Razmisljanje se uci

Roman+i+ja 2008

Roman+i+ja 2008

Pre nekoliko dana setih se jednog od najvecih uticaja u mom zivotu mog prijatelja Zukovic Radosa. Upoznali smo se negde neke 1984 u Sarajevu. Prijateljsto se produzilo i opstalo svih ovih godina koje su posle toga dosle.

Slucajno smo se upoznali u vreme kada sam se lelujala u mislima i imala najvecu imaginaciju sveta. Mastala sam svakodnevno i citala puno. Citala sam sve i svasta... sve sto mi je doslo pod ruku. Imala sam interesovanje za psihologiju i umetnost ali nikako nisam mogla da pronadjem pravu literaturu niti da se posteno skoncentrisem jer zivelo se tada jako, jako ''brzo''. Toliko toga je bilo da sam zelela da istrazim da probam i da osetim a vreme je brzo prolazilo.

Umetnost je bilo nesto sto me je oduvek privlacilo i sto je bilo dio mene. Secam se oduvek sam zelela sa studiram akademiju likovnih umetnosti ali iz straha od neuspeha i nemanja financijske podrske opredelila sam se za nesto sasvim suprotno i daleko od umetnosti.

Secam se knjizare Svetlost u Sarajevu kada mi je Zukovic poklonio knjigu ‘’Tako je govorio Zaratustra’’.

‘’Tako je govorio Zaratustra’’ je djelo njemačkoga filozofa Friedricha Nietzschea, nastalo između 1883.-1885., a koje govori o starom šamanu koji se spušta sa svoje planine medu narod iz želje da nauči nešto od njih i da narodu podari svoje znanje. Prilikom spuštanja u selo nailazi na razne ljude od kojih doznaje njihove tajne. Zaratustra je zapravo u potrazi za čovjekom sebi ravnim, ali mnogi ne razumiju njegovu filozofiju i ismijavaju ga, no ima i onih koji mu se dive. Najslavniji odlomak nalazi se na početku knjige: Zaratustra se spušta s planine, razgovara s nekim čovjekom i zatim se pita: "Je li moguće da ljudi još ne znaju da je Bog mrtav?"

Nekako cudno ziveci u Erdeviku zadnjih par meseci sam se setila te knjige .......

Proslog leta me je posetila u Londonu Zukoviceva kcerka Ivana Zukovic i podsetila me na mene i moja traganja.Htela je da ode na Wimbeldon i vidi teniski turnir i pored male verovatnoce da ce dobiti karte ona je ustala u 4 sata ujutru i cekala .. posle podne smo je videli na TVu ... upornost se isplatila....

Setila sam se vremena kad je njena majka Ancica Zukovic dolazila kod mene na Dzidzikovac i kad smo pile votku i slikale danonocno kao da se radi o zivotu i smrti. Menjale smo boju kose gotovo svakodnevno i divile se novim nijansama.

U to vreme se zivelo sa visokom inflacijom i platu, secam se , dobivali smo u plasticnim kesama. Niko nije imao zivaca da to broji. Bilo je mnogo para sa mnogo nula koje nisu znacile nista. Sa posla znala sam da odem u prodavnicu i kupim Zdrepcevu krv ili Vranac vino ili Caricu Milicu koje su bile najeftinije ali koje su bile dobro vino...I dan danas ....

Juce kad sam isla u Sid kupila sam Vranac, ustvari Daniel mi je sam doneo tu bocu i stavio u korpu. Koja koinsidencija.....

Secam se jedamput smo dobili platu u kesama radeci u Enegoinvestu i Slaven Rezakovic, Deni Karahodzic, Bisera Hadzibegovic i ja smo kupili vino i dosli kod mene u stan. Posle jednog ili tri litra vina bacili smo sav novac u vazduh. Novcanice su letele i sva sobna povrsina je bila prekrivena bezvrednim novcanicama. Negde u 11 sati navece Slavena je majka nazvala. Onako usput pokupio je nesto novaca i otisao. Niko nije brojao novac. Ta scena me podseca na dobro rezirane filmove....

Ali sada da se vratim na pocetnu misao o Radosu Zukovicu. Rados Zukovic je bio i jos uvek je professor psihologije/marksizma/ filozofije koji je imao izuzetnu kreativnost. Imao je tu sposobnost da iskoristi svoj kreativni i mentalni capacitet i stvori nove ideje, pojimove i rijesenja problema. Njegov kognitivni process je bio nevjerovatan i znao je da zapocne konverzaciju koja je uvek bila i zanimljiva i inovativna koja je uvek podsticala na razmisljanje i drugaciji dozivljaj sebe i okoline u kojoj smo ziveli .Njegova licna individualnost i kreativnost bila su inspiracija mnogim koji us ga znali i kretali se u tom drustvu.

On me je naucio da sledim svoje snove i da se nikad ne predam. Verovatno on to i nezna ali cesto razmisljam kako bi volela da moja deca imaju i upoznaju nekoga kao sto je on. Na zapadu to zovu mentorom i cesto ljudi volontiraju i postaju mentori koji znaju kako da provociraju razmisljanje kod mladje generacije.

Citav moj predavacki i obrazovni dio zivota u Engleskoj je bio baziran na ideji Radosa Zukovica.