London Juli 2010 sa mamom i Sekijem

na dan naseg putovanja u nepoznato...

Kakva poza ...hahaha

Erdevik April 2011

Posle gotovo 9 meseci po prvi put sam se susrela sa sestrom - mojim dragim Sekijem.

Mnogo smo se promenile, ja sam smrsala a Seki se udebljala pa smo se smejale , umesto da bude kontra da se ja udebljam.. ona se udebljala i kaze da bi mogla da bude prava Sremica.( bez uvrede Sremicama, ovo je samo sala)

Seki je izjavila da je ovo mesto kao iz njenih snova, jer ima malo brda i sumu, a i ona se zaljubila u ove stare vojvodjanske kuce.

Razgovor sa sestrom mi je jako pomogao da izkristalisem dileme i da se resim nekih zabluda koje su tinjale u meni.

Bilo je i suza ali mnogo vise smeha, i obje smo dosle do zakljucka da se treba smejati , i to sto vise ...Jedne noci smo ostale do 6 ujutru i pile Pelinkovac, i experimentisale sa Erdevickom lozom i smejale se kao lude. Noc je bila topla i nas smeh je odjekivao Erdevikom. U ranim jutarnjim satima smo ukljucile radio i pronasle neku stanicu i bas u tom trenutku voditeljica je citala neciju poeziju. Nismo znale ciju..???

Zapamtile smo samo jednu recenicu jedan dio koji je verovatno bio srz svega sto smo pricale ''U Mojoj Glavi Stanujes...

U mojoj glavi stanujes...

znaci nisi samo u mojoj glavi, ne lebdis, ne samo da postojis i zivis tu stanujes...

Tu smo pocele da razgovaramo o pojimu stanovanja o kohabitaciji i zivljenju zajednickom ali u nasim glavama.

Razlika izmedju boravista i prebivalista nikad mi nije bila jasna.... *

Znaci dosli smo do stanovanja u kojem se stvari unose i iznose i gomilaju i sakuplja smece i baca u tom stanovanju ima i ljubavi i svadje i svega sto nam treba i netreba ... a sve to se desava u nasim glavama..

Kako je to samo lepo receno ..u mojoj glavi stanujes...ali nije receno ''boravis ili prebivas'', a onda smo pocele razmisljati o bespravnom useljenju i o osobama koje tu stanuju u nasim glavama bespravno koje smo usvojili ili koje su u postupku usvojenja, osobe koje smo mi uselili bez njihovog znanja ili odobrenja. Neko ko ima vidik na nase misli... Koga mozemo pustiti u nasu glavu .. da tu stanuje...a ne samo da boravi ili prebiva... da bude sretan ili tuzan.. da bude zamisljen...da ga ucimo nekim stvarima, i da naucimo nesto .. sa kojim mozemo da sanjamo.. da se smejemo...da patimo.. da mastamo... da se nadamo...I dosle smo do zakljucka da svi imamo nekoga koji stanuje u nasim glavama... neko ko nam je drag, ponekad blizu a ponekad i dalek, ponekad nedostupan, ponekad nedostizan ....iako stanuje i pravi nered u nasim glavama....

U mojoj glavi stanujes ... pronasla sam autora i evo ovde prenosim njegove stihove

U MOJOJ GLAVI STANUJEŠ

U mojoj glavi stanuješ: tu ti je
Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.

Ponekad slušaš kako mi zakuca
Srce ko živi leptir iz kutije.

Ja ti odškrinem vrata: niz basamake
Silaziš u vrt za kog niko ne zna.

Na povjetarcu lebdiš poput slamke.

(Dok za to vrijeme, možda: neoprezna
Stojiš na nekom rubu, ispred zamke…)

Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš
U morsku pjenu, ispod sunca, gola)

spazim te kako po kiši preskačeš
Barice i sva u blatu do pola
Žuriš na posao s licem ko da plačeš.

Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Pa pola oko moga klupka mota.

Vidim sa tvoga lica punog mira
Da ne znaš kako živiš dva života.

U mojoj glavi stanuješ i dubiš
Crne i bijele hodnike za moje
Misli: kako mi bježiš il me ljubiš?

Van tebe druge misli ne postoje.

Samo dok spavam ti se nekud gubiš…

Stevan Raičković

*

Koja je razlika između boravišta i prebivališta?

Članom 4. Zakona o prebivalištu i boravištu građana ("Sl. Glasnik SRS" br. 42/77 i 25/08 i "Sl. Glasnik RS" 53/93..33/99), propisano je da je prebivalište mesto u kome se građanin nastanio s namerom da u njemu stalno živi, a boravište mesto u kome građanin privremeno boravi van svog prebivališta. Shodno navedenom, neophodno je da građani imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije kako bi izvršili prijavu boravišta na teritoriji iste.

I OPET MI NIJE JASNO.........