у Руском подворју 10.10., у име Руске амбасаде подржао нас је господин Конанихин .
У понедељак, 3.10. на аеродрому „Никола Тесла“ дочекала сам братство(5 козака,Константин, Александр, Василије, Александр, Владимир, и схимонах Илија ). У среду, 5.10. придружио нам се још један козак, Александар.
Пред поноћ смо стигли у Белу Цркву(важнан центар зарубежне Русије), на румунској граници. Испред Руске цркве, дочекао нас је народ са свештенством, и старешином храма оцем Младеном. Прочитали смо дивни актист Табинској икони Пресвете Богородице, који је саставио санктпетербуршки и ладошки митрополит Јован Сничев. Храм је био отворен целу ноћ! Ујутру, после литургије, и акатиста ,кренули смо од храма до руског гробља, где је после помена, беседу одржао директор Руског кадетског музеја господин Владимир Кастеланов. Људи су клечали, козаци су носили икону на раменима преко верника! После акатиста у српском храму и ручка у Парохијском дому, у музеју смо чули историју руских кадетских корпуса у Краљевини Југославији. Испред Руског храма у Вршцу дочекао нас је владика банатски Никанор, са монаштвом и свештенством, служен је молебан са акатистом Табинској икони. После свечане беседе и трпезе, кренули смо у Сомбор. Козаци су пратили карту, и схватили да смо са истока стигли на западну српску границу, око поноћи. Испред Жупанијског дома чекали су нас домаћини из завичајног удружења „Корјени“. Извињавали су се што свештеник није благословио да света икона буде у храму, тако да смо Крстним ходом прошли од Жупаније до Пензионерског дома, где смо ноћили. Свештеник је дошао у пензионерски дом, и рекао да је штета што он, Епархија, и владика, нису обавештени о доласку козака, икони, јубилеју, па народ не може да се у храму поклони икони! Међутим,сви су обавештени усмено и писмено.Друштва српских домаћина позвало је Валентину Ликоренко и мене да покажемо фотоалбум њене изложбе игуманији Порфирији. Она нас је љубазно примила, увела у салон где нас је на руском, поздравио бачки владика у присутству гостију, погледао албум, предложио да изда монографију и организује изложбу у Суботици! Рекла сам да 90.годишњицу Првог руског заграничног сабора обележавамо козачким крстним походом, крајем септембра. Владика је замолио да му пошаљем допис. Поводом изложбе у Музеју Војводине, била сам гост радио Епархије Бачке, „Беседа.“
Одговор за изложбу у Суботици и дочек козачког крстног хода нисам добила. Сомборски свештеник добио је од удружења“Корјени“ исто писмо.Владики банатском, свештенству и монаштву, од Беле Цркве, до Белог Двора и Сланаца, у свим манастирима и храмовима, које смо обишли, није требало писмо,ни специјални протокол, као ни допис Одељења спољњих послова Московске Патријаршије, да покажу гостољубље, сви су с радошћу дочекали руску икону, читали акатист и угостили нас. Аврам је је примио непознате госте без писма(Свету Тројицу)! Александар Свирски није тражио писмо од гостију, не знајући да прима Свету Тројицу! Примајући госте, примамо самог Господа! Апостоли су примали госте без подозрења. Сетимо се дивног Казивања једног боготражитеља свом духовном оцу, како свештеници, монаси, и мирјани примају богомољце са светим иконама. Осим Сомбора, и на северном Косову, свештеницима је забрањено да приме Табинску икону у храмове! Чак су снаге Кфора спустиле аутомате пред бодљикавом жицом, док смо читали акатист, и нису тражиле писмо Одељења Спољњих послова МП!
5.10. ујутру, телефонирао ми је господин Алексеј Панџулидзев, из руског удружења „Луч“, из Новог Сада, са молбом да у капели код совјетског војничког гробља, манастира св.архиђакона Стефана, где је његов отац био староста, прочитамо акатист пред Табинском иконом. Пренела сам свештенику молбу потомка руског емигранта, одговор је био не! Шта рећи на ово?Ипак, сваком је отворен пут покајања, од Савла до Павла! Потомци руских хероја који су од првог српског устанка до последњег рата проливали крв за нас, прешли су неколико хиљада километара, и није им дозвољено да се помоле у свом храму. Сами козаци су рекли да онога ко је овако одбио да прими саму Царицу Небеску чека казна! Сомборци су се извињавали због оваквог језуитског пријема, а ми смо са Исусовом молитвом мирно обишли ово гробље и отишли на Батину и Бездан, где су нам браћа из удружења „Корјени“ описали многострадалну руску победу на овим просторима у Другом светском рату, дали спискове погинулих Руса, и успут показали још три руске војничке гробнице. После одмора у етнодому у Бездану, били смо гости православног братства у Врбасу, прочитали акатист, послушали гуслара. Увече смо стигли у Велику Ремету, где нас је дочекао отац Стефан са браћом и сестрама, где је служен акатист, а ујутру рана Литургија и акатист. 6.10. У подне смо стигли у Н.Сад, где смо код споменика Св.Сергију Радоњешком пред иконом прочитали акатист, и са народом, крстним ходом, молитвено, прошли кроз Дунавску улицу, до споменика Светозару Милетићу, и Руске Николајевске цркве, Саборног храма св.Георија, а затим били гости Кола српских сестара. Певање Исусове молитве и песме Богородици, прекидало је клицање: Живела Русија! Многи људи су били дирнути појавом козака, са сузама у очима, свуда где смо пролазили! Били смо у петроварадинском војном храму,и Руском друштву „Луч“, где смо пред Табинском иконом прочитали акатист.Од А.Арсењева смо добили текстове о историји руске емиграције код нас.У петак, после Св.литургије и акатиста у В.Ремети, посетили смо С.Карловце, Богословију, Патријаршијски дворац,капелу, вински подрум, некад руски храм, и храм св.Николе.У новосадском Прометеју, увече сам отворила изложбу руског уметника Андреја Будајева, а козаци су са женским руским хором Лучезарне одржали мали концерт. Следећег дана смо обишли манастире Хопово, Ново Хопово, Крушедол, и Гргетег, где је боравило руско монаштво, после револуције. Тешко је рећи колико километара је дуга колона верника, који су на коленима, један по један, у храмовима, око манастира, на улицама и барикадама, од Беле Цркве, до Белог Двора, чекали да Табинска икона прође изнад њихових глава. Дочек је свуда био братски, верници су се поклањали св.икони, слушали, читали и певали акатист са нама.2003. год. испричала сам дивјејевској игуманији Сергији да у Србији постоји храм Светог Серафима Саровског. Матушка је манастиру Гргетег послала огромну просфору, на којој је изображен Преподобни како се моли на камену. Како су се монахиње обрадовале поклону! Посетили смо манастир Шишатовац и Петковицу, где су нас срдачно дочекали. Касно увече стигли смо у Кувеждин, манастир св.Саве, код оца Варнаве. Овде је до Другог светског рата било сестринство руског манастира Лесна, које је организовало дом за ратну сирочад. 9.10. у недељу, после Св.Литургије, акатиста и трпезе, дошли смо у оближњи манастир св.Николе, Ђипша, где се недавно упокојила драга матушка Евлалија, која је била са леснинским сестрама у Кувеждину. Са каквим умиљењем су се молиле монахиње, пред Табинском иконом! Стотине позива са свих страна, из иностранства, даљег и ближег!
У недељу, 2.10.о. Виталије Тарасјев благословио је да Табинска икона буде изложена на Руском подворју у Београду, 10.10. у понедељак. Сад каже да жели да избегне скандал, звали га из Патријаршије, не сме да прими икону? Предвече смо стигли у Студенички круг-клуб Боготражитељ, где су нас срдачно дочекали домаћини. Поделили смо иконе, поразговарали и послужили се , и касно стигли у манастир Фенек, код оца Макарија.Братски дочек, акатист, благословено тихо место,трпеза и одмор. Стотине позива, верника и радозналаца, питају зашто сам позвала козаке и икону, заштитницу Руске армије, идемо ли на КиМ? Беси одапињу стреле, нападају кроз људе! Али, и Господ милује, помаже кроз добре људе. Игуман, велики русофил, љубитељ козаштва шаље смс: Владика ми је забранио да вас примим, и помажем, морате хитно да се вратите у Русију. Крстни ход мора да се прекине! Жао ми је! Морам да слушам владику! Немате више аутобус! Одговарам смс:- Крстни ход се наставља, Царица Неба и Земље ће помоћи преко својих рабов, и позваће нас у госте Њени, бићемо тамо где Табинска Икона хоће! Слава Русији! Много људи се моли, окупља око крстног хода, и наравно почела је борба против нас.Вођа козачког братства и ја, по савету оца Виталија стижемо код шефа кабинета Патријарха, оца Небојше . Предала сам му копије писама Директору Патријаршије о.Стојадину Павловићу, за Патријарха, још 18.јула, и исто писмо секретару патријарха. Отац Небојша каже да је у среду чуо за „проблем“ са иконом, баш кад нам није дозвољено да уђемо у руску капелу, на руском гробљу, у Сомбору!? Од нас се тражи да Одељење спољашњих послова Московске Патријаршије пошаље писмо којим се тражи благослов Патријарха Иринеја, да икона буде изложена у Београдској митрополији, а друге епархије, то јест епископи, и старешине манастира имају право да приме поклонике и икону. Изгледа да смо ушли на невидљиво минско поље високе политике? Другим речима, противници руског духовног, културног и политичког утицаја активирали су своје агенте , да спрече Крстни ход бирократским смицалицама и одвоје нас од једино потребног , а то је молитвено стајање у истини! Можемо да очекујемо разне клеветничке нападе, ђаво не дрема!
Козачко братство је на поклоничком путовању, са иконом, и благословом свог митрополита Валентина и генерала Владимира Глуховског, главног атамана уралског. Зар у Србији не важе благослови руских митрополита? Саставила сам писмо онако како је саветовао о.Небојша, и послала атаману генералу Глуховском. Наравно, процедуре у Одељењу спољних послова МП могу да се одуже, и могуће је да такво писмо стигне Патријарху Иринеју уочи следећег пута у Србију.
Добијам поруке да су неке владике добиле задатак да спрече руски козачки поход кроз Србију.У Србији су, изгледа, на цени благослови римског папе, Брисела и Вашингтона. Десетине смс да су се појавили медијски напади где нема речи о забрани уласка руским козацима у руску капелу на руском гробљу, са измишљотинама да је у Сомбору био инцидент(?), сумња се чак да се сличан планирао у Београду, у храму св.Саве(!?), и (фарисејским)списком одликовања бачког владике?! Поклоничко путовање,обилазак руских гробаља, читање акатиста у манастирима,нападнуто је као сумњива и штетна промоција!? Могуће да ово приземно измишљање и хвалисање нема везе са Епархијом бачком? Константин Крилов је ово коментарисао: -Код аутора је присутно осење обостреније, то јест има психичку кризу! ОДЛУКА КОЗАЧКОГ КРУГА: НАГРАДИТИ АНОНИМНОГ АУТОРА АНТИПРАВОСЛАВНИХ АНТИРУСКИХ САОПШТЕЊА ОРДЕНОМ ГЕРОЈА ЕКУМЕНИСТИЧЕСКОГА ТРУДА! Било је смс коментара у стилу: ситне лажи малих инквизитора…Дирнула ме порука професора Милована Вујовића из Н.Сада: Величанствено ходочашће људима необично мило и драго, а Богу угодно.На путу има црва и паука, али се не виде јер их је прекрила прашина са обуће ходочасника, све то гледа Свевишњи, па ће Он одредити и без нас место људима без душе. Зову нас у госте многи игумани и игуманије. У среду стижу по нас Саша и Петар! Испраћа нас добри отац Макарије, са братијом и гостима, у Пожаревцу обилазимо гроб Слободана Милошевића, кратак помен, и настављамо до манастира Тумане, где је недавно обновљен руски дом и капела. Читали акатист, погрузили се у тишину, један од браће козака ми отворио душу:-Сестро, искушења су прах, треба да будемо у молитви, да спасавамо душу, знаш, био сам недавно код старца Наума, у Лаври, и…рекао да се бринем само о души, да ми је остало мало времена, овде, на земљи…
-Свима је остало мало времена, јер Господа сваког часа може да нас узме, сети се приче о Лазару и богаташу, зато се не узнемиравам због напада кнеза овога света, јер ће нас нападати до преласка у вечност-одговорила сам брату.
Горском стазом, попели смо се до испоснице светог Зосиме Синаита, чудећи се великом броју црножутих шумских крокодилчића, који су измилели после кише. Млада матушка игуманија зна руски, обилази руске манастире, послужује нас руским чајем. Козаци су тихи и молитвени, од миља ме зову наша атаманша. –Не переживај, сестра, все будет хорошо! Господ љубит нас, вот лихорадка бесов, хотјат прерват Крестни ход, но у њих нечего не получитсја!-говоре.
На позив старца Симеона стижемо у Рукумију.За трпезом говоримо о историји иконе, њеном чудесном јављању, крстним ходовима, који су прерасли 1848.године у стални, са царским протоколом. Пред Табинском иконом ишле су војне параде, дочекивале су је државне и црквене власти, пратила је царска златна кочија са пет златних купола, са посебним шестопрегом коња, које нико није смео да зајаше, после литија око градова и села пострадалих од тешких `болести, епидемије су се моментално прекидале. Икону, јављену у 16.веку,1919.године атаман Дутов пренео је у Кину, ишчезла је током кинеске културне револуције 1965. Али, иконописано је неколико Табинских икона, и све су чудотворне. После Рукумије, чудесна помоћ и подршка добрих људи се умножава! Отац Симеон нас с љубављу благосиља, знамо да ће све бити у реду!
Икона иде куда хоће. На позив мати игуманије, нашли смо се у манастиру Раковица, на гробу патријарха Павла. 1994. године, први пут сам дошла код Патријарха са са диригентом Московске Духовне Академије, оцем Никифором и његовим хором. Кад смо запевали Многаја љета, пошле су му сузе. Благословио ме неколико пута, и све је било везано за Свету Русију, писање књига, путовања у Дивјејево…У Москви сам преузимала сибирске мелеме за Патријарха, и носила на Шереметјево, посади Јата. Знам да нисмо случајно у Раковици, Пресвета Богородица нас је довела овде. За време читања акатиста испод десног ока на икони се појавила суза! Појављују се незвани гости, који би да организују маршруту са клопком! Из Раковице, на позив игуманије Параскеве крећемо у манастир Св.Меланије Римљанке у Зрењанин.Успут, свраћамо у Сланце, уносимо икону у храм, читамо акатист, народ целива икону… Обећали смо оцу да ћемо се вратити 25.10, уочи повратка у Русију. Диван дочек у Петровграду-Зрењанину! Козаци кажу: Као да смо у Русији.Торжествена вечера у Парохијском дому у центру Зрењанина, певали смо дивне козачке духовне песме „Не дља миња“ и „Љуба братци љуба“.17.10. понедељак: после ране св.литургије и акатиста у манастиру, свечани дочек у Руској цркви где смо чули историју о руским емигрантима, свештенству и монаштву у Петровграду, о руском крсту, верници на коленима, у реду, испод свете иконе, кротко испуњавање Воље Божије, то је у ствари Крстни ход, који се не прекида. Матушке у манастиру св.Меланије“ брину се о нама, кошуље и униформе чекају опране и испеглане. Увече смо стигли у село Лазарево, где је ухапшен херој генерал Ратко Младић. Вечерње, акатист, вечера са козачко-гусларским менијем. Ујутру певамо на св.литургији, после акатиста крстним ходом прошли око новог храма, а затим око споменика руским ослободиоцима.Ученици су формирали колону на коленима, и икона је прошла преко њих! Срдачан дочек у Новом Бечеју, пуна Руска црква, читамо акатист, слушамо историју руске духовне и културне емиграције у овом граду, обилазимо руско гробље, помен, читамо акатист у српском храму, и са свештенством, за свечаном трапезом, певамо Многаја љета, за духовно братство руског и српског народа. Немогуће је одбити срдачне позиве свештеника, па смо стигли у велики нови храм села Лукићево, где је био молебан са читањем акатиста, црквени хор са народом певао је духовне песме, и целивао икону, а затим смо се нашли у Перлезу, великом храму, пуном народа, где је после вечерње служен молебан са акатистом, где је икона преноћила, а народ са свих страна, из Н.Сада, Београда и других места долазио.
Браћа козаци траже руску бању, па смо отишли у С.Карловце, у сауну, затим код мог кума, Димитрија Панфилова, који је још једном открио своје руско срце, широко као река Дон, топло као руска бања. Димитрије је типични козак, необично талентован, мудар, не од овога света, брат целом свету, помаже људима као лекар, живот претвара у уметност.
Братство „Свети Цар мученик Николај Други“ позвало нас је у село Јошеву, на Церу, Овде нам је домаћин брат Пантелија. У храму Св.Цара Мученика Николаја Другог свештеник је служио молебан и прочитали смо акатист. Диван дочек, целивање иконе, свечана трпеза у гостољубивом етномузеју, и позив да опет дођемо.
Отац Јован нас чека у Лешју, „српском Дивјејеву“, где је све у руском стилу, што значи есхатолошком, неизрецивом, ангелском. Козаци су поражени рускошћу храмова, прелеп дочек, свеноћно бденије, молебан са акатистом, наша омиљена песма Богородице, Богородице.Мир всјем. Неизрецива благодат и тишина, под Покровом Царице Небеске, ниједна стрела лукавог, ниједна бура земаљска нас не дотиче. Овчарско-кабларски манастир Вазнесење, мали храм пун народа, после литургије акатист. Игуманија Јелена мудро беседи и ћути, трпезарију краси велики портрет владике Артемија. Братство из Чачка пева богомољачке песме, а затим ми певамо козачке, Богородице, Богородице…Много позива, не одговарам…Крећемо на КиМ. Обезбеђење су наши људи са КиМ. Одговарам за људске животе, Табинску икону, успех Крстног хода на Ким, пред матушком Русијом! Рекла сам Константину да постоји ризик, да нас ухапсе, депортују, али, наш МОЛИТВЕНИ, ДЕСАНТ НА КОСОВО, ЈЕ МОРАЛНА ПОДРШКА СРПСКОМ НАРОДУ! НАШ ДУХОВНИ ДЕСАНТ НА КИМ ЈЕ ТОРЖЕСТВО ПРАВОСЛАВЉА, ПОБЕДА МАТУШКЕ РУСИЈЕ!
Ушли смо тајно на север КиМ,око поноћи, дочекали су нас представници српских општина, а ујутру смо већ били у Косовској Митровици, на мосту, где смо поставили Табинску икону, заштитницу Руске армије, и прочитали акатист. Испред нас је био мост са барикадама, бодљикавом жицом, јужни део града под шиптарском и нато окупацијом, и претећа тишина.Константин ми шапуће: -Овде је мало верника, људи не носе крст, пуше,… Много репортера, тв и радио чекају „догађај“. Предложила сам да пешке, крстним ходом прођемо кроз Митровицу до споменику руском конзулу убијеном 1903. Године. 24.10. остаће упамћен по руском десанту са иконом, Покровитељком Руске Армије, на КИМ…Зубче, Јагњеница, Рударе, Звечане…понављају козаци…сербские барикади…Народ на путу кличе: Живела Русија! Бодљикава жица, транспортери, немачки војници као роботи, у непробојним униформама, са прорезима за очи, подигнутим аутоматима…постављамо сто са иконом, наизменично читамо акатист, певамо, војници спуштају аутомате, надлећу нас хеликоптери, надјачавамо њихову претећу буку..један кфоровац прелази на нашу страну, каже да је Украјинац, православни, а ја њему да целива икону…Монах са групом младића пење се на барикаде, маше руском заставом, народ кличе Живела Русија! Народ ложи ватру, нуди ракију козацима, који поштују „суви закон“ на Крстном ходу! –Руси, а не пију,-чуде се! Хеликоптери су се спустили ниско, ваљда да испитају ко то тамо пева, као да се питају ко је пустио Русе, зашто смо поставили икону, већу од барикада, и шта то читамо и певамо?, Хоће да нас уплаше, да се повучемо, они не знају да смо ми духовни спецназ Свете Русије- Трећег Рима, да се не бојимо нато пакта и његових слугу, да смо прошли многа ратишта,по Босни, и на Кавказу…
Људи ме питају шта бих на њиховом месту урадила? ОДГОВАРАМ, ДА СРБИЈА САМА НИШТА НЕ МОЖЕ, УМЕСТО СЛОГАНА ЗА ЕВРОПСКУ СРБИЈУ, НАШ ПРОГРАМ ЈЕ ЗА РУСКУ СРБИЈУ, ЈЕДИНСТВЕНИ И БОГОУГОДНИ ПУТ НАШЕГ НАРОДА И ЗЕМЉЕ ЈЕ УЛАЗАК У САСТАВ РУСИЈЕ, јер МИ СМО РУСКА ЈУЖНА ГРАНИЦА, РУСКА ГРАНИЦА ПРОЛАЗИ КРОЗ СРПСКА СРЦА, ЧАК И КАД ТОГА НИСМО СВЕСНИ, НАШИ „ПРИЈАТЕЉИ“ СА ЗАПАДА ТО НЕ ЗАБОРАВЉАЈУ. ТРАЖИТЕ ОД ПРЕДСЕДНИКА РУСИЈЕ ОТВАРАЊЕ РУСКОГ КОНЗУЛАТА У К.МИТРОВИЦИ! УВЕДИТЕ РУСКИ ЈЕЗИК У ШКОЛЕ! ТРАЖИТЕ РУСКО ДРЖАВЉАНСТВО! МИ СМО ДЕО ВЕЛИКЕ ПРАВОСЛАВНЕ СЛОВЕНСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ ОД ЈАДРАНСКОГ МОРА ДО ТИХОГ ОКЕАНА, ИСТО НАМ ЈЕ ОЧЕ НАШ И ВЈЕРУЈУ ДА СПАСЕТ ГОСПОД СРБИЈУ И РУСИЈУ!
Са градоначелником Звечана смо договорили братимљење, привредну, културну и образовну сарадњу Уралске козачке области(45000 кв.км) са северним КиМ српским општинама. Ноћу, истим тајним путем смо се вратили у манастир Сланци. Славе тебје Господи! Укључила телефон, искључен пред полазак на КиМ. Десетине смс, позиви у Б.Луку, Херцеговину, Ниш, Краљево, Македонију, Пале, Подгорицу, …Обучена, под тешким јорганом, у хладној келији дочекала сам јутро. Позив из руске амбасаде, дајем рапорт: да су козаци на броју, да смо у строју, подржали српски народ на КиМ, крећемо у Бели Двор, крстним ходом обићи ћемо храм св.Андреја Првозваног и прочитати акатист,наша краљевска породица је део Руског Дома Романових, по краљици Марији, кнегињи Олги, кнегињи Јелени Карађорђевић, великој кнегињи Романовој.
У Белом Двору нам је Краљевска омладина, у име Краљевске породице уручила поклоне, после послужења, обиласка резиденције са кустосом,ушли смо у храм. Са куполе, гледао нас је Сведржитељ, са метком на челу(!)из 1945.године. Партизани су пуцали у лик Господа! Прочитали смо акатист, поделили иконе основцима, а козаци су прошли са иконом, изнад дечје колоне на коленима. У Сланцима смо после вечерње прочитали акатист,народ се опростио са иконом. У зору смо кренули на аеродром. Са нама је у Русију кренуо српски козак Михаило, са фрулом и штапом.
За 23 дана хиљаде верника је учествовало у нашем Крстном ходу, људи су се молили, у дугим редовима, на коленима, чекали да икона прође изнад њих, у Раковици је забележен случај исцељења сестре Дубравке. Дивно чудо је величанствена подршка свештенства и монаштва нашем крестном ходу, значи Светој Русији! У Москви смо испратили браћу козаке на Урал. 27.10. у Међународном словенском фонду писмености и културе, успешно смо одржали прес конференцију за представнике седме силе.
Наша народна дипломатија се наставља. У мају смо показали Србију ученицима московског колеџа, они сад дочекују госте из новосадске саобраћајне школе. Руска сирочад, млади кадети, који се школују под покровитељством МП, биће наши гости следеће године.
Сви смо у строју, како каже наш главни атаман генерал В.Глуховски, браћа на Уралу, ја у Москви. Следећег лета, ако Бог да, обележићемо у Србији 200. година Бородинске битке, где је Европску коалицију на челу са Наполеоном победила Матушка Русија, а српски народ у лику Милорадовича и других Срба,унео лепту у ту велики епопеју.
Кад су митрополита Јована питали зашто је у акатисту написао Утешитељко и Надеждо целог света, кад је Табинска икона поштована само у Русији, одговорио је да ће за њу бити везани судбоносни догађаји у Русији и целом свету, да је њена улога пророчка. Заиста, икона је била на Новом Афону, у ближњем руском Зарубежју, и ево сада, поводом 90.година Првог светског руског заграничног сабора, први пут нашла се у Србији,што смо и додали у текст песме Богородице коју смо често певали на нашем путу :
БОГОРОДИЦА
БОГОРОДИЦЕ. БОГОРОДИЦЕ
МАТЕР СВЕТА, ЉУБВИ И ДОБРА
ТИ НАДЕЖДА МОЈА БОГОРОДИЦЕ
И РУСИ ВОЗРОЖДЕЊА ПОРА
БОГОРОДИЦЕ, БОГОРОДИЦЕ
КАК ЉУБЉУ ТЕБЈА ВСЕЈУ ДУШОИ
ТИ ЗВЕЗДА МОЈА ТИ ЗАРЈА МОЈА
ТИ ЛУЧ СВЕТА В ЖИЗНИ ЗЕМНОИ
ПРЕД ИКОНОЈУ ПРЕД ЛАМПАДОЈУ
НИСКО В ПОЈАС ТЕБЈЕ ПОКЛОЊУС
ПРЕД ВЛАДИЧИЦЕИ И ОТРАДОЈУ
СА СЛЕЗАМИ ОПЈАТ ПОМОЉУС
ТИ ПРОСТИ МИЊА, ТИ СПАСИ МИЊА
В ЕТОИ СКОРБНОИ ЖИЗЊИ ЗЕМНОИ
ОТ ВРАГОВ МОИХ ЗАШТИТИ МИЊА
ОГРАДИ НЕРУШИМОИ СТЕНОИ
И О ДЕТЈАХ МОИХ БОГОРОДИЦЕ
ПЕРЕД СИНОМ ТВОИМ ПОМОЛИС
ТИ ПРОСТИ ИХ ВСЕХ БОГОРОДИЦЕ
И НА СТРАШНОМ СУДЕ ЗАСТУПИС
ВСЕХ СКОРБЈАШЧИХ РАДОСТ НЕБЕСНАЈА
ВСЕХ ПОГИБШИХ ВЗИСКАНИЕ ВНОВ
И НЕВЕСТА ТИ НЕНЕВЕСТНАЈА
И РАДОСТ МОЈА И ЉУБОВ
ТИ ЗНАМЕНИЕ ТИ СПОРУЧНИЦЕ
ТИ ПОМОШЧНИЦЕ НА ПУТИ
И ПОКРОВ ТИ МОИ И ЗАСТУПНИЦЕ
И ЦЕЛИТЕЉ КАКИХ НЕ НАИТИ
БОГОРОДИЦЕ БОГОРОДИЦЕ
ЖИВОНОСНИ ИСТОЧНИК ЧУДЕС
ВСЈА СВЈАТАЈА РУС ТЕБЈЕ МОЛИТСЈА
И ДОЛИНИ И ГОРИ И ЛЕС
И ДОНСКАЈА ТИ И КАЗАНСКАЈА
И ПОЧАЈЕВСКАЈА ВСЕ СО МНОИ
ТИ ВЛАДИМИРСКАЈА ВААЛАМСКАЈА
И ДЕРЖАВНАЈА НАД СТРАНОИ
ПО МОСКОВИИ, БЕЛОРУСИИ
И ПО КИЈЕВСКОИ СТОРОНЕ
ПО УРАЛУ СИБИРИ СЕРБИИ
ОСВЈАШЧАЈУТСЈА ХРАМИ ТЕБЈЕ
КУПОЛА КУПОЛА В ЊЕБО СИНЕЕ
КОЛОКОЉНИ СЧИТАТ НЕ БЕРУС
КОЛОКОЉЊИ ЗВОН И НАД СЕРБИЈЕИ
ВОЗРАЖДАЕТСЈА МАТУШКА РУС
МАТЕР БОЖИЈА СПАСЕТ СЕРБИЈУ
ВОЗРАЖДАЕТСЈА МАТУШКА РУС
БОГОРОДИЦЕ БОГОРОДИЦЕ
МАТЕР СВЕТА ЉУБВИ И ДОБРА
ТИ НАДЕЖДА МОЈА БОГОРОДИЦЕ
И РУСИ ВОЗРОЖДЕНИЈА ПОРА.
No comments:
Post a Comment