Sadnja ''vinograda'' Erdevik 09/04/2011

Imala sam srecu da upoznam izuzetnu osobu Blagoja Apelica - koji je po zanimanju agronom ali istovremeno je i sanjar, filozof, istoricar, sociolog, sa sirokim spektrom znanja, sa uzvisenim nacinom razmisljanja,analiticko-kriticnim misljenjem, intelektualac koji ume da inovira stvari i koji mi je postao glavni mentor jer ne samo da poseduje znanje i ostroumnost nego i kreativnost koja je evidentna u svemu sto misli, radi i stvara. Blagoja, nije samo da je moj mentor nego ima nas par koji tako cekamo u redu da dobijemo par minuta Blagojevog vremena jer uvek naucimo nesto novo, iako uvek ne dobijemo resenje - cesto dobijemo odgovor retorickim pitanjem - pitanje koje nas obicno navede na dublja razmisljanja i pronalazak resenja.

Da ne pominjem sada sve sto sam naucila za ovo kratko vreme od Blagoja kojeg moja deca zovu Bil, skoncentrisati cu se na sadnju mog prvog ''vinograda''. ''Vinograd'' se sastoji od deset cokota i sadila sam ga uz Blagojevu pomoc...

Blagoja Apelic

Toliko sam zelela da posadim par cokota da probam ili da vidim taj ''vinograd'' u svojoj basti. Nisam mogla da cekam sledecu godinu.... Blagoja mi je objasnio klasican nacin sadnje i naravno upotrebio je jedan od njegovih izuma - dva sastavljena ašova za kopanje jamica. Kaleme koje je Blagoja izabrao je stono grozdje .

Izum - Dva ašova Blagoja Apelica

Vinske i stone sorte se značajno razlikuju po morfološkim i proizvodnim karakteristikama. Kod vinskih sorti prioritet se daje proizvodnim karakteristikama, a estetski izgled je manje važan, dok je kod stonih na prvom mestu spoljašnji izgled grozda i bobice. Poželjno je da stone sorte imaju srednje krupne rastresite grozdove, krupne, ovalne ili izdužene bobice ujednačene krupnoće i boje. Takođe se veoma ceni muskatna aroma grožđa. http://poljoprivreda.info/?oid=5&id=265

Nakon sto smo obelezili sadna mesta i isli na manji razmak iskopali smo jamice trouglastog oblika. Prečnik jamice je bio oko 40 cm a dubina isto toliko. Saznala sam da se kopanje moze vrsiti rucno ili mehanicki sa svrdlima. Mi smo kopali rucno. Na dnu jame Blagoja je stavio sitnu zemlju, onda stajsko djubrivo pa kalem ... posle zatrpavanja smo napravili malu humku koja se zove ... to sam zaboravila....koja se pravi od sitne zemlje i koja je visocija za nekoliko centimetara od visine kalema.

slika sledi

Blagoje mi se objasnio da se moze sadnja vrsiti sa hidromehanickom sondom gde se pod pritiskom iskopava jama i to prvenstveno kada se sade velike povrsine jer je ekonimican nacin sadnje jer se smanjuje broj radnika potrebnih za sadnju.

MOLDOVA vrlo uspešna moldavska selekcija. Ovo je vrlo bujna sorta velike i redovne rodnosti. Otporna je na najvažnije gljivične bolesti. Ima krupne grozdove i krupne, izdužene, tamno-plave bobice, debelu pokožicu bogatu antocijanima i neutralan ukus. Grožđe se dobro transportuje i dugo čuva. Veoma je pogodna za razvijenije uzgojne oblike tipa pergola ili čardaklija. Može da se gaji bez hemijske zaštite protiv peronospore, oidiuma i sive plesni grožđa, ili s nekoliko tretiranja u vlažnim godinama.
Čabski biser, Kraljica vinograda, Beogradska rana, Gročanka, Demir kapija, Kardinal, Muskat hamburg, Afuz-ali i Italija. Ove sorte su manje pogodne za okućnice i prostore blizu ljudskih prebivališta, jer zahtevaju kompletnu zaštitu tokom vegetacije, to jest od šest do deset prskanja.

za vise informacija i ilustraicja posetite website http://www.krizevci.net/vinograd/htm/sav_sadnja_vinove_loze.html