Svakodnevno smo zapljusnuti mnostvom zastrasujucih teorija, tvdnji, spakulacija, dokazanih i nedokazanih...Zastrasivanje naroda je postalo surova svakodnevnica jer sa lakim pristupom ka informacijama ljudi su naucili copy and paste link... i posalji...Prevelik broj informacija samo u jednom danu je nemoguce procesovati...Novine , TV i ostali mediji su puni istih informacija...Ljudi se sve manje druze i sve vise imaju virtualnih prijatelja o kojima gotovo neznaju nista...
Postaju clanovi nekih udruzenja, smaraju se sa lajkovanjem, i tako u krug .... Apatija, strepnja, ankzioznost i depresija mnogih polako postaje svakodnevnost i ljudi vise to ne primjecuju....Vecina pocinje da se vidi kao ''zrtve'' svega sto ih okruzuje, sto im je daleko, sto im je nedostizno, sto im je nametnuto, ili uskraceno .. jednsotavno entuzijazam se polako gubi... Nada se retko pominje.. jer dosta ljudi polako prestaju da se nadaju i upadaju u neki besmisleni vakum jer nemaju niti snage niti energije da nesto promene. Sve je u nekom limbu u nekom zacaranom krugu gde je obican gradjanin ove zemlje poceo da ceka ono najgore... Niko nezna sta je to ali kriza je dugo trajala i samo se produbljuje...
Neizvesnost se kao sumaglica uvukla u dusu mnogih gradjana Srbije. Doslo je vreme kad smo poceli da stavljamo i ideje i zamisli i planove buducnosti u jedan folder zvani ''cekanje'' a podsvesno mnogi od nas znaju da to cekanje ce da bude dugotrajno i mozda se nikad nece realizovati.
Ljudi su u nekoj vrsti konfuznog stanja da vise neznaju ni u sta ni kome da veruju. Neki opet pocinju sa nostalgijom da gledaju na komunisticko vreme i da da vide kao vreme bez brige, puno entuzijazma za nove akcije, gde se se zajedno, zivelo, radilo i pomagalo, i gde je vecina imala posao i niko nije bio gladan. Gde su postojale dve klase obrazovanih i neobrazovanih. Sa druge strane istovremeno u svoj toj nostalgiji pocinju da shvataju ili da vide da ustvari sad ispastamo zbog tog vremena a sta je istina niko nezna.
Vrednost svih morlanih principa je poljuljana i dosta naroda u Srbiji vidi lopove koji grabe i rasprodavaju imovinu u bezcenje. Sada postoje klase novopecenih bogatasa koji su raznim malverzacijama i lopovlukom, mitom, korupcijom i ostalim nelegalnim putevima dosli do bogatstva,postoji klasa - medijska klasa koja je puna ljudi sa talentom i bez koji manipulisu narodom. I klasa bede. Naroda koji nema za golu egzistenciju. Naroda koji je gladan i isprepadan.
Ne samo strah da se uvukao u ljude nego ljudi misle da su nemocni da bilo sta promene jer iako bi mozda i bili spremni da se bore za neke ideale u ovoj zemlji ne postoji dovoljno jaka i karizmaticna osoba da povede ovaj narod. Male grupacije ljudi se formiraju i svako se bori za svoje misljenje, narod se deli, sve vise i vise kao celije raka i polako se umnozava.Ako se pocnu ovom brzinom deliti , nista im drugo ne preotstaje nego da potpisu kolektivno samoubistvo.
Podele naroda su toliko drasticne da cak i da se nadje neka jaka pametna intelektualna osoba koja ce zastupati interese naroda vrlo ce tesko opstati u zemlji koja je puna ljudi koji nose nepotrebni teret iz proslosti, ljudi koji us proevropski, ljudi koji us protiv evrope, ljudi koji mrze sve sto je strano, ljudi koji mrze se medjusobno, ljudi koji imaju svoje ideologije koje su ili previse napredne i neizvodljive ili totalno zastarele i zaostale i vecina ljudi koji su zaista gladni. Crv mrznje i netrepeljivosti je ubacen medju narod i u ovom trenutku nemogu nikako da vidim nacina da bilo ko ista promeni.
Unutrasnji i vanjski interesi male ali bogate manjine odredjuju vodje naroda,i narod je prepusten sam sebi da se bori i da spekulise i da strahuje. Zastrasivanje naroda je namerno izazvano a i sam narod ga izaziva sirenjem rasnorasnih spekulativnih prica koej su neosnovane.
u svemu ovome napisanom ima verovatno dosta istine ali to su opet moja licna zapazanja kao i hiljade drugih koje su svakodnevno dostupna vecini stanovnika. I ovo zapazanje je na neki nacin zastrasujuce i puno je pretpostavki i tvrdnji osnovanih i neosnovanih. Znaci sta god i bilo ko pomisli postoji jedna druga strana koju ce neko drugi da prokomntarise i da se slaze i neslaze sa iznetim misljenjem.
Problem sa mojim razmisljanjem je takodje prevelik broj informacija sa kojim sam preplavljena i nemogucnost racionalnog razmisljanja me dovodi do samo golog ''RAZMISLJANJA'' znaci dovodim sebe u situaciju gde resenje netrazim niti ga nudim.
Hiljade tekstova koje mozemo svakodnevno procitati su isti ovakvi. Neko se seti da napise neko svoje glediste i to circulise po javnosti , narod se zastrasi i pomisli ovo je istina a onda naidje na nesto drugo i opet isto... Znaci preplavljeni smo raznoraznim razmisljanjima, teorijama, osnovanim i neosnovanim i sa dokazom i bez, a malo ko nam nudi resenje. Pa ni ja.. nazalost....
Koje je resenje za ovaj narod u Srbiji? Sta ustvari treba ovaj narod da uradi da promeni svoju situaciju. Sta treba da izvuce iz proslosti i iz ostalih iskustava a da nebude pristrasan. Gde se moze naci realnost? Kako promeniti svest obicnog naroda koji je gladan.
Vreme u kojem zivimo vrtoglavo brzo se pretvara u haos. I dok sve se to desava poslednje drustveno vlasnisto se pretvara u cistu legalnu pljacku , a narod pocinje da gladuje... u Backoj Palanci danas otvorena kuhinja za 600 gladnih koju Crveni krst organizuje i bit ce otvorena 6 meseci a posle toga ...
No comments:
Post a Comment