''To become happier is a fun process. It’s not like a grueling struggle. All you’re trying to do is find those things that make you happy to do them...The important thing is to recognize that your time has always been and will always be yours...''

14 May 2011

Good bye Novi Sad

Nekako sam tuzna. Danas sam bila u Novom sadu i pokupila sve privatne stvari. Iza mene ostala je olupina od stana bez ikakvog traga da sam nekad tu zivela ili boravila.
Sasa, Pedja i Simo su mi pomogli da se spakiram i nestanem... Tuzno mi je bilo reci zbogom mojim dragim komsijama jedinim urbanim farmerima u Novom Sadu koji jos uvek imaju kokoske, zeceve, golubove i malu bastu. To je jedna mala aoza u centru Novog Sada koju dvoje starih ljudi odrzava i njeguje na negodovanje mnogih komsija koji vide smrad i prikupljanje muva.... ali uvek cu rado da ih se secam jer toliko lepih tenutaka sam provela u njihovoj basti ispod breskve okruzena kokoskama, lozom, i kukuruzom....

Gotovo citav dan sam se raspremala u Erdeviku i sretna sma jer sma donela sav materiajal sa kojim mogu nesto kreativno da radim i jedva cekam da nesto pocnem.Nezam kada i kako sam uspela da akumuliram sve ove stvari i sve mi je pomalo znacajno iako sam davno naucila da se ne vezem za stvari.

Setih se kad sam otisla  u London prije rata, sa mojim planinarskim rancem i par stvari i knjiga i onda je rat uskoro posle toga poceo  i sve sam izgubila, ukljucujuci slike , dnevnike koje sam godinama vodila i sve uspomene , male sitnice i velike znacajne stvari .. ali posle tugovanja sam shvatila da ono sto mi je ostalo u glavi mi je vrednije nego bilo koja materijalna stvar i tada sam se naucila da se ne vezem za materijalne stvati . iako ponekad je vazno da covek oseti tu prisnost tih stvari .

Moja danasnja odluka je da prihvatim Erdevik jer ga jako volim kao buduce mesto za zivljenje a u Novi sad cu da idem kad osetim potrebu.

Danas sam odlucila da moram da nabavim neko auto i da se mobilizujem i da idem na Frusku goru sto cesce.
 Pedja mi je danas pokazao deo Fruske gore za koju nisam znala i prelepa je ....

U sledeci petak nam Colm dolazi i jedva cekam da ga vidim . Vec gotovo 9 meseci se nismo fizicki bili zajedno iako se gotovo svakodnevno vidimo na Skupu. \Mnogo sam ga pozelela i jedva cekam da me zagrli i da se nasmeje i da me zasmeje jer to najbolje zna samo on .... Njegov smisao za humor je jedna od njegovih najvecih osobina i smisao da uvek vidi nesto pozitivno u svemu, uvek je optimista i nikad negleda natrag nego u buducnost.

Ova odvojenost mi je pomogla da klarifikujem mnoge stvari i da shvatim koliko mi znaci i koliko mi nedostaje. Jedva cekam sledeci petak ....




No comments:

Post a Comment