''To become happier is a fun process. It’s not like a grueling struggle. All you’re trying to do is find those things that make you happy to do them...The important thing is to recognize that your time has always been and will always be yours...''

4 May 2020

Posle godinu dana ... 2011

Za par sedmica bit ce tacno godina i pola dana od kada smo pokupili stvari iz Londona i dosli u Srbiju. Godinu dana koja je prosla kao tren a istovremeno je nekako duga i puna novih i neverovatnih stvari.
Pre godinu dana deca nisu pricala Srpski, isli su u skolu u Engleskoj, ja sam radila i mastala o nekoj prirodnoj aozi i zivotu na selu ...
Pre godinu dana smao dosli u Novi sad pomalo izgubljeni puni neizvesnosti jer nismo znali da li cemo ostati i istrajati u ideji ostanka i preseljenja.
Traganja preko Interneta za selima i obilazak mnogih sela koja smo posetili bila su uzbudljiva.
Iako nasa originalna ideja je bila da se udruzimo sa ostalim porodicama i da ozivimo napusteno selo , je bila interesantna mnogima ali niko se nije usudio na tu varijantu napustanja velikog grada, i zapocinjanja novog zivota. U nedostatku porodica ili ljudi spremnih na neku veliku promenu , pre godinu dana smo poceli da trazimo selo koje ima osnovnu skolu, koje ima malo brda i sume, stare vojvodjanske kuce i mogucnosti uzgoja baste , voca i formiranje vinograda...


I tako obilazkom Backe i Banata i naravno Srema smo otkrili da ustvari je Srem ono sto nam najvise odgovara. Skoncentrisali smo se na Sremsku stranu i posle Ledinaca, Cortanovaca, Iriga, Rakovice, Rume, Pecinaca mi smo naisli sasvim slucajno na Erdevik , iako smo odlicno poznavali geografski polozaj Erdevika ali nam je to nekako izgledalo daleko... a nismo bilo svesni ni od cega nam je daleko...verovatno od Novog sada ili aerodroma . .sada kad razmisljam ...


Posetom majke od nasih prijatelja smo otkrili lepotu Erdevika i tako od prvog septembra prosle godine smo ovde...Deca su jednostavno odlucila da je ovo mesto za njih i uskliknuli su '' mum mi hocem oda zivimo ovde ''... i danas je isto oni nece da napuste Erdevik i cesto im pretim kad su malo nestasni da ce se vratiti u Englesku ali oni nece...





 Prvi put u Erdeviku u parku, Deca su se odusevila sa parkom i naravno sa gljivama ...




Jos uvek neznamo lokalno stanovnistvo samo par ljudi i jos uvek svakodnevno ucimo i spoznajemo razlike i slicnosti u mentalitetima Dalmatinaca, Slovaka, Madjara , Srba i naravno ostalih ukljucujuci ljude iz Bosne, Hrvatske itd....

1 comment:

  1. Thank you very much for sharing the story of your family moving to Serbia and your experience of living in Erdevik. I found it interesting and helpful to read about it.

    ReplyDelete