3 Sept 2015
Prijateljstva, biljke i kamate...
"Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo", napisao je, između ostalog, Ivo Andrić. On nije znao sve ali je o ljudskoj prirodi znao i pisao prilično istinito. -
Danas dobih email od moje drugarice Mire koju poznajem od 1986. Skupa smo radile u Energoinvestu u Sarajevu .Mira je radila u platnom prometu a ja kao samostalni referent za kamate u vreme kad je inflacija bila ''svakodnevnica'' koja se menjala iz sata u sat..
I tako sve ove godine izmedju ostalih meni dragih prijatelja, pozeleh da napisem nesto o prijateljstvu jer se setih se moje dobre drugarice, i naseg prijateljstva koje je opstalo sve ove godine i razdvojenosti i razlicitosti koje su se desile u medjuvremenu.
I svaki put kad se cujemo i vidimo kao da se nikad rastajale nismo. I svaki put kad pomislim na moju drugaricu neka lepa osecanja i ljubav me obuzmu.I kada se vidimo dovoljno je da se pogledamo da znamo sta osecamo.
Nase prijateljstvo se prenelo i na nasu decu i tako uvek je postojala neka jaka nevidljiva nit koja nas je spajala i koja ce nas uvek spajati.
I tako kako moje prijateljstvo sa Mirom , tako sa mnogobrojnim koji nadam se nece se naljutiti ako ih ne pomenem se produzilo i odrzalo sve ove godine.
Kad pomislim na razloge naseg prijateljstva ima ih mnogo i tesko bi mi bilo ih nabrojati sve, kao i sa prijateljstvima koja su stara gotovo koliko i ja. Ima mnogo razloga a jedan je razlog najaci razlog a to je neka nit neka cvrst nit, nesto nesalomljivo, neka veza koja postoji i zaista znam i verujem da ne postoji ni jedan razlog koji bi nas razdvojio ili unistio to prijateljstvo.
Moji prijatelji znaju moje mane a i moje dobre strane i vice versa i ne postoji losa strana koja bi unistila tu dobru stranu naseg drugarstva. Ja ne sumljam u svoje prijatelje niti oni u mene.
Ponekad pomislim da sam master jer zaista znam citavu logisitku puta prijateljstva.
Ako sam nekada imala ''problem '' sa prijateljima bio je vezan za strah. Strah od misli, svoje slike o sebi, cak i slike o njima. Stabilnost u zivotu ne donosi sukobe, ne donosi mrznju niti strah. Nestabilni ljudi imaju problema i sumlji prijateljstva.
Postoje ljudi kako Ivo Andric rece ''Postoje ljudi koji postignuse sto su hteli a izgubise sebe na tom putu....''' a Dostojevski rece ....''ako pri svakoj prijateljskoj usluzi mislis na zahvalnost onda nisi darovao nego prodao...'' O tim ljudima nebih sad pisala a bilo je i takvih u mom zivotu....
Pisem o prijateljstvu jer nedavno shvatih da pojedini ljudi bez obzira na njihov stepen obrazovanja, uspeha i svega sto se zove zivot, nisu u stanju da vole prijatelje i da veruju i odrze prijateljstva.
Svojoj deci cesto kazem da je prijateljstvo kao biljka koju ako ne zalevas i naravno ona ce se osusiti, a onda uvek dodam da postoje biljke koje ne moras zalivati tako cesto nego im dati sigurnost da postojis i da si tu ako im zatreba ta voda da ce dobiti sto im treba.....
Ivo Andric takodje jedamput rece '''Ljudi nisu toliko rdjavi koliko rdjav covek moze da misli...''''' tako i ja da nebi postala rdjava necu misliti o svim ljudima za koje mislih da su mi prijatelji a to vise nisu.
Prijatelji za mene ce uvek ostati prijatelji. Tako i moja Mira i mnogi drugi koji su u mom srcu.
Danas dobih email od moje drugarice Mire koju poznajem od 1986. Skupa smo radile u Energoinvestu u Sarajevu .Mira je radila u platnom prometu a ja kao samostalni referent za kamate u vreme kad je inflacija bila ''svakodnevnica'' koja se menjala iz sata u sat..
I tako sve ove godine izmedju ostalih meni dragih prijatelja, pozeleh da napisem nesto o prijateljstvu jer se setih se moje dobre drugarice, i naseg prijateljstva koje je opstalo sve ove godine i razdvojenosti i razlicitosti koje su se desile u medjuvremenu.
I svaki put kad se cujemo i vidimo kao da se nikad rastajale nismo. I svaki put kad pomislim na moju drugaricu neka lepa osecanja i ljubav me obuzmu.I kada se vidimo dovoljno je da se pogledamo da znamo sta osecamo.
Nase prijateljstvo se prenelo i na nasu decu i tako uvek je postojala neka jaka nevidljiva nit koja nas je spajala i koja ce nas uvek spajati.
I tako kako moje prijateljstvo sa Mirom , tako sa mnogobrojnim koji nadam se nece se naljutiti ako ih ne pomenem se produzilo i odrzalo sve ove godine.
Kad pomislim na razloge naseg prijateljstva ima ih mnogo i tesko bi mi bilo ih nabrojati sve, kao i sa prijateljstvima koja su stara gotovo koliko i ja. Ima mnogo razloga a jedan je razlog najaci razlog a to je neka nit neka cvrst nit, nesto nesalomljivo, neka veza koja postoji i zaista znam i verujem da ne postoji ni jedan razlog koji bi nas razdvojio ili unistio to prijateljstvo.
Moji prijatelji znaju moje mane a i moje dobre strane i vice versa i ne postoji losa strana koja bi unistila tu dobru stranu naseg drugarstva. Ja ne sumljam u svoje prijatelje niti oni u mene.
Ponekad pomislim da sam master jer zaista znam citavu logisitku puta prijateljstva.
Ako sam nekada imala ''problem '' sa prijateljima bio je vezan za strah. Strah od misli, svoje slike o sebi, cak i slike o njima. Stabilnost u zivotu ne donosi sukobe, ne donosi mrznju niti strah. Nestabilni ljudi imaju problema i sumlji prijateljstva.
Postoje ljudi kako Ivo Andric rece ''Postoje ljudi koji postignuse sto su hteli a izgubise sebe na tom putu....''' a Dostojevski rece ....''ako pri svakoj prijateljskoj usluzi mislis na zahvalnost onda nisi darovao nego prodao...'' O tim ljudima nebih sad pisala a bilo je i takvih u mom zivotu....
Pisem o prijateljstvu jer nedavno shvatih da pojedini ljudi bez obzira na njihov stepen obrazovanja, uspeha i svega sto se zove zivot, nisu u stanju da vole prijatelje i da veruju i odrze prijateljstva.
Svojoj deci cesto kazem da je prijateljstvo kao biljka koju ako ne zalevas i naravno ona ce se osusiti, a onda uvek dodam da postoje biljke koje ne moras zalivati tako cesto nego im dati sigurnost da postojis i da si tu ako im zatreba ta voda da ce dobiti sto im treba.....
Ivo Andric takodje jedamput rece '''Ljudi nisu toliko rdjavi koliko rdjav covek moze da misli...''''' tako i ja da nebi postala rdjava necu misliti o svim ljudima za koje mislih da su mi prijatelji a to vise nisu.
Prijatelji za mene ce uvek ostati prijatelji. Tako i moja Mira i mnogi drugi koji su u mom srcu.
Cetvrta Bozija Zapovest .. evo pisem o tome..kao sto obecah.. a mislila sam da nikad necu pisati o tome....
Mnogi ljudi koji poštuju Deset Bozijih zapovesti ne misle da je Četvrta posebno važna, a kamoli veoma vazna.
Kad ljudi budu razumeli tu zapovest shvatice koliko je zaista vazna.
Zašto je to tako važno?
Prvo, možda više nego bilo koja druga zapovest, zato sto tokom ove nase ljudske istorije, život se sastojao pretežno od posla.
Ova zapovest i samo ova zapovest je sve to promenila insistirajući da ljudi prestanu raditi jedan dan u sedmici.
Drugo, više nego bilo koja druga zapovest, nedelja podseća ljude da bi trebali da budu slobodni.
Postoje razne verzije the cetvrte zapovesti - gde u jednoj u knjizi Mojsivoj se kaze ". Ne zaboravite da ste bili robovi u Egiptu"
Drugim rečima, zapamtite da robovi ne mogu imati cak ni taj jedan dan slobodan.
Po biblijskom mišljenju, osim ako je neophodno za opstanak, ljudi koji se odluče da rade sedam dana u nedelji su u suštini robovi - robovi za rad ili možda da novac, ali ipak robovi.
Cak i oni najbogatiji koji radiesedam dana u nedelji su jednostavno bogati robovi.
Biblija nije mogla da ukine robstvo a , robovlasnik nije imao obavezu da omogući robu ikada odmor, a kamoli da se odmori jedan dan svake nedelje i iz tog razloga nastala je Cetvrta Bozija zapovest jer i rob treba da ima osnovna ljudska prava.
Sa tom slobodom ili slobodnim danom ljudi ne samo da se mogu odmoriti nego mogu da rade na jacanju porodicnih veza, prijateljstva, provodeci vreme sa familijom i drugim ljudima jer to vreme je kvalitetno vreme koje je pozitivno vreme u emocionalnom i socijalnom stanju jednog modernog roba.
Ali ima jos nesto.... u pitanju su i zivotinje koje su radile sa robovima i njima je bio potreban dan da se odmore.U danasnje vreme i masine se odmaraju ....
Svi koji imaju zaposlene bez slobodnog dana a idu u crkvu i veruju u boga i postuju deset bozijih zapovesti bi trebali da se upitaju a sta je sa cetvrtom bozijom zapovesti
I bog je stvarao zemlju 6 dana a sedmi se odmarao.
Ljudi koji imaju jedan dan slobodan u sedmici u svojim životima često su srećniji, jer mogu da budu deo svoje porodice i svog porodičnog života, imaju vise vedrine, pozitivniji su i deluju sretniji.
Evo napisah nesto sto sam mislila da nikad necu pisati o tome. Zanimljive stvari mi padaju na pamet ovih dana....
Kad ljudi budu razumeli tu zapovest shvatice koliko je zaista vazna.
SEĆAJ SE DANA ODMORA DA GA SVETKUJEŠ; ŠEST DANA RADI I SVRŠI SVE SVOJE POSLOVE, A SEDMI DAN JE ODMOR GOSPODU BOGU TVOJEMU.
Prvo, možda više nego bilo koja druga zapovest, zato sto tokom ove nase ljudske istorije, život se sastojao pretežno od posla.
Ova zapovest i samo ova zapovest je sve to promenila insistirajući da ljudi prestanu raditi jedan dan u sedmici.
Drugo, više nego bilo koja druga zapovest, nedelja podseća ljude da bi trebali da budu slobodni.
Postoje razne verzije the cetvrte zapovesti - gde u jednoj u knjizi Mojsivoj se kaze ". Ne zaboravite da ste bili robovi u Egiptu"
Drugim rečima, zapamtite da robovi ne mogu imati cak ni taj jedan dan slobodan.
Po biblijskom mišljenju, osim ako je neophodno za opstanak, ljudi koji se odluče da rade sedam dana u nedelji su u suštini robovi - robovi za rad ili možda da novac, ali ipak robovi.
Cak i oni najbogatiji koji radiesedam dana u nedelji su jednostavno bogati robovi.
Biblija nije mogla da ukine robstvo a , robovlasnik nije imao obavezu da omogući robu ikada odmor, a kamoli da se odmori jedan dan svake nedelje i iz tog razloga nastala je Cetvrta Bozija zapovest jer i rob treba da ima osnovna ljudska prava.
Sa tom slobodom ili slobodnim danom ljudi ne samo da se mogu odmoriti nego mogu da rade na jacanju porodicnih veza, prijateljstva, provodeci vreme sa familijom i drugim ljudima jer to vreme je kvalitetno vreme koje je pozitivno vreme u emocionalnom i socijalnom stanju jednog modernog roba.
Ali ima jos nesto.... u pitanju su i zivotinje koje su radile sa robovima i njima je bio potreban dan da se odmore.U danasnje vreme i masine se odmaraju ....
Svi koji imaju zaposlene bez slobodnog dana a idu u crkvu i veruju u boga i postuju deset bozijih zapovesti bi trebali da se upitaju a sta je sa cetvrtom bozijom zapovesti
I bog je stvarao zemlju 6 dana a sedmi se odmarao.
Ljudi koji imaju jedan dan slobodan u sedmici u svojim životima često su srećniji, jer mogu da budu deo svoje porodice i svog porodičnog života, imaju vise vedrine, pozitivniji su i deluju sretniji.
Evo napisah nesto sto sam mislila da nikad necu pisati o tome. Zanimljive stvari mi padaju na pamet ovih dana....
 |
| photo by vmclarnon 2014 bacinci |
Sadizam,robovlasnistvo, i konj
Nedavno sam iznervirana drskoscu vlasnika ''privatnih biznisa'' shvatila da veliki broj privatnih firmi ne dozvoljava cak ni osnovno pravo tj pravo na odmor. pravo na jedan dan u sedmici svojim zaposlenim radnicima.
Cesto vidimo ista lica koja rade u prodavnicama ili kao kucno osoblje ili dadilje, da rade neprekidno danima i mesecima obicno bez ijednog slobodnog dana.
To su nevidljivo vidljivi ljudi bez privatnog zivota, bez vremena da provedu sa svojim porodicama, prijateljima ili jednostavno da se odmore.Njihov emocionalni, socijalni i drustveni zivot je totalno zanemaren.
Da li je uopste potrebna ljubav danasnjim prezaposlenim modernim robovima.?
Da li je ponekad velika plata zaista kompenzacija za gubitak dostojanstva, a i ljudskog prava na jedan dan odmora u sedmici.
Prekovremeni ili konstantni rad u domacinstvima bogatih, iscrpljenost, frustriranost i opste nezadovoljstvo bi trebalo da bude nezamislivo u ovom stepenu razvoja naseg drustva.
Ponekad mogu da razumem da ljudi prihvataju poslove i rade neprekidno mesecima, zbog novca, zbog odrzavanja nekog vec postavljenog statusa u drustvu, ponekad da pomognu deci da se skoluju, ali mnogi jednostavno su upali u tu klopku modernog robovlasnistva iz kojeg posle izvesnog vremena je nemoguce izaci.
I tako postoje takvi ljudi u nasoj okolini, koji cute i rade.
Ocigledno je da ljudi sto su bogatiji manje imaju milosti i saosecanja sa drugima.
Razlika u financijama koje poseduju bogati i siromasni, takodje postavlja i veliku razliku u socijalnom ponasanju i kreaciji veceg jaza u razumevanju saosecanja i milosti.
Rekoh milosti.... rec koja je gotovo izumrla iz naseg jezika, veoma retko je cujem. A setih se detinjstva kada se poklon zvao milost, kada se osmeh, male paznje i saosecanja zvala milost. Starije zene su cesto koristile rec milostiva za nekoga ko je dobre , postene, neposredne i ljudske naravi.
Ako analiziram par ljudi koje poznajem i koji su financijski jaki i nezavisni sto bi se reklo bogatiji, vecina na neki nacin ima te velikodusnosti i spremnosit da pomogne ali nemaju milost. To je ponekad kao kad konju koji radi neprekidno obecate i date ogromnu kolicinu hrane a jadni konj nema vremena da to pojede ili da uziva u tom prevelikom obroku sena ili ga uslovljavate kada, sta i koliko da pojede, i kojecega jos.
Ovo je jedna vrsta moderne tiranije,bez empatije, sa izrazenim sadizmom prema dehumanizovanim ljudima, opljackanim od dostojanstva.Danasnji ekonomski sistem se koristi za unistavalje ljudkog ;;dobrog;; karaktera, gde potcinjeni ljudi postaju objekti bogatih sa kojima se gotovo javno igraju.
Bogati polako gube emocionalnu inteligenciju, nemaju osecaj za empatiju, stvaraju socijalnu patologiju koja se siri kao kuga nekada.
Cehov je pisao o empatiji i uvek se setim njegove price o coveku koji je bio prevoznik ljudi sa konjskom zapregom i kome je sin umro. I tako prevozeci svoje pretpostavljene, studente, oficire ... pokusavao je da im isprica svoju tuznu pricu ali niko nije slusao. Onda je seo i ispricao svoju strasnu i tragicnu pricu svom konju i konj ga je saslusao.Licemerje mocnika i bogatih , Cehov je odlicno razumeo.
I jos da dodam da tako ti mnogi koji iniciraju moderno ropstvo su vernici koji idu u verske institucije na dane kada bi njihovi radnici trebali da imaju slobodan dan a nemaju ga. Pitam se a sta je sa cetvrtom bozijom zapovesti?
O tome sledeci put ...
Cesto vidimo ista lica koja rade u prodavnicama ili kao kucno osoblje ili dadilje, da rade neprekidno danima i mesecima obicno bez ijednog slobodnog dana.
To su nevidljivo vidljivi ljudi bez privatnog zivota, bez vremena da provedu sa svojim porodicama, prijateljima ili jednostavno da se odmore.Njihov emocionalni, socijalni i drustveni zivot je totalno zanemaren.
Da li je uopste potrebna ljubav danasnjim prezaposlenim modernim robovima.?
Da li je ponekad velika plata zaista kompenzacija za gubitak dostojanstva, a i ljudskog prava na jedan dan odmora u sedmici.
Prekovremeni ili konstantni rad u domacinstvima bogatih, iscrpljenost, frustriranost i opste nezadovoljstvo bi trebalo da bude nezamislivo u ovom stepenu razvoja naseg drustva.
Ponekad mogu da razumem da ljudi prihvataju poslove i rade neprekidno mesecima, zbog novca, zbog odrzavanja nekog vec postavljenog statusa u drustvu, ponekad da pomognu deci da se skoluju, ali mnogi jednostavno su upali u tu klopku modernog robovlasnistva iz kojeg posle izvesnog vremena je nemoguce izaci.
I tako postoje takvi ljudi u nasoj okolini, koji cute i rade.
Ocigledno je da ljudi sto su bogatiji manje imaju milosti i saosecanja sa drugima.
Razlika u financijama koje poseduju bogati i siromasni, takodje postavlja i veliku razliku u socijalnom ponasanju i kreaciji veceg jaza u razumevanju saosecanja i milosti.
Rekoh milosti.... rec koja je gotovo izumrla iz naseg jezika, veoma retko je cujem. A setih se detinjstva kada se poklon zvao milost, kada se osmeh, male paznje i saosecanja zvala milost. Starije zene su cesto koristile rec milostiva za nekoga ko je dobre , postene, neposredne i ljudske naravi.
Ako analiziram par ljudi koje poznajem i koji su financijski jaki i nezavisni sto bi se reklo bogatiji, vecina na neki nacin ima te velikodusnosti i spremnosit da pomogne ali nemaju milost. To je ponekad kao kad konju koji radi neprekidno obecate i date ogromnu kolicinu hrane a jadni konj nema vremena da to pojede ili da uziva u tom prevelikom obroku sena ili ga uslovljavate kada, sta i koliko da pojede, i kojecega jos.
Ovo je jedna vrsta moderne tiranije,bez empatije, sa izrazenim sadizmom prema dehumanizovanim ljudima, opljackanim od dostojanstva.Danasnji ekonomski sistem se koristi za unistavalje ljudkog ;;dobrog;; karaktera, gde potcinjeni ljudi postaju objekti bogatih sa kojima se gotovo javno igraju.
Bogati polako gube emocionalnu inteligenciju, nemaju osecaj za empatiju, stvaraju socijalnu patologiju koja se siri kao kuga nekada.
Cehov je pisao o empatiji i uvek se setim njegove price o coveku koji je bio prevoznik ljudi sa konjskom zapregom i kome je sin umro. I tako prevozeci svoje pretpostavljene, studente, oficire ... pokusavao je da im isprica svoju tuznu pricu ali niko nije slusao. Onda je seo i ispricao svoju strasnu i tragicnu pricu svom konju i konj ga je saslusao.Licemerje mocnika i bogatih , Cehov je odlicno razumeo.
I jos da dodam da tako ti mnogi koji iniciraju moderno ropstvo su vernici koji idu u verske institucije na dane kada bi njihovi radnici trebali da imaju slobodan dan a nemaju ga. Pitam se a sta je sa cetvrtom bozijom zapovesti?
O tome sledeci put ...
2 Sept 2015
Jenny Henry and Hanelle in Erdevik
For almost a year i have not updated my blog, due to so many circumstances, But there is no day that i do not remember Jenny and Henry and also Hanelle. Jenny an English teacher and Henry New Zelender plumber, were staying with us almost for a months in January 2014. Hanelle a graphic designer from Finland, stayed too and all of them did so many interesting things in Erdevik. They helped with building raised bed vegetable garden and also with building our firs bar. We made several beauty products, using vitamin E, honey and extra virgin olive oil.
The most interesting thing was that Henry encouraged Daniel to become a plumber. Daniel had an idea for such a long time but Henry just came on right time to influence Daniel. Henry left al lhis plumbing tools to Daniel..
I miss them and hope will see them soon....
Yollandy Posthumous
 |
| My dear friend South Aftican/ Dutch Yollandy, friends since 1994,... My creative, talented and lovely friend |
MY dearest friends from London, often think about them... miss them sometimes ....
 |
| My sister, Sharon, i al lucky to have to sisters Seki and Sharon |
 |
| My lovely ''Indian'' Ketna friend, had so many good times in London, knowing each other since 1994 |
 |
| Love my house in London, it has a soul and it feels warm and lovely.. so privileged to live in such a nice house |
Drugari iz detinjstva I Steven njihov veliki brat
Uvek ostali drugari, zovu se braca i pored ove odvojenosti u zadnjih pet godina su ostali jako vezani i bliski, To se zove prijateljstvo.
Moja najdraza osoba na svetu
Colm je moja najdraza i najlepsa osoba na svetu.
On je moja radost, moja sreca, moja ljubav, moja podrzka i covek koji je uvek verovao u mene cak i moje cesto neobicne ideje ali uvek je smatrao da nisu ni nestvarne.
Odvojenost u zadnjih pet godina mi je pomogla da spoznam vrednosti nase povezanosti, da spoznam dubinu, sirinu i visinu nase ljubavi.
Colm je jedan neobicno dobar covek, bez trunke iskvarensoti sa neverovatnom ostrinom u merenju ljudskih vrednosti.
Njegova lakoca postojanja i njegov odnos prema roditeljima, deci. meni, prijateljima je , ponekad pomislim pravo majstorsko delo.Jer uspeva da odrzi ravnotezu sa samim sobom, svojim osecanjima, osecanjima prema roditeljima, prema deci i svima koje poznaje.
Njegova vesela pozitivna priroda, njegov smisao za humor, njegovo rasudjivanje i spoznavanje situacija i ljudi je veoma retka, ponekad pomislim da nikada nisam upoznala nekoga slicnog njemu.
Sretna sam sto sam ga upoznala, sto je deo mog zivota, i sto moja deca imaju oca kao sto je on, jer im daje stabilnost i uci ih vrednostima koje mnogi drugi roditelji zanemare.
Moja najveca ljubav i najdraza osoba na svetu.
5 godina u Erdeviku
Pre dva dana 30/08 bilo je tacno 5 godina od kada smo dosli da zivimo u novu sredinu u Erdevik.
Neverovatno kako je brzo vreme proslo.
Osvrcuci se natrag, reflektujuci na dogadjaje, dozivljaje i sve sto je bilo deo naseg boravka otkrih slucajno jednu veoma zanimljivu stvar da najvaznija stvar koju naucih za ovih pet godina ne bese ni bastovanstvo, ni nova prijateljstva, ni obnovljena stara prijateljstva, ni deciji napredak, osamostaljenje, nauceni novi jezik, ni iskustva i losa i dobra, ni zalasci sunca ni rana jutra, ni nove naslikane slike, ni sloboda zivljenja, ni vreme provedeno bez stresa, ni svi ukusi predivnog voca i povrca koje probah, ni spoznaja da moze se voleti i na daljinu, i da se brak i veza moze sacuvati i posati jaca i pored fizicke odvojenosti, ni sreca, ni ljubav, ni novac, ni zdravlje, ni lepota..nego prepoznavanje dobrih vrednosti svega navedenog.
Sta je znanje jezika i bilo koje znanje bez znanja vrednosti tog znanja.
Sta je prijateljstvo i koliko moze da nam bude vazno ako nismo svesni vrednosti tog prijateljstva.
Sta je ljubav ako neznamo vrednost te ljubavi.
Sta je osecanje ako neznamo sta je vrednost tog osecanja.
Sta je zdravlje ako neznamo sta je vrednost nasig ociju, nase snage, nasih nogu, ruku itd...
Neverovatno kako je brzo vreme proslo.
Osvrcuci se natrag, reflektujuci na dogadjaje, dozivljaje i sve sto je bilo deo naseg boravka otkrih slucajno jednu veoma zanimljivu stvar da najvaznija stvar koju naucih za ovih pet godina ne bese ni bastovanstvo, ni nova prijateljstva, ni obnovljena stara prijateljstva, ni deciji napredak, osamostaljenje, nauceni novi jezik, ni iskustva i losa i dobra, ni zalasci sunca ni rana jutra, ni nove naslikane slike, ni sloboda zivljenja, ni vreme provedeno bez stresa, ni svi ukusi predivnog voca i povrca koje probah, ni spoznaja da moze se voleti i na daljinu, i da se brak i veza moze sacuvati i posati jaca i pored fizicke odvojenosti, ni sreca, ni ljubav, ni novac, ni zdravlje, ni lepota..nego prepoznavanje dobrih vrednosti svega navedenog.
Sta je znanje jezika i bilo koje znanje bez znanja vrednosti tog znanja.
Sta je prijateljstvo i koliko moze da nam bude vazno ako nismo svesni vrednosti tog prijateljstva.
Sta je ljubav ako neznamo vrednost te ljubavi.
Sta je osecanje ako neznamo sta je vrednost tog osecanja.
Sta je zdravlje ako neznamo sta je vrednost nasig ociju, nase snage, nasih nogu, ruku itd...
Subscribe to:
Posts (Atom)