Od obavestenja do rusenja,
pre par dana sam posetila Sremski Borac, poljoprivredno dobro koje je imalo semenjaru trecu po velicini u Evropi. Narod je ziveo, radjao se, zenio, i radio na tom dobru a onda je prodato novom vlasniku i stanari su se morali iseliti. Samo par objekata je ostalo nedirnuto. Gazda Mile Blagojević, je pre tri godine kupio propalo gazdinstvo „Erdevik“ u Sremskom Borcu. Da tuga bude veca ja sam prosle godine kupila dosta cigle sa Borca jer su je prodavali u selu, po sistemu dodjes srusis i onda nosis te cigle. Tako da su neki nezaposleni iz Erdevika rusili i prodavali tu ciglu. Nisam bila svesna gde je Borac pa sam vec odavno imala zelju da odem i vidim.
Sremski Borac izgleda kao neka mala oaza na Sremskim poljima. jos uvek se vidi ta prelepa arhitektura i u vazduhu se oseca miris zivota koji je bio vibrantan i postojeci do samp pre godinu dana. Cvece je procvetalo oko jos posojecih kuca a kolo razbacate licne stvari nekih bivsig stanara . Decije lutke, gvozdje, poklopci od sporeta, razvaljena vrata i prozori ... garderoba i dve knjige Josip Broz Tito stoje na suncu i kisnu onake kao spomenik vremenu u kojem se nekad zivelo i radilo i nadalo.
Tuzno zaista tuzno ....
OBAVEŠTENJE
Obaveštavaju se stanari Sremskog borca da su do dana 30. 4. 2010. godine dužni da napuste Sremski borac. Molimo vas da ispoštujete odluku Sremskog borca.
Uprava Sremskog borca.
Ovakvo obaveštenje, bez pečata, zalepljeno na starim kućama i portirnicama dveju firmi u neobičnoj naseobini, posle Drugog svetskog rata nazvanoj Sremski borac, šest kilometara udaljenoj od Erdevika, u opštini Šid.
EMILIJIN DVOR
Napuštene, dugačke štale u kojima su svojevremeno bili krave, junad i konji. Opusteli i zapušteni obori za tov svinja. Zgrade u kojima je ostalo 17 porodica i samaca sazidane su pre vek i po. Mesto je bilo poznato kao Emilijin dvor, u vlasništvu grofa Adeškalskog. U ovim kućama živeli su nadzornici i radnici sa svojim porodicama.
pre par dana sam posetila Sremski Borac, poljoprivredno dobro koje je imalo semenjaru trecu po velicini u Evropi. Narod je ziveo, radjao se, zenio, i radio na tom dobru a onda je prodato novom vlasniku i stanari su se morali iseliti. Samo par objekata je ostalo nedirnuto. Gazda Mile Blagojević, je pre tri godine kupio propalo gazdinstvo „Erdevik“ u Sremskom Borcu. Da tuga bude veca ja sam prosle godine kupila dosta cigle sa Borca jer su je prodavali u selu, po sistemu dodjes srusis i onda nosis te cigle. Tako da su neki nezaposleni iz Erdevika rusili i prodavali tu ciglu. Nisam bila svesna gde je Borac pa sam vec odavno imala zelju da odem i vidim.
Sremski Borac izgleda kao neka mala oaza na Sremskim poljima. jos uvek se vidi ta prelepa arhitektura i u vazduhu se oseca miris zivota koji je bio vibrantan i postojeci do samp pre godinu dana. Cvece je procvetalo oko jos posojecih kuca a kolo razbacate licne stvari nekih bivsig stanara . Decije lutke, gvozdje, poklopci od sporeta, razvaljena vrata i prozori ... garderoba i dve knjige Josip Broz Tito stoje na suncu i kisnu onake kao spomenik vremenu u kojem se nekad zivelo i radilo i nadalo.
Tuzno zaista tuzno ....
 |
| porusene zgrade i deo istorije zauvek je izbrisan ... tuzno ... |
 |
| semenjara |
OBAVEŠTENJE
Obaveštavaju se stanari Sremskog borca da su do dana 30. 4. 2010. godine dužni da napuste Sremski borac. Molimo vas da ispoštujete odluku Sremskog borca.
Uprava Sremskog borca.
Ovakvo obaveštenje, bez pečata, zalepljeno na starim kućama i portirnicama dveju firmi u neobičnoj naseobini, posle Drugog svetskog rata nazvanoj Sremski borac, šest kilometara udaljenoj od Erdevika, u opštini Šid.
EMILIJIN DVOR
Napuštene, dugačke štale u kojima su svojevremeno bili krave, junad i konji. Opusteli i zapušteni obori za tov svinja. Zgrade u kojima je ostalo 17 porodica i samaca sazidane su pre vek i po. Mesto je bilo poznato kao Emilijin dvor, u vlasništvu grofa Adeškalskog. U ovim kućama živeli su nadzornici i radnici sa svojim porodicama.
No comments:
Post a Comment