http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/1305/%C5%BDabe,+morke+i+rovci+zamenili+pesticide.html

LAKTAŠKO SELO BOŠKOVIĆI NUDI RECEPT ZA ZDRAV ŽIVOT

Žabe, morke i rovci zamenili pesticide

Na imanju porodice Kosić u laktaškom selu Boškovići počeo je prvi međunarodni seminar iz permakulture za 15 polaznika iz Srpske, Srbije, Hrvatske i Švajcarske, na kojem će za 10 sedmica naučiti kako da opstanu na malom komadu zemlje proizvodeći hranu za život, a ne za profit.

Samo prirodno... Miroslav Kiš

Zagrepčanin Miroslav Kiš, dizajner i predavač permakulture, kaže da se radi o svesnom oblikovanju i održavanju poljoprivredno-produktivnih ekosistema koje odlikuju bioraznolikost, stabilnost i žilavost.

-To je harmonična integracija ljudi i krajolika, koja osigurava hranu, energiju, sklonište i sve druge potrebe. Tako permakultura više od 30 godina ujedinjuje više nauka i usmerava ih na brigu o zemlji i ljudima, jer ako se ne vratimo prirodi, doživećemo katastrofu.

Jednako uzimanje i davanje

Zato smo tu da od nje učimo. Zašto kupovati povrće iz Kine, kada možemo imati svoje - kaže Kiš.

On ističe da postoje mnoge definicije samoodrživosti, ali samo permakultura govori o uzimanju i jednakom davanju prirodi.

PR­I­L­A­G­O­ĐA­V­A­N­JE PR­I­R­O­DI... Uče­sni­ci seminara

- Sve ostalo je eksploatacija radi novca. Zato Bil Molison, jedan od osnivača ove nauke, tvrdi da ljudima treba samo 30 odsto sadašnjih poljoprivrednih površina da bi kroz permakulturu zadovoljili potrebe. U tom smislu svakome su za početak dovoljna dva kvadrata zemlje. Permakultura je rad na duže staze i uzgoj više poljoprivrednih kultura, u kome se sprovodi reciklaža. Na primer, traži se optimum biljke u skladu s prirodom, a ne maksimum uz upotrebu hemikalija, genetskog modifikovanja, pesticida... Jednostavno, u permakulturi se prilagođavamo krajoliku, a ne prilagođavamo krajolik sebi - objašnjava Kiš.

Karmela, njegova supruga i predavač, ističe da je ovo svet moći i novca, gde se hrana uzgaja radi profita, a ne za jelo, zbog čega nastaju mnoge bolesti.

Slično tvrdi i Damjan Knežević (30), agronom i profesor poljoprivredne škole u Futogu, koji želi da proširi znanje o permakulturi, jer je shvatio da klasična i organska poljoprivreda sebično iskorišćava zemlju.

- Sve više je velikih zemljoposednika, što dovodi do slabljenja imuniteta biljaka na bolesti, korov i štetočine, čime slabi i imunitet čoveka koji ih jede. S druge strane, priroda savršeno funkcioniše, mi je u permakulturi samo imitiramo i kultivišemo bez mehanizacije i hemikalija. Ne treba zaboraviti ni da se traže harmonija, kooperacija i zajedništvo ljudi, kao i iskorišćavanje obnovljivih izvora energije jer su besplatni - kaže Damjan.

Žabe, patke i čili papričica

Predavači i učesnici seminara kažu da je žaba krastača lek za napasnike u bašti.
- Patke će jesti puževe, a morke krompirovu zlaticu. Ako dobro organizujete baštu, biljne bolesti vam neće praviti veliku štetu. Mešajte biljke s plitkim i dubljim korenom i čuvajte seme. Kružne gredice daju bolji prinos i više prostora. Prirodni pesticid za lisne vaši je tečnost od čili papričice. Kada je dugo obrađujete traktorom, zemlja se sabija, gubi rovce, gliste i mikroorganizme, pa postajete zavisni od pesticida i veštačkog đubriva. Orite samo prvi put, a na površini držite malč od sena, slame i piljevine, koji đubri, čuva vlagu i suzbija korov. Obilno zalivanje stvara gljivice. Kupite gumeno crevo, probušite ga i imaćete zalivanje kap po kap -savetuju stručnjaci.

Ljiljana, učesnica iz Knežice, ističe da se ovdašnji narod „otprirodio" i udaljio od tradicionalnog seoskog života, pa sve više koristi hemiju u bašti, dok Vladimir iz Banjaluke želi da bolje upozna prirodu i zemlju, jer je odrastao u zgradi i na betonu. Njihov kolega Kristijan Džaković iz Slavonskog Broda kaže da je permakulturu prepoznao u srcu.

- Ljudi, pogotovo mladi, ne znaju ništa o permakulturi, iako bi, na primer, tako mogli rešiti svoje stambeno pitanje, jer se ova nauka bavi i izgradnjom kuća od prirodnog materijala - kaže Džaković.

Odvojili smo se od prirode

Željka i Aleksandar (19), majka i sin, koji su na kurs došli iz Prijedora, pokazuju da permakultura privlači različite generacije.- Ceo život sam provela u gradu, a prirodi su me vratili pčelarstvo i povrće koje uzgajam bez savremenih pomagala. Uz to, želim da napravim kuću od drveta i slame - nada se Željka.

I Srđan i Helena Kosić, domaćini skupa u Boškovićima, žele da na svom imanju žive po pravilima permakulture.

- Sejemo svoju hranu i imamo više od 70 raznih životinja, vodu, toplotu... Dosta smo uradili za ove četiri godine, ali sada hoćemo da to usavršimo jer je sve u prirodi iskoristivo. Tako smo jeli bukov list, bokvicu, sirovu koprivu, vrške paprati, nanu, list kupine - pričaju domaćini.

Bojan Rečević