5 godina u Erdeviku

Pre dva dana 30/08  bilo je tacno 5 godina  od kada smo dosli da zivimo u novu sredinu u Erdevik.

Neverovatno kako je brzo vreme proslo. 

Osvrcuci se natrag, reflektujuci na dogadjaje, dozivljaje i sve sto je bilo deo naseg boravka otkrih slucajno jednu veoma zanimljivu stvar da najvaznija stvar koju naucih za ovih pet godina ne bese ni bastovanstvo, ni nova prijateljstva, ni obnovljena stara prijateljstva, ni deciji napredak, osamostaljenje, nauceni novi jezik, ni iskustva i losa i dobra, ni zalasci sunca ni rana jutra, ni nove naslikane slike, ni sloboda zivljenja, ni vreme provedeno bez stresa, ni svi ukusi predivnog voca i povrca koje probah, ni spoznaja da moze se voleti i na daljinu, i da se brak i veza moze sacuvati i posati jaca i pored fizicke odvojenosti, ni sreca, ni ljubav, ni novac, ni zdravlje, ni lepota..nego prepoznavanje dobrih  vrednosti svega navedenog.
Sta je znanje jezika i bilo koje znanje bez znanja vrednosti tog znanja.
Sta je prijateljstvo i koliko moze da nam bude vazno ako nismo svesni vrednosti tog prijateljstva.
Sta je ljubav ako neznamo vrednost te ljubavi.
Sta je osecanje ako neznamo sta je vrednost tog osecanja.
Sta je zdravlje ako neznamo sta je vrednost nasig ociju, nase snage, nasih nogu, ruku itd...