http://revirisrbije.com/?p=2063
Na sremskom moru…
Otisnuli smo se od obale i uživali u društvu ptica. U daljini se čulo glasanje fazana, a na trenutak smo ugledali i jednu srnu koja je žurno nestala u šumi. Ovim jezerom plivaju kapitalni somovi i šarani, krupna babuška, štuka i smudj…
Prelepo junsko jutro remetili su točkovi Lade Nive koji su grabili prema našem prvom odredištu u Nacionalnom Parku Fruška Gora – akumulacionom jezeru Moharač.
Ova akumulacija se nalazi na domak sela Erdevik poznatog na daleko po svojim ukusnim vinima. Krenuli smo iz Sremske Kamenice sedišta direkcije Nacionalnog parka. Naš ljubazni domaćin g-din dr Aleksandar Matić rukovodilac poslovne jedinice ribarstvo u ovom javnom preduzeću, pored obilja stručnih informacija koje nam je u toku same vožnje izneo, saopštio nam je plan obilaska i destinacije koje ćemo pored Moharača još obići.
Put je vodio uzvodno uz Dunav sve do Koruške, a onda smo ga skretanjem za devedeset stepeni napustili i uputili se prema Fruškoj gori. Popevši se na sam vrh prošli smo pored vrednih pčelara koji su svoje mobilne košnice parkirali u hlad bagremovih i lipinih krošnji. Sa nestrpljenjem smo očekivali posetu prvom od tri jezera koje nam naš iskusni vodič, koji je doktorirao u Novom Sadu na temu ishrana šarana, želi predstaviti.
Put je vodio uzvodno uz Dunav sve do Koruške, a onda smo ga skretanjem za devedeset stepeni napustili i uputili se prema Fruškoj gori. Popevši se na sam vrh prošli smo pored vrednih pčelara koji su svoje mobilne košnice parkirali u hlad bagremovih i lipinih krošnji. Sa nestrpljenjem smo očekivali posetu prvom od tri jezera koje nam naš iskusni vodič, koji je doktorirao u Novom Sadu na temu ishrana šarana, želi predstaviti.
Erdevička dobrodošlica
Nakon 72 kilometara na samom ulasku u Erdevik odvajamo se prema jezeru i nakon još 3 kilometra vožnje stižemo. Pred nama se ukazalo malo more. Nikada čovek ne bi pomislio da je ovo vodeno prostranstvo od oko 70 hektara nastalo kao potopljena dolina od potoka pod nazivom Moharač. Visoka brana od 12,9 metara na kojoj smo se prvi put zaustavili dominirala je nad najdubljim delom jezera. Dubina vode kod same brane je 10 metara. Ova voda je potopila vinograde, voćnjake i salaše i kao takva pravi je izazov za sve pustolove koji vole pecanje u teškim uslovima. Pecanje u lomu. Vetar koji je duvao naježio je površinu vode prosečne širine 300 do 400 metara i dužine 2,5 kilometara.
Popeli smo se na obližnji brežuljak sa istočne strane da što bolje sagledamo ovo malo more usred Srema. Sa ovog suncem okupanog brežuljka na kojem su do juče uspevale najbolje sorte groždja pogled je bio fantastičan. Šest metara dugački čamac kojim je patrolirao vredni čuvar ovog bogatstva Nikolić Branko izgledao je veoma mali na plavom tepihu Moharača. Ovaj deo smo sa pravom nazvali Vidikovac.
Na mestima gde su se nalazili šatori nama dragih pecaroša koji su sami sebi uredili pozicije čuli su se zvukovi zabačenih hranilica koje su pljuskale u vodu skoro ujednačenim ritmom. One su jedine remetile veoma glasan hor ptica koji je dolazio iz šume do koje smo se spuštali u tom trenutku. A u njoj prvo nam je dobrodošlicu poželela labudica sa muškim imenom Miško. Ona i njena porodica prvo su nas bojažljivo sa odstojanja promatrali da bi na kraju po pozivu našeg vodiča slobodno zaplivala prema nama.
Dok smo mi dolazili do dela jezera na kojem je mrestilište Branko je već izašao iz svog čamca, skuvao kafu i poželeo nam dobrodošlicu. Okrepljenje je dobro došlo a onda je uz šoljicu kafe krenula priča.
Popeli smo se na obližnji brežuljak sa istočne strane da što bolje sagledamo ovo malo more usred Srema. Sa ovog suncem okupanog brežuljka na kojem su do juče uspevale najbolje sorte groždja pogled je bio fantastičan. Šest metara dugački čamac kojim je patrolirao vredni čuvar ovog bogatstva Nikolić Branko izgledao je veoma mali na plavom tepihu Moharača. Ovaj deo smo sa pravom nazvali Vidikovac.
Na mestima gde su se nalazili šatori nama dragih pecaroša koji su sami sebi uredili pozicije čuli su se zvukovi zabačenih hranilica koje su pljuskale u vodu skoro ujednačenim ritmom. One su jedine remetile veoma glasan hor ptica koji je dolazio iz šume do koje smo se spuštali u tom trenutku. A u njoj prvo nam je dobrodošlicu poželela labudica sa muškim imenom Miško. Ona i njena porodica prvo su nas bojažljivo sa odstojanja promatrali da bi na kraju po pozivu našeg vodiča slobodno zaplivala prema nama.
Dok smo mi dolazili do dela jezera na kojem je mrestilište Branko je već izašao iz svog čamca, skuvao kafu i poželeo nam dobrodošlicu. Okrepljenje je dobro došlo a onda je uz šoljicu kafe krenula priča.
Bogatstvo sremskog mora
Naši domaćini nas upoznaju da selo na severoistočnom delu šidske opštine, Erdevik, ima nekoliko jezera, a najveće je svakako Moharač. Govoreći o najvećoj ribi upecanoj na udicu spominju taksistu iz Beograda koji je na ćošku kod bagremara upecao soma od 35 kilograma. Šaran kapitalac koji je pao na ovoj vodi težio je 26 kilograma. Jezerom pliva još krupna babuška (1-1.5kg), štuka (najveća je uhvaćena pre dve godine i bila je teška 7 kilograma), smudj,deverika i ostala bela riba a ima i cverglana. Ove godine za Uskrs izvadjen je šaranko golać od 16,5 kilograma. Uredjenih mesta na obali nema a peca se celom dužinom sem dela koje pripada mrestilištu. Dozvoljen je ribolov od 03h – 21h. Kako zakon i dozvoljava. Šarana ispod 30cm i preko 5 kilograma morate vratiti u vodu, a dozvoljeno je tri plemenite ribe poneti kući. Postoji samo godišnja dozvola i ona košta 11000 dinara i važi samo za ovo jezero. Cele godine je dozvoljeno pecanje uz poštovanje zabrana za pojedine vrste riba. Da ribe u jezeru ima dovoljno govore podaci o redovnom poribljavanju kroz duži niz godina. Procena populacije je 400 kilograma ribe po hektaru što preračunato negde oko 35 tona ribe pliva u Moharaču. Samo prošle godine beležeći ulove pecaroši su upecali oko 3,5 tona šarana.
Dodir prirode
Ističući da su i njihovi predhodnici bili dobri domaćini dr. Matić nam objašnjava kako ribi uvek treba obezbediti mrest da bi bila zdrava i u dobroj kondiciji. Dalje nam govori o ravnoteži vrsta i naglašava momente kad je som štetan i kako 4 do 5 ovih orijaša pojedu i do pola tone šarana. A da ih ovde ima lako je uveriti se jer noću uz jako svetlo sa čamca plivaju u jatu i komadi do 3 metra.
Zbog svega ovoga ribočuvari rade 24 sata dnevno a udvostručuju se po ružnom vremenu i noću kako bi „svakog sprečili u lošoj nameri“ ističe naš dobro raspoloženi Branko koji nam je spremio čamac da obidjemo šaranska mesta u mrestilištu.
Otisnuli smo se od obale i pola sata uživali u društvu velikog broja ptica, jednog orla koji je učio svoja dva orlića veštini preživljavanja, glasanju fazana i jednoj srni koja se samo na trenutak pojavila i nestala u šumi.
Da bi avantura bila još lepša pobrinuo se vanbrodski motor našeg čamca koji je primorao našeg doktora da vesla sa vetrom u prsa. Dok smo uz pomoć vesla klizili prema drvenom molu pored nas su užurbano plivale sitne ribe. Iskrcali smo se ispred čuvareve lepo uradjene brvnare i popeli se još jednom na drvenu čeku da još jednom ovekovečimo prelepu vodu ovog jezera.
Zbog svega ovoga ribočuvari rade 24 sata dnevno a udvostručuju se po ružnom vremenu i noću kako bi „svakog sprečili u lošoj nameri“ ističe naš dobro raspoloženi Branko koji nam je spremio čamac da obidjemo šaranska mesta u mrestilištu.
Otisnuli smo se od obale i pola sata uživali u društvu velikog broja ptica, jednog orla koji je učio svoja dva orlića veštini preživljavanja, glasanju fazana i jednoj srni koja se samo na trenutak pojavila i nestala u šumi.
Da bi avantura bila još lepša pobrinuo se vanbrodski motor našeg čamca koji je primorao našeg doktora da vesla sa vetrom u prsa. Dok smo uz pomoć vesla klizili prema drvenom molu pored nas su užurbano plivale sitne ribe. Iskrcali smo se ispred čuvareve lepo uradjene brvnare i popeli se još jednom na drvenu čeku da još jednom ovekovečimo prelepu vodu ovog jezera.
Krećemo dalje i usput pozdravljamo ribolovce i njihove ulove. Lada Niva ponovo vozi u novu avanturu.
Goran Balenović
No comments:
Post a Comment