Vec par dana razmisljam o njoj i nikako da to prihvatim ... Kad su u pitanju drage osobe uvek se zapitamo , zasto njima to da se desi, kako pobediti tu monstrouznu bolest i kako prihvatiti tu realnost.
Mnogo smeha i mnogo dozivljaja smo prezivele skupa, i uvek bile spremne da pomognemo jedna drugoj. Sada sam ovde i jako mi je tesko sto nisam blizu da je nasmejem....da je utesim ...
Secam se toliko toga smo prezivele skupa, upoznala sam je u vreme kada sam tek dosla u Englesku i jedva se sporazumevala na Engleskom, ali uspeli smo da pronadjemo nesto zajednicko...knjige, umetnost, ( Marie je Arhitekta) pozoriste, i onda igrom slucaja i mi smo kupili kucu u istoj ulici u kojoj je Marie stanovala ona je na 33 a mi na 3 u istoj ulici... Dobivali smo postu jedni za druge greskom i uvek se smejale, sedele u basti gotovo svakodnevno i raspravljela svet oko nas... Secam se Beherovke kad smo zavrsile u zbunju, partija koje smo skupa ogranizovale, smeha koji je odjekivao Dollis Hillom, ... Secam se godinama je nagovarala da imam decu i da radjam ali ja sam to uvek odlagala ali kad sam se poradjala sa Aleksandrom ona je nazvala bolnicu bas u toku moje dernjave i kuknjave i u tom trenutku kad mi je Colm dao slusalicu ja sam se izderala na nju jer to je bila njena greska ona me je nagovorila ... toliko smo se smejale kasnije svim tim recima....
Kasnije kad je i Danijel dosao kad sam polako upadala u sve vece i vece stresove bezala sam kod Marie gotovo svake veceri. Marie je bila moj izbeglicki deo zivota gde sam plakala, smejala se i iskazivala sve moje skrivene strasti i ceznje i nedostatke koje sam imala...
Mariiiiiiiiiiiiiii cesto sam je zvala preko zida da otvori ili vrata ili garazu da udjem.... toliko mi nedostaje i toliko sam zalosna ... jer sada je trebala da putuje i zivi ... i da se opusti .... nadam se da ce biti OK i da cemo se opet smejati kao nekad ....Tuzna sam zbog nje....i nadam se i nadam se da ce sve biti ok...
No comments:
Post a Comment