Preko jedne izuzetne osobe koju mogu iskreno nazvati prijatelj, pre par meseci sam upoznala Radmilu Vojnovic koja nas je posetila u Erdeviku. Poklonila je Danielu ikonu Sv,Lazara i bio je toliko bio sretan da je postavio na zid da ga Lazar gleda dok spava a onda kada smo u Decembru isli u Englesku poneo je sa sobom i poklonio je ocu . Radmila je jedna od retkih produhovljenih osoba koje sam srela u zivotu sa neizmernom ljubavi prema veri, dostojanstvu, pisac sa neobicnim i strastvenim nacinom pisanja koji mnogi niti razumeju niti zele da prihvate... za mene je Radmila inspiracija i polako pokusavam da razumem mnogo toga jer moje neznanje iz nekih oblasti koje ona obradjuje je neverovatno veliko ...
Bestseler pisac i jedina srpska Kozakinja, ekskluzivno za „Naciju” Protokoli moskovskih mudraca Njene reči, napisane ili izgovorene, nose gotovo apokaliptičku napetost i vatru poslednje borbe. Neke to osvešćuje i bodri, neke plaši i odbija. Ona se ne koleba. Tu je da kaže i spase dušu. Ne samo svoju. I ne plaši se da pliva protiv struje. Inkviziciju naziva svetom, oštro kritikuje Putina kao deo kozmetike kojom „svetska zakulisa” zavarava Rusiju, ne preskače imena što pripadaju „malom lutajućem plemenu koje je kvasac revolucija i laboratorija poročnih ideja”. Nikada se nije bavila teorijama zavere, nego isključivo praksom. Za sebe kaže da je eshatološki emigrant, ali nije apatrid: poseduje duhovno državljanstvo Svete Rusije. Svidelo se to nekome ili ne.
Živi u Moskvi i na Balkanu, radi na „umekšavanju zlih srca” kao „duhovni ekolog”. „Jedina srpska kozakinja”, autor preko dvesta TV i radio emisija o srpskoj i ruskoj tradiciji i kulturi. „Živela, učila, radila i radovala se od Vukovara i Novog Sada, Fruške gore i Sergijevog Pasada do Moskve, prestonice svih bogotražitelja.” Njene knjige, naročito one novije, iako prećutane od „velikih medija” i kritike, pravi su bestseleri među krštenim Srbima („Na krilima Serafima”, „Tajna Rusije i tajna bezakonja”, „Arhipelag Treći Rim”, „Krotka Rusija”, „Protokoli moskovskih mudraca”). Piše sa blagoslovom mati Sergije, igumanije Četvrtog udela Presvete Bogorodice do Strašnog suda, Serafimo-divjejevskog manastira. Osnivač pravoslavnog udruženja „Umekšanje zlih srca”, o duhovnoj obnovi Rusije piše i svedoči kao „pravoslavni geopolitičar” i misionar širom otadžbine. Zalaže se za prisajedinjenje Srbije Rusiji. Zato što je „Treći Rim” – kaže – bio i biće mnogonacionalna Imperija, vaseljenski sabor naroda pred Tvorcem. „Zato što je Rusija država koja je kroz istoriju maksimalno štitila Božiji Zakon, kao dveri spasenja. Zato što se Rusija razlikuje od ostatka sveta po duhovnom razumevanju smisla života i istorije kao borbe između dobra i zla, za život u Carstvu Nebeskom! Zato što je Rusija pravoslavna misija za duhovno jedinstvo mnogih naroda u služenju Gospodu. Zato što ne osveštava ljudsku pohlepu, sticanje moći, slave i novca, kao Evropa i Amerika. Čelnici „svetske vlade“ znaju da samo takva Rusija, Samodržavna, može da bude svetionik dobra u tami globalizacije, i zato je guraju u liberalni haos...” GOGOLjEVSKI LIKOVI IZ IZBRISANIH FAJLOVA Svila je gnezdo nedaleko od Kremlja i Srpskog podvorja u centru Moskve. Porodično rusofilstvo odvelo je pre dve decenije na apsolventsku ekskurziju u Rusiju. Svi studenti otišli su da se poklone Lenjinovim „moštima”, a ona je otišla na Svetu liturgiju u veličanstveni Jelohovski sobor. „Bio je početak novembra, vejao je prvi sneg. Izašla sam iz metroa na stanici Baumanskaja i našla se preko puta hrama okruženog narodom. U sovjetsko vreme srušeno je par stotina crkava u Moskvi, a Jelohovski sobor ostavljen je kao propagandni trik i primer tolerantnosti. Obična nedelja, ogroman hram pun naroda, napolju još više sveta, mole se na kolenima, dok veje sneg... Narod je zapevao Simvol vere i Oče Naš tako da su se maskirani kagebeovci razbežali. Kroz suze umiljenja, posmatrala sam svetla slovenska lica kako sa prekrštenim rukama na grudima primaju Sveto Pričešće i prave zemne poklone. U tom trenutku sam znala da ću biti eshatološki emigrant u Trećem Rimu. Bilo je to Telo Hristovo, ispovednici i stradalnici za pravoslavnu veru! Pomislila sam da su svi pravoslavni hrišćanin u vaseljeni duhovni državljani Svete Rusije, koja je duhovna Imperija. U Srbiju sam se vratila sa dva kofera knjiga i ploča sa pravoslavnim pojanjem. U srcu je već bio duhovni pasoš katakombne mučeničke Rusije. Bilo mi je žao da pojedem malu prosforu, osveštani hlepčić iz Jelohovskog hrama, godinama je stajao na mom pisaćem stolu, pomalo se krunio, a ja sam sa umiljenjem jela mrvice.” Srbi, u potrazi za boljim životom i višim standardom, uglavnom odlaze u EU, SAD, Australiju. Kako ste Vi, realno, organizovali život u Rusiji? Godine 2000, posle rata, TVNS (gde sam radila) tavorila je, preseljena u grad, jer su sve zgrade u Sremskoj Kamenici uništene. Kulturno-umetnički program sveden je na minimum. I pre rata nisam bila u milosti sps-julovskih struktura, zbog pravoslavnog patriotizma, koji se nije uklapao u površni paganski koncept prasećih i jagnjećih brigada! Nekoliko puta sam pozivana na odgovornost i saslušanja. Prvo: priča Mome Rajina o smrti Supermena u mojoj emisiji poslužila je kao povod za hajku. Navodno, time smo „prizivali predsednikovu smrt”! Smetale su moje emisije o svetom Nikolaju Žičkom, sa Ratiborom Đurđevićem; posle emitovanja prve, druga i treća su zabranjene. Predstavila sam poeziju Radovana Karadžića, u vreme kad ga se odriču naši mondijalisti, zatim pokojnog harizmatičnog vođu „Obraza” Nebojšu Krstića, što je izazvalo napade udruženih julovskih mediokriteta i soroševskih potrkuša. Oni sve rade podmuklo, iza leđa, kao i nepomenik koji ih nadahnjuje. Bog me je izbavio iz obruča sitne zlobe, zavisti i pakosti raznih gogoljevskih likova, koji u farisejskoj žabokrečini opstaju, izbrisala sam iz glave fajlove urokljivih likova raznih Ljubinki, Sofija, Stevica, Čukića... Otišla sam na pokloničko putovanje, koje se produžilo, jer sam prihvatila ponudu Srpske pravoslavne gimnazije da budem lektor. Već šest godina sam u Moskvi, imam porodicu, mnogo putujem i pišem, učestvujem na tribinama, organizovala sam veliku litiju sa čudotvornom ikonom Cara Mučenika Nikolaja Drugog od Moskve do Srbije, boravak učenika iz Moskve u našoj Karlovačkoj bogosloviji preko leta, i još mnogo toga. U knjizi „Arhipelag Treći Rim” pišete o Rusiji „od Trećeg Rima do Treće internacionale”. Objasnite nam taj put? Sve što se događa u našem ličnom životu, kulturi, politici i istoriji pokušavam da razumem iz pravoslavne, eshatološke perspektive. To znači da duhovne koordinate pravoslavnog Simvola Vere i učenje Svetih Otaca važe za sve oko nas, od Adama do antihrista. U nama i oko nas je linija fronta između dobra i zla, Boga i đavola. Još vizantijska proročanstva pre pada Carigrada Moskvu vide kao Treći i poslednji Rim! Večni Rim je vaseljenska eshatološka arena, državni ideal koji sledi iz Božijeg Zakona. U Rimskoj Imperiji rodio se Jedinorodni Sin Božiji! Time se Prvi Rim uzdigao u odnosu na drevne imperije! Važan je duhovni princip, a ne geografija. Bog je raznim narodima davao imperijalni zadatak: Rimljani, Grci i Rusi su bili državotvorni narodi Večnog Rima. VRHUNAC TAJNE BEZAKONjA Svetsko zlo, tajna bezakonja, kroz revolucionarne lože, lažnim idejama i ideologijama-virusima sablažnjava ljude i potkopava hrišćanske monarhije. Sveta Inkvizicija je bogoborne pobunjenike kao opsednute spaljivala uz pobožne psalme. Kad je prekinula taj preventivni rad na terenu, oni kao revolucionarni cunami ruše hrišćanske države po svetu. To je hiperaktivna manjina koja ima maniju veličine, kompleks vlasti i maniju gonjenja. Na primer Blank, Lenjin, Trocki, B. Kun, R. Luksemburg, Džugašvili, Jeljcin, Hitler, Tito, Bžežinski, Kisindžer, Atali, Ramsfeld, Perl, Volfovic. Danas je Amerika vrhunac tajne bezakonja, zrelo svetsko zlo, koje nastavlja da se maskira „dobrim ciljevima”. Amerika je saborni antihrist, antiimperija mamona, koja otvoreno služi satani, osveštavajući paganske idole Prvog Rima: moć, slavu i bogatstvo ovog sveta. Sve čime je đavo iskušavao Gospoda u pustinji! Da, sveti apostoli pozivaju hrišćane da poštuju rimske zakone, jer i paganska država štiti svet od haosa i zla. Prvi hrišćanski Imperator Konstantin gradi Drugi Rim, Carigrad. Vizantija je hiljadu godina štitila Dobro od tajne bezakonja. O svetskom zlu, koje u savezu sa palom ljudskom prirodom gradi svoje zemaljske političke i duhovne strukture, govori još sveti apostol Pavle. On kaže da carska vlast zadržava tajnu bezakonja, svetsko zlo, da ne trijumfuje! Vizantija je zemaljski život, pravo, politiku, ekonomiju, obrazovanje i odbranu oblikovala u saglasnosti sa Božijim Zakonom. Državotvorni narod Drugog Rima su Grci, koji grade simfoniju duhovne i svetske vlasti. Ona vaspitava narod za život večni, u Carstvu Nebeskom. Pagansko nasleđe helenizma i Prvog Rima sablažnjavali su Vizantiju i doprineli njenom padu u uniju 1439. i 1453. pod Turke. Konstantinopoljski patrijarh Jeremija dolazi u Moskvu da blagoslovi Rusku Crkvu i Vlast kao zakonite naslednice Vizantije. On je postavio prvog moskovskog patrijarha Jova i označio Moskvu kao Treći Rim. Srbi, Rusi i Bugari su u vreme pada Drugog Rima već petsto godina duhovni državljani Vizantije. U to vreme Rusi se konačno oslobađaju tatarskog iga, a Bugari i Srbija padaju u tursko ropstvo. Vidite kako Gospod priprema ruski narod za imperijalno breme. Kijevski knez Vladimir oženio se vizantijskom princezom Anom. Godine 1472. Sofija Paleolog, udajom za Ivana Trećeg, predaje Moskovskoj Velikoj Kneževini dinastičko nasleđe Drugog Rima! Ruski grb na grudima dvoglavog orla ima konjanika koji kopljem ubija aždaju, znači hrišćanski svetitelj uništava zlo. Inače, Sveti Velikomučenik Georgije je zaštitnik Moskve, duhovne prestonice Trećeg Rima. Rusi su državotvorni narod Evroazije. Grade duhovnu Imperiju, vaspitavaju mnoge narode za Carstvo Nebesko! Svi severni i srednjeazijski narodi sačuvali su pod okriljem Rusije svoj jezik, nacionalnu i kulturnu samobitnost. Treba uporediti odnos Rusije i evropskih država prema malim i slabijim narodima. Ruski zakoni, od velikokneževskog perioda, preko Moskovskog Carstva do Samodržavne Imperije, priznaju Božiji Zakon za kamen temeljac države, koja pravoslavne duhovne kriterijume primenjuje na lični, porodični i javni život. Put od Trećeg Rima do bogoborne internacionale otvara Petar Prvi, procesom posvetovnjačavanja, „reformi”, „otvaranja prema Evropi”. Bez Petra ne bi bio moguć Lenjin. Ruski narod već tri veka pati od raskola, jer je deo naroda, napustio Pravoslavlje, i krenuo putem apostasije, postavljajući na mesto Boga evropski humanizam, veru u pali ljudski razum, naučno-tehnološki progres... Evropa je odvajanjem od Pravoslavlja spustila pogled sa večnih nebeskih vrednosti na svetovne materijalne ciljeve. To isto ponavlja liberalna hiperaktivna manjina u Rusiji, koja hoće da veliki narod duhovno mutira. Malo lutajuće pleme, svetski revolucionarni kvasac i laboratorija poročnih ideja, od komunizma do psihoanalize i čega sve ne (oligarhija i ključne poluge vlasti i mediji su u njihovim kandžama), hoće da veliki ruski narod pretvori u zapadne bezdušne kiborge. ZRELOST SVETSKOG ZLA Očigledno je da proces globalizacije u svim oblastima utiče i na velike države kao što je Rusija. U isto vreme, tamo dolazi do duhovnog i nacionalnog preporoda. Kako taj susret zapravo izgleda u Rusiji? Mislim da je najprecizniju definiciju dao episkop Vladivostoka Venijamin. On kaže da je globalizacija tajna bezakonja u dejstvu i osuđuje grešnu politiku sadašnje vlasti, Putinovo potčinjavanje globalnoj brutalnosti Vašingtona, nasilje kriminalne tuđinske oligarhije koja je prigrabila sve resurse i vrhunske kosmičko-vojne komplekse uz pomoć međunarodnih eksperata za pretvaranje Rusije u nuklearnu deponiju i pustinju. Uticaj pogubnih svetskih ideja – poput hilijazma, jeresi osuđene na vaseljenskim saborima, koja danas hoće da stvori zemaljski raj bezlimitnih kredita i potrošnje, naravno samo za izabrane – može se neutralisati ako narod uspostavi simfoniju duhovne i državne vlasti. Na talasima globalnog cunamija, za Rusiju je nabolje da obnovi samodržavnu monarhiju. Kako lepo kaže vladika Venijamin: „Steći na čelu države Pomazanika Božijeg, šta može biti spasonosnije za nas?” Svi pravoslavni patrioti u Rusiji slažu se da je narodu potrebna silna država, moćna pravoslavna vlast da ga štiti od gramzivih beskrupuloznih tuđinaca koji vladaju od 1918. godine. Rusi su uvek spremni da se žrtvuju za državu, za svetinje vere, što su pokazali Evropi u više ratova. Evropljani su je stalno napadali, uvek u savezu sa ruskim neprijateljima: Šveđani, Poljaci, Nemci, Francuzi, Englezi sa mora, uz Tursku i divlje Čečene tokom Krimskog rata. Rusija je velika i svi je se boje. Ona je uvek kroz istoriju pobeđivala sve koji su je napadali, jer se uzda samo u Boga na nebu i u svoju armiju i flotu na zemlji. U dubini narodne duše sazreva preporod, a sa vrha korumpirane vlasti šire se štetne liberalne „reforme”. U tom krstu je tačka izbavljenja. Sve što su o stradanju i revoluciji prorekli optinski starci, sv. Serafim Sarovski, sv. Jovan Kronštatski, sv. Matrona Moskovska, desilo se. Zato ne sumnjamo da će se ostvariti i proročanstva o velikom čudu uzdizanja Rusije u ova strašna apokaliptična vremena. Ne sumnjate, iako ste veoma kritični prema sadašnjoj vlasti u Moskvi, oličenoj Putinom? Ruski narod doživljava duhovni i patriotski preporod, uprkos Kremlju, koji stabilizuje kriminalno nasleđe Jeljcinove epohe. Mediji su u većini izrazito liberalni, prozapadni, a to znači antiruski. Putin je kategorički protiv nacionalizacije resursa koje je Jeljcin ukazima predao šačici tuđinaca, Abramoviču, Vekselbergu, Berezovskom, Gusinskom, Smolenskom, Fridmanu, Avenu, Hodorkovskom... Dvadeseti vek bio je u znaku dva, prividno suprotstavljena puta: zapadna, liberalna apostasija oličena u SAD i EU i komunistički SSSR, instaliran od svetske zakulise, sa ciljem genocida nad ruskim narodom, sabornimg mučenikom. Mudri Dostojevski proročki je rekao da će „prokleti liberali uništiti Rusiju!” Privremeno. PUTIN, JEDNO DRUKČIJE VIĐENjE Rusija i Srbija su u takozvanoj tranziciji. Šta se zapravo dešava ispod maske liberalnih reformi? U Rusiji su takozvanu tranziciju nazvali „reformama smrti”, jer je godišnji demografski pad milion ljudi! U carsko vreme, čak tokom Prvog rata, godišnji rast je bio preko tri miliona, a danas se niko ne uzbuđuje što u mirnodopsko vreme uništavaju jedan narod. Putinova vlada ispunjava san Margaret Tačer koja je davno rekla da na „toj teritoriji”, to jest Rusiji, treba da živi do 15 miliona ljudi, da eksploatišu resurse! Putin govori da Rusija treba da bude energetska super sila, što znači da bude kolonija Zapada. Vlast doživljava narod kao mučan teret. Raste samo broj milijardera, koje služi milionska armija privatnih specijalaca gladijatora. Zdravstvo, školstvo i vojska su kroz tranziciju izloženi degradaciji. Zahvaljujući ceni nafte devizne rezerve premašile su 300 milijardi dolara, ali Putin ih drži na Zapadu, besplatno kreditirajući evropsku i američku privredu. To je famozni stabilizacioni fond koji se čuva kao sveta krava. Istovremeno, preko 40 miliona ljudi živi ispod svake crte siromaštva. U zemlji koja poseduje 60 posto svetskih resursa! Reformisana sovjetska nomenklatura je u savezu sa kavkasko-azijatskom mafijom i svetskom zakulisom (mondijalističke strukture MMF, Svetska banka, NATO, UN, i više lože u senci). Ovog proleća Putin je dao zadatak premijeru Fradkovu da realizuje program velikih nacionalnih projekata, kao što su reforma zdravstva, modernizacija školstva i vojske, uz povećanje plata i penzija! Za sve to Putin je odvojio oko 5 milijardi dolara! Umesto kompletne revizije nezakonite privatizacije, kao što predlaže blok „Rodina”, i zatvaranja granica odakle teče milionska armija gladnih Azijata, Putin hoće kozmetičkim tretmanom da reši duboke rane koje su državi i narodu nanete pogubnim lažnim reformama. Ko prati Forbsovu listu najbogatijih Rusa (među kojima, zapravo, uopšte nema Rusa), zna da V. Černomirdin, Putinov ambasador u Ukrajini, i E. Baturina, žena gradonačelnika Moskve Lužkova, zajedno imaju oko 5 milijardi dolara! SAD su okružile Rusiju vojnim bazama, Harpom (Teslinim apokaliptičnim oružjem), sa kineske strane međudržavne granice živi 100 miliona Kineza, sa ruske 7 miliona Rusa, Rusija ima teritorije i resurse, a Kina milijardu ljudi bez resursa i zemlje, a Putin smanjuje vojsku na milion ljudi?! Glupost ili izdaja? Ruski narod je zaista krotak i mnogo trpeljiv, ali kad dara prevrši meru, zbrisaće celu ekipu riđih, od Čubajsa, Putina, Žirinovskog, Javlinskog... Još je Petar Veliki zabranio riđim da svedoče na sudu... Niste nam dorekli: dok naši ljudi uglavnom odlaze na Zapad, Vi već šest godina živite u Moskvi, na Istoku – zašto? Citiraću Pavla, arhiđakona drevne Antiohijske Crkve koji je o Rusiji napisao: „Kakva blagoslovena zemlja, čisto pravoslavna! Najviše smo se divili njihovoj izuzetnoj skromnosti i smirenju, kao i čestim molitvama od jutra do večeri pred svakom ikonom na koju naiđu! Svi Rusi su sveti, jer svojom blagočestivošću prevazilaze čak pustinjske otšelnike! Sve što čini narod ruski je od duha a ne od ploti!” Bilo je to u vreme blagoslovene autarhije, pre Petrove „tranzicije” kada evropski idejni virusi prave raskol u narodu. Blagočestiva Rusija iz Pavlovog putopisa živi kao narodna kultura, gonjena, mučena, ali Hristova! Ja živim u njoj. Nju čuva sve veće pravoslavno jezgro naroda koji živi pobožno, van mondijalističkih banaka, kredita, mode, reklama, medija... Blagočestiva Rusija je na litijama gde se kliče: „Živela Serbiя!” Na jugu, gde ginu ruski plavooki dečaci, kao Ženja Rodionov, od podmuklih terorističkih zaseda. Tipičan Rus teži duševnom spokojstvu, skroman je i radije se žrtvuje za Boga, državu, ideju, bratstvo, nego da se u liberalnoj džungli kao lovac bavi „svetim biznisom”. Za rusku civilizaciju je važniji duhovni sadržaj života od političke forme, takozvane slobode. Evropljani i Amerika osveštavaju svoj egoizam, individualna prava, što je ruskom mentalitetu sasvim tuđe. Na primer, preko 70 posto ispitanih u raznim istraživanjima smatra Rusiju posebnom civilizacijom, odnosno da Rusija nije Evropa! DUHOVNI PRINCIP, A NE GEOGRAFIJA Kako je biti Srbin u Moskvi i koliko se o nama tamo zna i govori? Biti Srbin u Moskvi je izuzetno prijatno! Srela sam, na primer, Ruskinju u sirogojno džemperu, ili Rusa u simpatičnoj majici sa likovima nama dragih heroja koje progone vampirice iz nevladinih organizacija i antihristov haški sud. Patriotska štampa reklamira Baju Knindžu i razne (č)etno grupe, na primer list „Zavtra”. Mnogi obični ljudi pokazuju interesovanje za naše nedaće, osuđuju proameričku Jeljcinovu i Putinovu politiku (na primer, povlačenje ruskih trupa sa Kosmeta ministar odbrane Ivanov objasnio je potrebom da se uštedi 25 miliona dolara!)... Kad je Putin Bušu izjavio saučešće posle 11. septembra, bile su demonstracije protiv proameričke politike predsednika. Jedan vladika mason rekao je da su Amerikanci prožeti čak svetošću, kao stradalnici, posle parastosa koji je služio žrtvama. Zaboravio je da služi parastos za žrtve američkih bombi širom sveta, od Srbije do Iraka. Rusi nisu zaboravili podlo bombardovanje Srbije. Srbija ima svog iskrenog prijatelja i ambasadora u Rusiji. Reč je o istoričarki Jeleni Guskovoj, koja u medijima raskrinkava poluistine i površne komentare nekih soroševskih analitičara. Ona daje celovitu i realnu istorijsku i geopolitičku analizu balkanske krize. Borislav Milošević, brat pokojnog predsednika, takođe časno zastupa srpski narod u medijima. Kod nas se mnogo piše i govori o našoj dijaspori na Zapadu. O vama, istočnoj dijaspori, znamo nedovoljno. Kakva je njena struktura? U Rusiji žive potomci Srba iz raznih epoha. Upoznala sam ljude čiji su preci došli pre 250 godina, kao vojnici. Srela sam, na primer, potomka jednog Golootočanina. Zatim, interesantna je pravoslavna emigracija, koju čine ljudi, vezani za duhovne škole i akademije. Oni kupuju kuće oko svetih mesta, kao što je Svetotrojicka Lavra Sv. Sergija, ili Divjejevo. Postoje, kao što znate, politički emigranti, kao što su Mira i Marko M. Čitava armija građevinara uspešno radi širom Rusije. Ima stručnjaka svih profila, od inženjera do lekara. U Moskvi i širom Rusije raste imperija braće Karić. Naši ljudi su talentovani za umetničke poslove, u modi i kulinarstvu, pojavljuju se u medijima. TV kanal „Kultura” nedavno je prikazao remek-dela srpske kinematografije. O nama se može čuti i videti na Trećem kanalu, u programu „Ruski vzgljad”, uglavnom o rusko-srpskim crkvenim vezama, ali i o napadima SAD i EU na Srbiju i Republiku Srpsku. U nekim školama ruska deca uče srpski kao strani jezik, po izboru roditelja. Na Međunarodnoj slavjanskoj akademiji izučavaju se naš jezik i kultura. U sovjetsko vreme srušeno je drevno Srpsko crkveno podvorje u centru Moskve. Moskovska Patrijaršija poklonila je našoj Crkvi hram sv. Apostola Petra i Pavla za podvorje. Ako čitaoci vašeg lista dođu u Moskvu, neka svrate u naše podvorje, kod stanice metroa Kitaj gorod, u Petropavlovskom pereulku. Na kraju, da zaključim, mi Srbi, kao i Ukrajinci, Bugari i Belorusi, u matuški Rusiji ne osećamo se kao dijaspora, volimo Rusiju, kao što ona voli nas. Rusija je otadžbina svih pravoslavnih Slovena. Smatram da bi za naš narod bilo dobro da uđe u sastav Rusije, kao recimo Kalinjingradka oblast, koja je fizički odvojena od RF. Šta dobijamo srljanjem u evroatlantske strukture? Gubimo Kosmet, otvara se pitanje Raške i Vojvodine. NATO standardi su ogroman teret za naš budžet. Svaki predstavnik tzv. međunarodne zajednice donosi spisak nemogućih zahteva. Nudi nam se da budemo deponija EU, novog svetskog poretka. U laboratorijama svetske zakulise osmišljen je plan: svi obrazovani, zdravi, mladi i talentovani treba da emigriraju i budu tehnokrate „zlatne milijarde”. Šta ako se Srbi opamete i krenu putem evroazijskih integracija? Da u sastavu Rusije, kao federalna jedinica, sarađujemo sa Kinom, Indijom i drugim azijskim džinovima? Ko bi smeo da nam otme Kosmet? Mi bismo imali veto u Savetu bezbednosti, nuklearni štit, raketnu odbranu, unutrašnje ruske cene resursa, gasa i nafte. To bi za našu ekonomiju bilo blagotvornije od svih skupih zapadnih kredita. Zatim, naš ulazak u evroatlantske integracije je krajnje neprirodan. Nametati se u EU i NATO, neprijatelju koji nas neprestano ucenjuje, ponižava, bombarduje, otima teritorije, zatvara granice, može zaista samo narod lišen moralnog osećanja za dobro i zlo, što je prvi simptom ludila! Čime se trenutno bavite ovde, Otadžbini? U srpskim Paštrovićima, iznad Miločera, u malom manastiru Rustovo osveštan je hram posvećen sv. Carskim Mučenicima, Caru Nikolaju, Carici Aleksandri, i njihovim čedima, velikim kneginjama Tatjani, Olgi, Anastasiji, Mariji i careviću Alekseju. Tamo sam sa ekipom moskovskog pravoslavnog radija „Radonjež” snimala emisije o istoriji odnosa Ruske Imperije i naših manastira u srpskom Primorju. Snimila sam nekoliko TV i radio emisija posvećenih Rusiji i predala u štampu rukopis knjige o Aleksandru Prvom, koji je carsku krunu zamenio podvigom molitve i posta, dobrovoljnim stradanjem u surovom Sibiru. To je velika sibirska tajna o belom Caru... Piše: Maja Radonićpreuzeto sa http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Komentari/2007/latinica/054.html
Bestseler pisac i jedina srpska Kozakinja, ekskluzivno za „Naciju” Protokoli moskovskih mudraca Njene reči, napisane ili izgovorene, nose gotovo apokaliptičku napetost i vatru poslednje borbe. Neke to osvešćuje i bodri, neke plaši i odbija. Ona se ne koleba. Tu je da kaže i spase dušu. Ne samo svoju. I ne plaši se da pliva protiv struje. Inkviziciju naziva svetom, oštro kritikuje Putina kao deo kozmetike kojom „svetska zakulisa” zavarava Rusiju, ne preskače imena što pripadaju „malom lutajućem plemenu koje je kvasac revolucija i laboratorija poročnih ideja”. Nikada se nije bavila teorijama zavere, nego isključivo praksom. Za sebe kaže da je eshatološki emigrant, ali nije apatrid: poseduje duhovno državljanstvo Svete Rusije. Svidelo se to nekome ili ne.
Živi u Moskvi i na Balkanu, radi na „umekšavanju zlih srca” kao „duhovni ekolog”. „Jedina srpska kozakinja”, autor preko dvesta TV i radio emisija o srpskoj i ruskoj tradiciji i kulturi. „Živela, učila, radila i radovala se od Vukovara i Novog Sada, Fruške gore i Sergijevog Pasada do Moskve, prestonice svih bogotražitelja.” Njene knjige, naročito one novije, iako prećutane od „velikih medija” i kritike, pravi su bestseleri među krštenim Srbima („Na krilima Serafima”, „Tajna Rusije i tajna bezakonja”, „Arhipelag Treći Rim”, „Krotka Rusija”, „Protokoli moskovskih mudraca”). Piše sa blagoslovom mati Sergije, igumanije Četvrtog udela Presvete Bogorodice do Strašnog suda, Serafimo-divjejevskog manastira. Osnivač pravoslavnog udruženja „Umekšanje zlih srca”, o duhovnoj obnovi Rusije piše i svedoči kao „pravoslavni geopolitičar” i misionar širom otadžbine. Zalaže se za prisajedinjenje Srbije Rusiji. Zato što je „Treći Rim” – kaže – bio i biće mnogonacionalna Imperija, vaseljenski sabor naroda pred Tvorcem. „Zato što je Rusija država koja je kroz istoriju maksimalno štitila Božiji Zakon, kao dveri spasenja. Zato što se Rusija razlikuje od ostatka sveta po duhovnom razumevanju smisla života i istorije kao borbe između dobra i zla, za život u Carstvu Nebeskom! Zato što je Rusija pravoslavna misija za duhovno jedinstvo mnogih naroda u služenju Gospodu. Zato što ne osveštava ljudsku pohlepu, sticanje moći, slave i novca, kao Evropa i Amerika. Čelnici „svetske vlade“ znaju da samo takva Rusija, Samodržavna, može da bude svetionik dobra u tami globalizacije, i zato je guraju u liberalni haos...” GOGOLjEVSKI LIKOVI IZ IZBRISANIH FAJLOVA Svila je gnezdo nedaleko od Kremlja i Srpskog podvorja u centru Moskve. Porodično rusofilstvo odvelo je pre dve decenije na apsolventsku ekskurziju u Rusiju. Svi studenti otišli su da se poklone Lenjinovim „moštima”, a ona je otišla na Svetu liturgiju u veličanstveni Jelohovski sobor. „Bio je početak novembra, vejao je prvi sneg. Izašla sam iz metroa na stanici Baumanskaja i našla se preko puta hrama okruženog narodom. U sovjetsko vreme srušeno je par stotina crkava u Moskvi, a Jelohovski sobor ostavljen je kao propagandni trik i primer tolerantnosti. Obična nedelja, ogroman hram pun naroda, napolju još više sveta, mole se na kolenima, dok veje sneg... Narod je zapevao Simvol vere i Oče Naš tako da su se maskirani kagebeovci razbežali. Kroz suze umiljenja, posmatrala sam svetla slovenska lica kako sa prekrštenim rukama na grudima primaju Sveto Pričešće i prave zemne poklone. U tom trenutku sam znala da ću biti eshatološki emigrant u Trećem Rimu. Bilo je to Telo Hristovo, ispovednici i stradalnici za pravoslavnu veru! Pomislila sam da su svi pravoslavni hrišćanin u vaseljeni duhovni državljani Svete Rusije, koja je duhovna Imperija. U Srbiju sam se vratila sa dva kofera knjiga i ploča sa pravoslavnim pojanjem. U srcu je već bio duhovni pasoš katakombne mučeničke Rusije. Bilo mi je žao da pojedem malu prosforu, osveštani hlepčić iz Jelohovskog hrama, godinama je stajao na mom pisaćem stolu, pomalo se krunio, a ja sam sa umiljenjem jela mrvice.” Srbi, u potrazi za boljim životom i višim standardom, uglavnom odlaze u EU, SAD, Australiju. Kako ste Vi, realno, organizovali život u Rusiji? Godine 2000, posle rata, TVNS (gde sam radila) tavorila je, preseljena u grad, jer su sve zgrade u Sremskoj Kamenici uništene. Kulturno-umetnički program sveden je na minimum. I pre rata nisam bila u milosti sps-julovskih struktura, zbog pravoslavnog patriotizma, koji se nije uklapao u površni paganski koncept prasećih i jagnjećih brigada! Nekoliko puta sam pozivana na odgovornost i saslušanja. Prvo: priča Mome Rajina o smrti Supermena u mojoj emisiji poslužila je kao povod za hajku. Navodno, time smo „prizivali predsednikovu smrt”! Smetale su moje emisije o svetom Nikolaju Žičkom, sa Ratiborom Đurđevićem; posle emitovanja prve, druga i treća su zabranjene. Predstavila sam poeziju Radovana Karadžića, u vreme kad ga se odriču naši mondijalisti, zatim pokojnog harizmatičnog vođu „Obraza” Nebojšu Krstića, što je izazvalo napade udruženih julovskih mediokriteta i soroševskih potrkuša. Oni sve rade podmuklo, iza leđa, kao i nepomenik koji ih nadahnjuje. Bog me je izbavio iz obruča sitne zlobe, zavisti i pakosti raznih gogoljevskih likova, koji u farisejskoj žabokrečini opstaju, izbrisala sam iz glave fajlove urokljivih likova raznih Ljubinki, Sofija, Stevica, Čukića... Otišla sam na pokloničko putovanje, koje se produžilo, jer sam prihvatila ponudu Srpske pravoslavne gimnazije da budem lektor. Već šest godina sam u Moskvi, imam porodicu, mnogo putujem i pišem, učestvujem na tribinama, organizovala sam veliku litiju sa čudotvornom ikonom Cara Mučenika Nikolaja Drugog od Moskve do Srbije, boravak učenika iz Moskve u našoj Karlovačkoj bogosloviji preko leta, i još mnogo toga. U knjizi „Arhipelag Treći Rim” pišete o Rusiji „od Trećeg Rima do Treće internacionale”. Objasnite nam taj put? Sve što se događa u našem ličnom životu, kulturi, politici i istoriji pokušavam da razumem iz pravoslavne, eshatološke perspektive. To znači da duhovne koordinate pravoslavnog Simvola Vere i učenje Svetih Otaca važe za sve oko nas, od Adama do antihrista. U nama i oko nas je linija fronta između dobra i zla, Boga i đavola. Još vizantijska proročanstva pre pada Carigrada Moskvu vide kao Treći i poslednji Rim! Večni Rim je vaseljenska eshatološka arena, državni ideal koji sledi iz Božijeg Zakona. U Rimskoj Imperiji rodio se Jedinorodni Sin Božiji! Time se Prvi Rim uzdigao u odnosu na drevne imperije! Važan je duhovni princip, a ne geografija. Bog je raznim narodima davao imperijalni zadatak: Rimljani, Grci i Rusi su bili državotvorni narodi Večnog Rima. VRHUNAC TAJNE BEZAKONjA Svetsko zlo, tajna bezakonja, kroz revolucionarne lože, lažnim idejama i ideologijama-virusima sablažnjava ljude i potkopava hrišćanske monarhije. Sveta Inkvizicija je bogoborne pobunjenike kao opsednute spaljivala uz pobožne psalme. Kad je prekinula taj preventivni rad na terenu, oni kao revolucionarni cunami ruše hrišćanske države po svetu. To je hiperaktivna manjina koja ima maniju veličine, kompleks vlasti i maniju gonjenja. Na primer Blank, Lenjin, Trocki, B. Kun, R. Luksemburg, Džugašvili, Jeljcin, Hitler, Tito, Bžežinski, Kisindžer, Atali, Ramsfeld, Perl, Volfovic. Danas je Amerika vrhunac tajne bezakonja, zrelo svetsko zlo, koje nastavlja da se maskira „dobrim ciljevima”. Amerika je saborni antihrist, antiimperija mamona, koja otvoreno služi satani, osveštavajući paganske idole Prvog Rima: moć, slavu i bogatstvo ovog sveta. Sve čime je đavo iskušavao Gospoda u pustinji! Da, sveti apostoli pozivaju hrišćane da poštuju rimske zakone, jer i paganska država štiti svet od haosa i zla. Prvi hrišćanski Imperator Konstantin gradi Drugi Rim, Carigrad. Vizantija je hiljadu godina štitila Dobro od tajne bezakonja. O svetskom zlu, koje u savezu sa palom ljudskom prirodom gradi svoje zemaljske političke i duhovne strukture, govori još sveti apostol Pavle. On kaže da carska vlast zadržava tajnu bezakonja, svetsko zlo, da ne trijumfuje! Vizantija je zemaljski život, pravo, politiku, ekonomiju, obrazovanje i odbranu oblikovala u saglasnosti sa Božijim Zakonom. Državotvorni narod Drugog Rima su Grci, koji grade simfoniju duhovne i svetske vlasti. Ona vaspitava narod za život večni, u Carstvu Nebeskom. Pagansko nasleđe helenizma i Prvog Rima sablažnjavali su Vizantiju i doprineli njenom padu u uniju 1439. i 1453. pod Turke. Konstantinopoljski patrijarh Jeremija dolazi u Moskvu da blagoslovi Rusku Crkvu i Vlast kao zakonite naslednice Vizantije. On je postavio prvog moskovskog patrijarha Jova i označio Moskvu kao Treći Rim. Srbi, Rusi i Bugari su u vreme pada Drugog Rima već petsto godina duhovni državljani Vizantije. U to vreme Rusi se konačno oslobađaju tatarskog iga, a Bugari i Srbija padaju u tursko ropstvo. Vidite kako Gospod priprema ruski narod za imperijalno breme. Kijevski knez Vladimir oženio se vizantijskom princezom Anom. Godine 1472. Sofija Paleolog, udajom za Ivana Trećeg, predaje Moskovskoj Velikoj Kneževini dinastičko nasleđe Drugog Rima! Ruski grb na grudima dvoglavog orla ima konjanika koji kopljem ubija aždaju, znači hrišćanski svetitelj uništava zlo. Inače, Sveti Velikomučenik Georgije je zaštitnik Moskve, duhovne prestonice Trećeg Rima. Rusi su državotvorni narod Evroazije. Grade duhovnu Imperiju, vaspitavaju mnoge narode za Carstvo Nebesko! Svi severni i srednjeazijski narodi sačuvali su pod okriljem Rusije svoj jezik, nacionalnu i kulturnu samobitnost. Treba uporediti odnos Rusije i evropskih država prema malim i slabijim narodima. Ruski zakoni, od velikokneževskog perioda, preko Moskovskog Carstva do Samodržavne Imperije, priznaju Božiji Zakon za kamen temeljac države, koja pravoslavne duhovne kriterijume primenjuje na lični, porodični i javni život. Put od Trećeg Rima do bogoborne internacionale otvara Petar Prvi, procesom posvetovnjačavanja, „reformi”, „otvaranja prema Evropi”. Bez Petra ne bi bio moguć Lenjin. Ruski narod već tri veka pati od raskola, jer je deo naroda, napustio Pravoslavlje, i krenuo putem apostasije, postavljajući na mesto Boga evropski humanizam, veru u pali ljudski razum, naučno-tehnološki progres... Evropa je odvajanjem od Pravoslavlja spustila pogled sa večnih nebeskih vrednosti na svetovne materijalne ciljeve. To isto ponavlja liberalna hiperaktivna manjina u Rusiji, koja hoće da veliki narod duhovno mutira. Malo lutajuće pleme, svetski revolucionarni kvasac i laboratorija poročnih ideja, od komunizma do psihoanalize i čega sve ne (oligarhija i ključne poluge vlasti i mediji su u njihovim kandžama), hoće da veliki ruski narod pretvori u zapadne bezdušne kiborge. ZRELOST SVETSKOG ZLA Očigledno je da proces globalizacije u svim oblastima utiče i na velike države kao što je Rusija. U isto vreme, tamo dolazi do duhovnog i nacionalnog preporoda. Kako taj susret zapravo izgleda u Rusiji? Mislim da je najprecizniju definiciju dao episkop Vladivostoka Venijamin. On kaže da je globalizacija tajna bezakonja u dejstvu i osuđuje grešnu politiku sadašnje vlasti, Putinovo potčinjavanje globalnoj brutalnosti Vašingtona, nasilje kriminalne tuđinske oligarhije koja je prigrabila sve resurse i vrhunske kosmičko-vojne komplekse uz pomoć međunarodnih eksperata za pretvaranje Rusije u nuklearnu deponiju i pustinju. Uticaj pogubnih svetskih ideja – poput hilijazma, jeresi osuđene na vaseljenskim saborima, koja danas hoće da stvori zemaljski raj bezlimitnih kredita i potrošnje, naravno samo za izabrane – može se neutralisati ako narod uspostavi simfoniju duhovne i državne vlasti. Na talasima globalnog cunamija, za Rusiju je nabolje da obnovi samodržavnu monarhiju. Kako lepo kaže vladika Venijamin: „Steći na čelu države Pomazanika Božijeg, šta može biti spasonosnije za nas?” Svi pravoslavni patrioti u Rusiji slažu se da je narodu potrebna silna država, moćna pravoslavna vlast da ga štiti od gramzivih beskrupuloznih tuđinaca koji vladaju od 1918. godine. Rusi su uvek spremni da se žrtvuju za državu, za svetinje vere, što su pokazali Evropi u više ratova. Evropljani su je stalno napadali, uvek u savezu sa ruskim neprijateljima: Šveđani, Poljaci, Nemci, Francuzi, Englezi sa mora, uz Tursku i divlje Čečene tokom Krimskog rata. Rusija je velika i svi je se boje. Ona je uvek kroz istoriju pobeđivala sve koji su je napadali, jer se uzda samo u Boga na nebu i u svoju armiju i flotu na zemlji. U dubini narodne duše sazreva preporod, a sa vrha korumpirane vlasti šire se štetne liberalne „reforme”. U tom krstu je tačka izbavljenja. Sve što su o stradanju i revoluciji prorekli optinski starci, sv. Serafim Sarovski, sv. Jovan Kronštatski, sv. Matrona Moskovska, desilo se. Zato ne sumnjamo da će se ostvariti i proročanstva o velikom čudu uzdizanja Rusije u ova strašna apokaliptična vremena. Ne sumnjate, iako ste veoma kritični prema sadašnjoj vlasti u Moskvi, oličenoj Putinom? Ruski narod doživljava duhovni i patriotski preporod, uprkos Kremlju, koji stabilizuje kriminalno nasleđe Jeljcinove epohe. Mediji su u većini izrazito liberalni, prozapadni, a to znači antiruski. Putin je kategorički protiv nacionalizacije resursa koje je Jeljcin ukazima predao šačici tuđinaca, Abramoviču, Vekselbergu, Berezovskom, Gusinskom, Smolenskom, Fridmanu, Avenu, Hodorkovskom... Dvadeseti vek bio je u znaku dva, prividno suprotstavljena puta: zapadna, liberalna apostasija oličena u SAD i EU i komunistički SSSR, instaliran od svetske zakulise, sa ciljem genocida nad ruskim narodom, sabornimg mučenikom. Mudri Dostojevski proročki je rekao da će „prokleti liberali uništiti Rusiju!” Privremeno. PUTIN, JEDNO DRUKČIJE VIĐENjE Rusija i Srbija su u takozvanoj tranziciji. Šta se zapravo dešava ispod maske liberalnih reformi? U Rusiji su takozvanu tranziciju nazvali „reformama smrti”, jer je godišnji demografski pad milion ljudi! U carsko vreme, čak tokom Prvog rata, godišnji rast je bio preko tri miliona, a danas se niko ne uzbuđuje što u mirnodopsko vreme uništavaju jedan narod. Putinova vlada ispunjava san Margaret Tačer koja je davno rekla da na „toj teritoriji”, to jest Rusiji, treba da živi do 15 miliona ljudi, da eksploatišu resurse! Putin govori da Rusija treba da bude energetska super sila, što znači da bude kolonija Zapada. Vlast doživljava narod kao mučan teret. Raste samo broj milijardera, koje služi milionska armija privatnih specijalaca gladijatora. Zdravstvo, školstvo i vojska su kroz tranziciju izloženi degradaciji. Zahvaljujući ceni nafte devizne rezerve premašile su 300 milijardi dolara, ali Putin ih drži na Zapadu, besplatno kreditirajući evropsku i američku privredu. To je famozni stabilizacioni fond koji se čuva kao sveta krava. Istovremeno, preko 40 miliona ljudi živi ispod svake crte siromaštva. U zemlji koja poseduje 60 posto svetskih resursa! Reformisana sovjetska nomenklatura je u savezu sa kavkasko-azijatskom mafijom i svetskom zakulisom (mondijalističke strukture MMF, Svetska banka, NATO, UN, i više lože u senci). Ovog proleća Putin je dao zadatak premijeru Fradkovu da realizuje program velikih nacionalnih projekata, kao što su reforma zdravstva, modernizacija školstva i vojske, uz povećanje plata i penzija! Za sve to Putin je odvojio oko 5 milijardi dolara! Umesto kompletne revizije nezakonite privatizacije, kao što predlaže blok „Rodina”, i zatvaranja granica odakle teče milionska armija gladnih Azijata, Putin hoće kozmetičkim tretmanom da reši duboke rane koje su državi i narodu nanete pogubnim lažnim reformama. Ko prati Forbsovu listu najbogatijih Rusa (među kojima, zapravo, uopšte nema Rusa), zna da V. Černomirdin, Putinov ambasador u Ukrajini, i E. Baturina, žena gradonačelnika Moskve Lužkova, zajedno imaju oko 5 milijardi dolara! SAD su okružile Rusiju vojnim bazama, Harpom (Teslinim apokaliptičnim oružjem), sa kineske strane međudržavne granice živi 100 miliona Kineza, sa ruske 7 miliona Rusa, Rusija ima teritorije i resurse, a Kina milijardu ljudi bez resursa i zemlje, a Putin smanjuje vojsku na milion ljudi?! Glupost ili izdaja? Ruski narod je zaista krotak i mnogo trpeljiv, ali kad dara prevrši meru, zbrisaće celu ekipu riđih, od Čubajsa, Putina, Žirinovskog, Javlinskog... Još je Petar Veliki zabranio riđim da svedoče na sudu... Niste nam dorekli: dok naši ljudi uglavnom odlaze na Zapad, Vi već šest godina živite u Moskvi, na Istoku – zašto? Citiraću Pavla, arhiđakona drevne Antiohijske Crkve koji je o Rusiji napisao: „Kakva blagoslovena zemlja, čisto pravoslavna! Najviše smo se divili njihovoj izuzetnoj skromnosti i smirenju, kao i čestim molitvama od jutra do večeri pred svakom ikonom na koju naiđu! Svi Rusi su sveti, jer svojom blagočestivošću prevazilaze čak pustinjske otšelnike! Sve što čini narod ruski je od duha a ne od ploti!” Bilo je to u vreme blagoslovene autarhije, pre Petrove „tranzicije” kada evropski idejni virusi prave raskol u narodu. Blagočestiva Rusija iz Pavlovog putopisa živi kao narodna kultura, gonjena, mučena, ali Hristova! Ja živim u njoj. Nju čuva sve veće pravoslavno jezgro naroda koji živi pobožno, van mondijalističkih banaka, kredita, mode, reklama, medija... Blagočestiva Rusija je na litijama gde se kliče: „Živela Serbiя!” Na jugu, gde ginu ruski plavooki dečaci, kao Ženja Rodionov, od podmuklih terorističkih zaseda. Tipičan Rus teži duševnom spokojstvu, skroman je i radije se žrtvuje za Boga, državu, ideju, bratstvo, nego da se u liberalnoj džungli kao lovac bavi „svetim biznisom”. Za rusku civilizaciju je važniji duhovni sadržaj života od političke forme, takozvane slobode. Evropljani i Amerika osveštavaju svoj egoizam, individualna prava, što je ruskom mentalitetu sasvim tuđe. Na primer, preko 70 posto ispitanih u raznim istraživanjima smatra Rusiju posebnom civilizacijom, odnosno da Rusija nije Evropa! DUHOVNI PRINCIP, A NE GEOGRAFIJA Kako je biti Srbin u Moskvi i koliko se o nama tamo zna i govori? Biti Srbin u Moskvi je izuzetno prijatno! Srela sam, na primer, Ruskinju u sirogojno džemperu, ili Rusa u simpatičnoj majici sa likovima nama dragih heroja koje progone vampirice iz nevladinih organizacija i antihristov haški sud. Patriotska štampa reklamira Baju Knindžu i razne (č)etno grupe, na primer list „Zavtra”. Mnogi obični ljudi pokazuju interesovanje za naše nedaće, osuđuju proameričku Jeljcinovu i Putinovu politiku (na primer, povlačenje ruskih trupa sa Kosmeta ministar odbrane Ivanov objasnio je potrebom da se uštedi 25 miliona dolara!)... Kad je Putin Bušu izjavio saučešće posle 11. septembra, bile su demonstracije protiv proameričke politike predsednika. Jedan vladika mason rekao je da su Amerikanci prožeti čak svetošću, kao stradalnici, posle parastosa koji je služio žrtvama. Zaboravio je da služi parastos za žrtve američkih bombi širom sveta, od Srbije do Iraka. Rusi nisu zaboravili podlo bombardovanje Srbije. Srbija ima svog iskrenog prijatelja i ambasadora u Rusiji. Reč je o istoričarki Jeleni Guskovoj, koja u medijima raskrinkava poluistine i površne komentare nekih soroševskih analitičara. Ona daje celovitu i realnu istorijsku i geopolitičku analizu balkanske krize. Borislav Milošević, brat pokojnog predsednika, takođe časno zastupa srpski narod u medijima. Kod nas se mnogo piše i govori o našoj dijaspori na Zapadu. O vama, istočnoj dijaspori, znamo nedovoljno. Kakva je njena struktura? U Rusiji žive potomci Srba iz raznih epoha. Upoznala sam ljude čiji su preci došli pre 250 godina, kao vojnici. Srela sam, na primer, potomka jednog Golootočanina. Zatim, interesantna je pravoslavna emigracija, koju čine ljudi, vezani za duhovne škole i akademije. Oni kupuju kuće oko svetih mesta, kao što je Svetotrojicka Lavra Sv. Sergija, ili Divjejevo. Postoje, kao što znate, politički emigranti, kao što su Mira i Marko M. Čitava armija građevinara uspešno radi širom Rusije. Ima stručnjaka svih profila, od inženjera do lekara. U Moskvi i širom Rusije raste imperija braće Karić. Naši ljudi su talentovani za umetničke poslove, u modi i kulinarstvu, pojavljuju se u medijima. TV kanal „Kultura” nedavno je prikazao remek-dela srpske kinematografije. O nama se može čuti i videti na Trećem kanalu, u programu „Ruski vzgljad”, uglavnom o rusko-srpskim crkvenim vezama, ali i o napadima SAD i EU na Srbiju i Republiku Srpsku. U nekim školama ruska deca uče srpski kao strani jezik, po izboru roditelja. Na Međunarodnoj slavjanskoj akademiji izučavaju se naš jezik i kultura. U sovjetsko vreme srušeno je drevno Srpsko crkveno podvorje u centru Moskve. Moskovska Patrijaršija poklonila je našoj Crkvi hram sv. Apostola Petra i Pavla za podvorje. Ako čitaoci vašeg lista dođu u Moskvu, neka svrate u naše podvorje, kod stanice metroa Kitaj gorod, u Petropavlovskom pereulku. Na kraju, da zaključim, mi Srbi, kao i Ukrajinci, Bugari i Belorusi, u matuški Rusiji ne osećamo se kao dijaspora, volimo Rusiju, kao što ona voli nas. Rusija je otadžbina svih pravoslavnih Slovena. Smatram da bi za naš narod bilo dobro da uđe u sastav Rusije, kao recimo Kalinjingradka oblast, koja je fizički odvojena od RF. Šta dobijamo srljanjem u evroatlantske strukture? Gubimo Kosmet, otvara se pitanje Raške i Vojvodine. NATO standardi su ogroman teret za naš budžet. Svaki predstavnik tzv. međunarodne zajednice donosi spisak nemogućih zahteva. Nudi nam se da budemo deponija EU, novog svetskog poretka. U laboratorijama svetske zakulise osmišljen je plan: svi obrazovani, zdravi, mladi i talentovani treba da emigriraju i budu tehnokrate „zlatne milijarde”. Šta ako se Srbi opamete i krenu putem evroazijskih integracija? Da u sastavu Rusije, kao federalna jedinica, sarađujemo sa Kinom, Indijom i drugim azijskim džinovima? Ko bi smeo da nam otme Kosmet? Mi bismo imali veto u Savetu bezbednosti, nuklearni štit, raketnu odbranu, unutrašnje ruske cene resursa, gasa i nafte. To bi za našu ekonomiju bilo blagotvornije od svih skupih zapadnih kredita. Zatim, naš ulazak u evroatlantske integracije je krajnje neprirodan. Nametati se u EU i NATO, neprijatelju koji nas neprestano ucenjuje, ponižava, bombarduje, otima teritorije, zatvara granice, može zaista samo narod lišen moralnog osećanja za dobro i zlo, što je prvi simptom ludila! Čime se trenutno bavite ovde, Otadžbini? U srpskim Paštrovićima, iznad Miločera, u malom manastiru Rustovo osveštan je hram posvećen sv. Carskim Mučenicima, Caru Nikolaju, Carici Aleksandri, i njihovim čedima, velikim kneginjama Tatjani, Olgi, Anastasiji, Mariji i careviću Alekseju. Tamo sam sa ekipom moskovskog pravoslavnog radija „Radonjež” snimala emisije o istoriji odnosa Ruske Imperije i naših manastira u srpskom Primorju. Snimila sam nekoliko TV i radio emisija posvećenih Rusiji i predala u štampu rukopis knjige o Aleksandru Prvom, koji je carsku krunu zamenio podvigom molitve i posta, dobrovoljnim stradanjem u surovom Sibiru. To je velika sibirska tajna o belom Caru... Piše: Maja Radonićpreuzeto sa http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Komentari/2007/latinica/054.html 
No comments:
Post a Comment