Nekako sam tuzna. Danas sam bila u Novom sadu i pokupila sve privatne stvari. Iza mene ostala je olupina od stana bez ikakvog traga da sam nekad tu zivela ili boravila.
Sasa, Pedja i Simo su mi pomogli da se spakiram i nestanem... Tuzno mi je bilo reci zbogom mojim dragim komsijama jedinim urbanim farmerima u Novom Sadu koji jos uvek imaju kokoske, zeceve, golubove i malu bastu. To je jedna mala aoza u centru Novog Sada koju dvoje starih ljudi odrzava i njeguje na negodovanje mnogih komsija koji vide smrad i prikupljanje muva.... ali uvek cu rado da ih se secam jer toliko lepih tenutaka sam provela u njihovoj basti ispod breskve okruzena kokoskama, lozom, i kukuruzom....
Gotovo citav dan sam se raspremala u Erdeviku i sretna sma jer sma donela sav materiajal sa kojim mogu nesto kreativno da radim i jedva cekam da nesto pocnem.Nezam kada i kako sam uspela da akumuliram sve ove stvari i sve mi je pomalo znacajno iako sam davno naucila da se ne vezem za stvari.
Setih se kad sam otisla u London prije rata, sa mojim planinarskim rancem i par stvari i knjiga i onda je rat uskoro posle toga poceo i sve sam izgubila, ukljucujuci slike , dnevnike koje sam godinama vodila i sve uspomene , male sitnice i velike znacajne stvari .. ali posle tugovanja sam shvatila da ono sto mi je ostalo u glavi mi je vrednije nego bilo koja materijalna stvar i tada sam se naucila da se ne vezem za materijalne stvati . iako ponekad je vazno da covek oseti tu prisnost tih stvari .
Moja danasnja odluka je da prihvatim Erdevik jer ga jako volim kao buduce mesto za zivljenje a u Novi sad cu da idem kad osetim potrebu.
Danas sam odlucila da moram da nabavim neko auto i da se mobilizujem i da idem na Frusku goru sto cesce.
Pedja mi je danas pokazao deo Fruske gore za koju nisam znala i prelepa je ....
U sledeci petak nam Colm dolazi i jedva cekam da ga vidim . Vec gotovo 9 meseci se nismo fizicki bili zajedno iako se gotovo svakodnevno vidimo na Skupu. \Mnogo sam ga pozelela i jedva cekam da me zagrli i da se nasmeje i da me zasmeje jer to najbolje zna samo on .... Njegov smisao za humor je jedna od njegovih najvecih osobina i smisao da uvek vidi nesto pozitivno u svemu, uvek je optimista i nikad negleda natrag nego u buducnost.
Ova odvojenost mi je pomogla da klarifikujem mnoge stvari i da shvatim koliko mi znaci i koliko mi nedostaje. Jedva cekam sledeci petak ....
Sasa, Pedja i Simo su mi pomogli da se spakiram i nestanem... Tuzno mi je bilo reci zbogom mojim dragim komsijama jedinim urbanim farmerima u Novom Sadu koji jos uvek imaju kokoske, zeceve, golubove i malu bastu. To je jedna mala aoza u centru Novog Sada koju dvoje starih ljudi odrzava i njeguje na negodovanje mnogih komsija koji vide smrad i prikupljanje muva.... ali uvek cu rado da ih se secam jer toliko lepih tenutaka sam provela u njihovoj basti ispod breskve okruzena kokoskama, lozom, i kukuruzom....
Gotovo citav dan sam se raspremala u Erdeviku i sretna sma jer sma donela sav materiajal sa kojim mogu nesto kreativno da radim i jedva cekam da nesto pocnem.Nezam kada i kako sam uspela da akumuliram sve ove stvari i sve mi je pomalo znacajno iako sam davno naucila da se ne vezem za stvari.
Setih se kad sam otisla u London prije rata, sa mojim planinarskim rancem i par stvari i knjiga i onda je rat uskoro posle toga poceo i sve sam izgubila, ukljucujuci slike , dnevnike koje sam godinama vodila i sve uspomene , male sitnice i velike znacajne stvari .. ali posle tugovanja sam shvatila da ono sto mi je ostalo u glavi mi je vrednije nego bilo koja materijalna stvar i tada sam se naucila da se ne vezem za materijalne stvati . iako ponekad je vazno da covek oseti tu prisnost tih stvari .
Moja danasnja odluka je da prihvatim Erdevik jer ga jako volim kao buduce mesto za zivljenje a u Novi sad cu da idem kad osetim potrebu.
Danas sam odlucila da moram da nabavim neko auto i da se mobilizujem i da idem na Frusku goru sto cesce.
Pedja mi je danas pokazao deo Fruske gore za koju nisam znala i prelepa je ....
U sledeci petak nam Colm dolazi i jedva cekam da ga vidim . Vec gotovo 9 meseci se nismo fizicki bili zajedno iako se gotovo svakodnevno vidimo na Skupu. \Mnogo sam ga pozelela i jedva cekam da me zagrli i da se nasmeje i da me zasmeje jer to najbolje zna samo on .... Njegov smisao za humor je jedna od njegovih najvecih osobina i smisao da uvek vidi nesto pozitivno u svemu, uvek je optimista i nikad negleda natrag nego u buducnost.
Ova odvojenost mi je pomogla da klarifikujem mnoge stvari i da shvatim koliko mi znaci i koliko mi nedostaje. Jedva cekam sledeci petak ....
No comments:
Post a Comment