Vladimir Vlado Vojnovic
Vec odavno, ustvari nekako, od kada sam dosla u Erdevik, intenzivno razmisljam o mom dragom profesoru slikaru Vladi Vojnovicu kojeg mnogi danasnji poznati slikari sa svih podrucja bivse SFRJ se rado secaju jer im je bar jedan predmet predavao... . A dosta nas, cak i ja, sam naucila prva slova u Bukvaru koji je on ilustrovao i kaligrafski napisao cirilicu i latinicu ..sve naravno rucno....
Kod Vlade sam isla na privatne casove slikanjai crtanja.. a onda godinama na druzenja i razmenjivanja iskustava .
Zvala sam ga Profesor i on se uvek ljutio. '' Kakav sam ti ja profesor... ja sam umjetnik.. slikar.. i to je to...'' znao je da kaze... bio je skroman i uvek na zemlji spreman da pomogne ili d aohrabri ...
Zvao me je ''Sokolom'' i godinama je pokusavao da me nagovori da upisem Likovnu akademiju u Sarajevu...a ja nisam htela da studiram umetnost u Sarajevu...iz mnogih razloga .. o tome neki drugi put... mozda zato sto sam uvek potajno zelela da studiram u nekoj vecoj evropskoj metropoli...
Prije desetak dana moja sestra mi je pomenula njegova pisma koja mi je pisao. U to vreme ja sam radila u Jugobanci a onda u Energoinvestu i profesor bi me obicno nazvao da dodjem na rucak jer sam sama zivela i neredovno kuvala i jela. Napravio bi punjene paprike ili pasulj i pozvao me na rucak. Uvek sam mu obecala da cu doci ali nazalost cesto vracajuci se sa posla sam prespavala stanicu i produzila kuci i onda zvala da se izvinem.
Znao je kako disem i sta mislim i nikad se nije ljutio na mene ali mi je na velikim formatima papira pisao sa slikama i recima onako kako se deca uce da citaju... jedna rec.. pa jedna slika.. napisao bi ''juce ,'' pa nacrtao sat ''sam cekao'' pa slika Sokola. Onda bi nacrtao onu najmanju dzezvicu za kafu i dva mala fildzana jedan pun kafe a jedan prazan .. To su bile neverovatne ilustracije .. i price.. citave stranice ... i toga se setila moja sestra.... posto je bio poznati ilustrator i kaligrafa i rucno je pisao i dizajnirao diplome ( secam se dvadeset sedmojulske nagrade litografija.. ) za mnoge tadasnje firme preduzeca i drzavne institucije je pravio diplome...i imao neverovatnu sposobnost da ilustruje i prenese ono najdublje in bilo cije imaginacije i maste...
Secam se jedamput mi je dizajnirao Diplomu koja se dodeljuje najvecem Lazovu na svetu a diploma je bila toliko profesionalno uradjena da sam je uokvirila. Sve je to propalo u toku rata.. u Sarajevu u mom stanu ....
Centralna Biblioteka Vjecnica- Sarajevo 1997
U mojoj glavi jos uvek imam tu zelju da napisem knjigu o njemu zasluznom slikaru i da stavim zajedno sva secanja tog vremena i naravno zadnje fotografije njega zivog i njegovih slika. Umro je par dana kasnije...posle moje posete... a ja posetila sam ga u Sarajevu 1997 na leto i provela dane pricajuci o umetnosti u Engleskoj i mom studiranju i profesor je bio jako sretan jer uvek je verovao u ''Sokola''. Cak mi je u Englesku poslao svoju sliku magaze i rekao mi da u nju skupljam svo znanje i da ucim, ucim i samo ucim ....Bio je ponosan na mene ali nije mogao nikako da razume konceptualnu umetnost i onako cudio se mojim idejama govoreci ''Sokole idi radi pejzaze....mani se ti ..tih svojih koncepata....
Fotografisala sam njegove radove i njega u njegovom ambijentu, ali u stanu u Saloma Albaharija ilu u to vreme Cekalusi, jer atelje u Vjecnici je izgoreo u toku rata.
Plakao je za crtezima Safeta Zeca jer jer Zec je bio neverovatan crtac pa ga je terao da crta levom rukom i crtezi aktova su bili u prirodnoj velicini ... nesto sto nisam ni pre ni kasnije videla...
Pomenuo je i Danka Brkica i Nenada Vitasa koji sada zivi i radi u Pragu i koji je uspesan karikaturista. Cak mi je pokazao jednu ilustraciju koja je prezivela od Nenada Vitasa....I Danko i Nenad su bili dragi posetioci u vrmeneu kad sam ja isla u Vjecnicu u atelje naseg Vlade...
Vlado je bio imresionista i poznavao je boju i kolorit u dusu. Neverovatan osecaj za boju. Od njega sam naucila sve o boji i tehnologiji i nekako sam to izgubila studirajuci u Engleskoj. Sada sam opet pocela razmisljati da moram i to podhitno da pocnem slikati jer to je sto mi nedostaje u ovom trenutku i vremenu u Erdeviku.
To je ovo sto mi nedostaje ... boje....
Kad sam kupila kucu i otisla na jezero odmah pri povratku u Novi sad sam naslikala jednu jedinu sliku
Erdevik, Jezero Bruje 2010 moja prva slika o Erdeviku
Moj sledeci projekat..... platno i boje... to je sto mi nedostaje................ i naravno nadam se da ce to da bude pocetak konceptualnog impresionizma....
