Obrazovanje u Srbiji moja observacija

napisano 11/11/11

Obrazovanje u Srbiji  moja observacija

Samo kad se setim ......

 Razmisljam o osnovnom obrazovanju u Srbiji... Uloga pedagoga i psihologa u osnovnim skolama mi je totalno nejasna. Ustvari pocinje da mi bude jasnija jer dolazim do zakljucka da vecina nastavnika koji rade u skolama imaju strucno znanje predmeta koje predaju ali nemaju svi predavaci i znanje socijalne pedagodije i nacina prenosenja znanja ukljucujuci diferencijaciju izmedju ucenika  niti imaju znanje psyholoskog obrazovanja , kognitivne nauke, organizovanog ucenja, obrazovne intervencije i nacina na koji deca uce i razvijaju se. Znaci skola  zaposljava pedagoge i psihologe da budu neka vrsta mostova izmedju nastavnickog strucnog znanja i njihovog znanja o decijem razvitku.  E sad ko i koliko provodi sati direktno sa ucenicima???? A pedagog i psiholog u skoli ... i dalje mi nije jasna njihova uloga ...jer vecina nastavnika vrsi observacije dece i bez njihove tacne observacije nemoguce je pomoci nekome kome treba pomoc.

Na zapadu nemaju ni psihologe ni pedagoge u skolama, do nedavno su imali neku vrsu sicjalnog radnika koji je bio tu da oceni dali je nekome potrebna pomoc psiholaga, da oceni dali to dete ima neki problem u kuci u porodici i kako mu pomoci da prevazice te probleme, jer cesto preseljenjem ili rastavljeni roditelji itd.... Ali zbog uskracenih fondova i to je ukinuto i vec desetak godina to rade nastavnici koji naravno u toku svog predavanja ce da otkriju dali i zasto se promenilo ponasanje nekog deteta i sta je na to uticalo, ukucujuci navike u ucenju i u rezultatima i naravno motivaciji. 

Skolski cas bi trebao da traje jedan sat jer prvih petnaestak minuta je upisivanej odsutnih i ponavljanje predhodne lekcije da bi se nadovezalo na novu. Pola sata bi trebalo da bude aktivno ucenje a onda zadnjih ptnaestak minuta male vezbe, opustanje i ponavljanje sta su naucili u toku te lekcije i naravno par minuta pripreme za sledeci cas da bi se izbeglo trcanje i prekidanje lekcije ... 45 min nije dovoljno ...

Nijedna osoba nebi trebala da radi u skoli na bazi samo strucnog znanja, jer strucno znanje jedne oblasti je nedovoljno, znam iz iskustva da je Jean Piget  u teoriji o razvitku deteta bazirao na 4 stupnja gde deca do 11 godina se uce upotrebljavajuci konkretne objekte kao primere dok kasnije poslije 11 godina deca  polako pocinju da razvijaju  od konkretnih  do abstraktnih i logickih razmisljanja ali ne sva deca i ne svi u isto vreme. Deca mogu da misle konkretno o matematici ali mozda imaju u isto vreme problem sa rezonovanjem  socijalnih interakcija.

Koliko nastavnika u Srbiji zna da objasni deciji development upleten u fizicki, emocionalni, kognitivni i moralni development? 

Iskreno bih rekla malo.....Kad dete pogresi onda ga salju psihologu a psiholog pedagogu... umesto da nastavnik tacno zna na koji nacin da resi probleme jer samim tim da ni pedagog ni psiholog nije bio prisutan kad se nesto desilo i da dete uvek ima svoje misljenjei vidjenje  stvari,  i nastavnik ima drugo vidjenje ili durgacije,  i onda dok se te price poklope, uklope i ko je sta rekao, kako je rekao, i zasto i kako ... cisto gubljenje vremena....

Osecaj ozbiljnosti i sposobnost deteta da prepozna i razlikuje razlicite stepene ozbiljnosti  manifestuje se individualnim karakterom svakog deteta jer sva su deca razlicita. Svi imaju neke razlike u intligenciji, kreativnosti, motivaciji i nacinu ucenja.

OK. Kako moze jedan nastavnik da to prepozna ako je to za jednog ucenika deo lekcije abstraktan pojam.

 Pisanje na tabli je uobicajno predavanje u osnovnim skolama  u Srbiji. Diktiranje i ''bubanje'' napamet drugo.

Nebrojeno puta sam  srela ljude u Srbiji koji su mi rekli da su to nekad davno ''nabubali'' napamet bez rezonovanja i povezivanja sa nekim drugim pojimom i naravno zaboravili.

 Isto razmisljam o duzini studiranja  koje je u proseku 8 godina u Srbiji . Neke poznajem koji studiraju po 10 i vise godina. Posle deset godina studiranja  ako bi ponovo testirali neke predmete polozene u prvoj godini ja verujem da bi svi pali. Duzina studiranja bi trebala da bude uvedena na fakultete, znaci imas dodatno godinu dana ili dve najvise  da zavrsis i dovidjenja. Studneti koji polazu iste predmete godinama i padaju trebali bi posle drugog puta da idu na komisiju koja ce da im pomogne na koji nacin da prevladaju barijeru ka nekom znanju da identifikuju problem gde nemogu nesto da shvate i da im se dodatno pomogne da bi naravno polozili iz treceg puta svi. 

Stvari se zaborave, a ne samo to nego se i promene. Npr. Studiranje prava, medicine, ili bilo koje druge oblasti je za mene nezamislivo da neko provede godine i godine in a kraju bude komptentan u svom poslu. Isto mogu da kazem za ljude koji zavrse a nemaju posla da posle pet godina njihov  fakultet je nil- trebao bi da bude nevazeci bez dodatnog usavrsavanja.

Takodje nastavnici  koji predaju u skolama posle izvesnog vremena upadnu u jedan krug i tako ponavljaju iste stvari godinama gdje predavanje postaje dosadno  bez razmisljanja da nova generacija uci na drugaciji nacin jer je okruzena komputerima i informacijama za koje mnogi predavaci u skolama i neznaju da postoje.

Skolstvo treba da se menja u Srbiji sto pre i da se zaposljava kadar koji je sposoban da prenese znanje a ne smao da ima diplomu. RIgorozne observacije nastavnika bi trebale da su mnogo jasnije i da se ima tacan plan i putokaz objasnjenje gde grese i gde su dobri da bi to mogli  da spoznaju i da upotrebljavaju u praksi  cesce.

Samo ocenjivanje je postalo besmisleno jer nema nikakvog dokaza da je neko nesto naucio, treba opisno ocenjivanje da se uvedu u osnovne skole gde ce je jasno opisati stanje napretka jednog deteta a plan treba da je jasan kako pomoci tom detetu i kako i gde ima poteskoca i kako ih prevazici.Primetila sam kroz razgovore sa decom ovde da obicno uce dok ne dobiju ocenu a onda prestanu da uce jer ih nastavnik nece pitati. Takodje uce za ocenu i cak ce i da prepisu nesto neki kontrolni itd da bi dobili vecu ocenu, a ne da bi stvarno izrazili zelju da nauce nesto .

Roditeljski su postali takodje jedna farsa gde se grupno prica o problemima najvise a najmanje o uspehu dece i sta su dobro uradila. Sta je pozitivno u svemu ...

DIsciplina je jako na niskom nivou i na tome treba da se radi da deca razumeju jedna red i da znaju  ne samo sta je dozvoljeno i sta nije nego sta je pogresno a sta nije .

Kreiranje strategija koje će doprinijeti efikasnijoj, uspješnijoj realizaciji individualnog plana, programa obrazovanja i vaspitanja deteta trbao bi da bude prioritet svakog predavaca.

 A predavaci kad shvate zasto su oni tu i zasto dolaze na posao svakog dana i kad shvate prioritet njihove profesije stvari ce se poceti menjati.  

Nisu svi predavaci isti to svi znamo iz naseg obrazovanja i svi znamo ko i zasto nam je ostao u secanju i zasto smo mnogi izabrali profesije .... cesto jer smo imali predavace koji su znali da prenesu znanje da nas zainteresuju da izvuku iz nas ono najbolje sto smo umeli i znali i voleli i da nam daju sigurnost i podstrek i naravno najvaznije samopuzdanje.

Ne prodje ni jedan skup kad se skupimo mi odrasli i pocenmo  pricati o proslosti  i skolstvu a da neko bar neko ne kaze .. e kako sam samo mrzio x ili y zato sto me je ponizavao .. zato sto nije bio zainteresovan da prenese znanje, zato sto je bio dosadan predavac itd.... a takodje vrlo cesto cujemo o... i kako je neki od predavaca  bio strastven i znao da prenese znanje i kako zahvaljujuci  takvima  ljudi su izabrali buduce profesije.

Samo kad se setim ......

Bilo koji posao .. nema veze ... sve ti je isto .... Ovo je Srbija....Prica o torti ....

napisano 18/09/11

 Prica o torti 

by Veselinka Mclarnon

Nezaposlena i ocajna Srbolina trazi posao. Bilo kakav posao, spremna je da radi bilo sta. Srbolina ne razmislja koliko znanja ima niti koliko ima sposobnosti, jednostavno ima dobru volju da bilo sta radi. U trazenju posla naidje na Linu koja je upita dali ona zna da pravi torte.

Srbolina sa sigurnosu i entusijazmom odgovara :''Naravno napravila sam najmanje 200 torti u svom zivotu. Iako sam pekar po struci  ali znam da pravim kolace i torte.... evo vidite slike od torti koje sam pravila u proslosti ..

''Imresionirana sa izgledom torti Lina odgovori da njoj treba rodjendanska torta za 20 ljudi, sa filom na sredini od jagoda, sa slagom i natpisom ''Sretan rodjendan'' dodajuci ako to bude uspesan kolac  da kod nje  uvek ima posla i uvek ce moci da zaradi  jer svadba je na putu , pa krstenje , pa rodjendani itd...

''Nema problema, to je tako jednostavno, uradicu najbolje sto mogu, da vas ucinim sretnom i zadovoljnom  '', odgovarila je osoba Srbolina.

I tako  Srbolina i Lina  se dogovore o ceni pravljenja torte, odrede cenu po komadu i vremenu pocetka radova. Na kapiji dok su se pozdravljale Srbolina pocne da place jer treba neki kredit da plati inace ce otici u zatvor a rok joj je sutra i upita ako bi Lina mogla da joj nesto plati unapred a ona ce to posteno odraditi.... Lina se sazali i bez razmisljanja plati unapred ....

Srbolina  je sretna jer je nasla posao jer ce napokon da zaradi nesto posle nekog perioda bez zaposlenja i sto je dobila pare unapred. Znaci ocekivati je od Srboline da napravi najbolju tortu da ulozi maksimalnu i energiju i znanje da bi dobila jos posla od Line.

Lina je takodje zadovoljna jer ce imati na vreme kolac spremljen, takodje cena je prihvatljiva nije ni najniza niti najskuplja, Srbolina  deluje kao da da zna o cemu prica i .... Lina odlazi taksijem da kupi materijal po spisku Srboline. Taksi vozac je Srbolinin brat kojeg je Srbolina preporucila i on je sretan jer ce nesto da zaradi.

Moram da napomenem da se radnja odvija u Srbiji i da je ovo tipicna slika mnogih razmisljanja i svkodnevni scenario koji je postao svakodnevnica u Srbiji. Nazalost....

Sledeceg dana Srbolina dolazi na posao  sva sretna  i pocinje da mesi razne smese za tortu ali primecuje da je zaboravila napisati par stvari koje joj nedostaju  i Lina opet mora da uzme taxi i da ode da kupi sve sto joj je potrebno. Naravno Srbolinin brat ce da odveze Linu da dokupi sve sto treba . Dok Lina besni jer nemoze da veruje da neko ko je napravio toliki broj kolaca nezna tacnu meru. ali opet takve stvari su moguce ponekad zaboravimo ili se nesetimo najvaznijih stvari u zivotu a ne nekog margarina ....

Pri povratku is kupovine Lina  se  vraca svom poslu  misleci da je sve pod kontrolom ... seti da bi trebala da proveri i pogleda kako torta napreduje.

Na Linino zaprepascenje ,   ona primeti da je jedna kora od torte izgorela, da je jedna smesa bacena u kantu za smece da jaja nisu dobro ulupana , da  se razlevaju i lepe za dno tepsije, da ustvari fil nije od jagoda nego od jabuka da je torta jako jako mala i .. nigde Srboline. Ipak nije joj trebalo puno da je trazi jer je pronasla ispred kuce ispod drveta kako sedi i pusi.

Srbolina ugledavsi Linu povika - Pa gazdarice moze li jedna kafica...Skuvala sam se u onoj tvojoj maloj kuhinjici. Nema vazduha ali kafica bi dobro dosla?

'' Kafica moze ali pre toga, primetila sam da je torta mala...ako se secate rekla sam da je torta za 20 ljudi ne za 5 jer je to malo sto pravite.''

''Da. da , '' ogdovara Srbolina, ali nece svi jesti tu tortu, ako vi pozovete 20 ljudi nece svi hteti jesti tortu , znaci nemora torta da bude za 20 ljudi.A to sto sam zamutila za 20 a bacila ostatak pa gospodjo nemoze sa meriti sve u gram...malo je nesto i zagorelo , taj vas sporet nije u redu, nikako da se snadjem u vasoj kuhinjici''

'' Razumem sta pricate ali ja sam vas pitala da napravite tortu za 20 ljudi, takodje jaja niste izmutili i ponovo bi trebali fil da napravite. Takodje ako se secate rekla sam vam da torta treba da bude od jagoda koje imate tu ispred sebe ali vi ste stavili fil od jabuka....Nepotrebno bacanje materijala me kosta i nema potrebe za to....''

 Bes se polako pokazuje na licu Line jer nemoze da shvati ignorantnost Srboline.

Srbolina ogdovara''' ... gospodjo draga, a sta vam smeta ako nisu jaja dobro izmucena, a nema veze je li od jagoda ili jabuka, sve ce se to pojesti kad narod dodje i malo popije...a sto se tice kostanja ..i mene sve kosta ni ja ne dobivam nista dzabe.. ako hocete kolac onda morate da utrosite materijal.''

Sad vec Lina gubi zivce sa ignorantnoscu Srboline, i cisto i smireno joj kaze : '' Ja sam vas pitala da li znate da pravite tortu, rekli se da znate, dogovorili smo se o ceni i rekli se da je u redu, platila sam vam jedan deo unapred da vam pomognem ...to sve sto se uradili ponovo uradite jer jaja se moraju prvo izmutit dobro, jagode stavite umesto jabuka ....takodje meni je potrebna torta za 20 ljudi a ne za pet....

'' Ali gospodjo draga, ja nisam profesionalni kuvar da od mene ocekujete master delo, zasto niste uzeli profesionalnog kuvara, ja sam vec izgubila vreme praveci, zasto mi to odmah niste rekli nego ste pricali tamo sa nekim bezveznim ljudima koji su vam dosli u posetu... vi biste da vam ja radim za neku crkavicu.... necete sluziti kraljicu Engleske sa ovom tortom da vam je toliko bitno... tri ili 20 ljudi isto vam to , nema veze , ne jedu svi tortu, jabuke ili jagode isto ti je to ...ovde ljudi vise vole od jabuka nego od jagoda ..probajte to je jako ukusno.. to sto ne izgleda crveno po sredini nema veze.. vi gledate vanjsku estetiku... nije vam ovo Engleska ovo je Srbija ,,bre.... zasto ste nervozni, sta vam smeta.. ako vi znate bolje, sto ste mene zvali zasto je vi niste pravili....''

''Molim vas lepo, uradite onako kako ja zahtevam, onako kako smo se dogovorili, onako kako se pravi torta. Estetika je vazna ali u ovom slucaju meni netreba torta samo za estetko zadovoljstvo, jer da mi treba za to, ja bih napravila skulpturu a nebi tebe zaposlila da mi pravis tortu '' odgovara Lina i pokusava da pronikne u psihu jedne ocajne osobe za poslom koja ima ovakvo razmisljanje. U totalnom neverovanju da neko moze tako misliti i ponasati se, ipak, opet pokusava da razume tu neverovatnu osobu Srbolinu, dodajuci , pa '' oko cene smo se dogovorili, toliko se krece cena pravljenja torte, vi ste sami prihvatili tu cenu, ja imam znanje i znam kako treba to da izgleda ali ja to neznam napraviti zato sam vas zvala....

''Da , da, vi neznate kako se ovde tesko zivi, mi moramo ziveti od 100 eura mesecno, vama je do zanovetanja, nevalja vam ovo , nevalja vam ono, ako vam se nesvidja onda je odoh , nadjite nekog drugog'' .... skidajuci keceljicu i vesajuci je demonstrativno i arogantno dodajuci ... ''ali vi ce te meni da platite za ovo utroseno vreme.. .nemogu ja dzaba da radim ni za koga, ja ovde se mucim 2 sata sa vasom jebenom tortom, a vi ako znate bolje ,pravite je vi, zasto ste mene zvali ako je vi znate bolje napraviti. Vama nemoze niko ugoditi, i onaj Srbolindov koji vam je pravio vrata nije valjao , niko vam ne valja, neznam sta vi hocete od naroda ,, hocete dzaba da vam radi''.....

Lina nemoze da poveruje da neko moze da razmislja na taj nacin i da sve to izlazi iz usta jedne osobe kojoj su nedavno iskljucili struju jer nije placena, koja je ocajna za posao i koja je ignorantna, bezobrazna  ali i pored svega toga Lina oseca  zaljenje za tu osobu  .... a takodje zna da joj ta torta treba sutradan i da je ona nemoze napraviti....ali svega joj je vec dosta...

''U redu, necemo se vredjati , idite vi negde drugo i nadjite posao, ja cu naci nekoga ko ce slusati i ko ce uraditi onako kako ja zelim....a vi necete daleko stici sa tim nacinom razmisljanja, vi biste trebali da uradite onako kako smo se odogovorili jer meni ta torta treba sutra, ali snaci cu se ...

''Ali gospodjo draga , hajde uradicu onako kako vi hocete, evo vidite samo recite, znaci za 20 ljudi, od jagoda , sa filom ..... evo umuticu jaja kako vi hocete ,,dodacu joj 2 jajaeta kako zahtevate... evo ovako ,.... jel ovako hocete .... nema problema .. nemojte se jediti... samo treba nam jos kg secera molim te posalji nekoga  da nam to kupi. Ako nemate koga moj brat ce vas odbaciti.

Ocajna Lina pre nego sto je uspela da kaze ne hvala samo mi bezite sa ociju, Srbolina je vec pocela ponovo da muti i pravi tortu. Dovedena u tu situaciju Lina odlazi da kupi novi materijal naravno opet placajuci Srbolininog brata.

I tako da ne duljim  opet fil nije dobro bio napravljen, umesto Sretan rodjendan cirilicom kako je dogovoreno napisano je latinicom i opet kad je Lina  reagovala , Srbolina je odgovorila da nema veze valjda su ljudi pismeni koji dolaze da jedu tu tortu i da to nema veze i da se netreba jediti.

Na kraju strpljenja razmisljajuci da tu tortu treba da baci kroz prozor i sedne u miru da popije kafu , ili da zapali kucu i ode daleko sto dalje od Srbije doslo je vreme placanja.

Kako su se dogovorili Lina je izvadila novac misleci da vise nikad ne zeli ni u putu da sretne Srbolinu a kamoli da joj da opet bilo kakav posao.

Srbolina je vec potrosila unapred placeni novac i ostatak joj je delovao jako malo pa  je uvredjeno prebrojala novac rekavsi da je ona ostala duplo vise vremena pravljeci kolac koji se nije svideo Lini da je ona izugila vreme i da je mogla na njivi u nadnici da zaradi vise, da je radila extra dodajuci dva jajeta ,da nije njena greska sto je uzela jabuke jer zasto joj nije dat recept po kojem bi napravila kolac.. itd...

'' Oprostite, ako se secate dogovorili smo se po komadu ne po satu ...  ubuduce idite u nadnicu i radite , radite ono sto znate, ne prihvatajte se posla koji neznate, a sto se tice recepta u pravu ste, trebala sam vam dati recept i platiti nekoga da vam to procita i napravi za vas a vi da sedite i pusite.... za ona dva extra jajeta koja ste dodali a nismo se dogovorili  upravo razmisljam da li da vam ih od glavu ili u oci olupam......i na kraju da dodam onu zdelu sto ste ukrali cuvajte je, jer moze vam glavu sacuvati!!!!!!!!!!!!!!!!

Noc se spusta nad Srbijom. Tuzna Lina tuzno gleda tortu. I pored gadjenja ipak odlucuje da proba tortu i naravno otkriva da je u  sredini suplja da je filovana samo po rubu ... a verovatno se svi pitate kakvog je ukusa bila????? Gorkog.... jer previse je slatka bila.

Slavski kolaci, kolekcija sakupljena sa weba

Krsna Slava

Krsna Slava The Slava is a unique and a distinct custom among Serbian peoples. The word slava  means celebration. This Serbian Orthodox observance is called Krsna Slava and is similar to (Krsno Ime - Name Day) in other Orthodox Christian traditions. Christian missionaries not only converted Serbs to Christianity; but "Christianized" the spiritual customs they practiced as well. In this way the missionaries satisfied the peoples' psychological as well as spiritual needs. Because of this and other proven benefits of the Slava among Serbs, the people yet sing today, Niko Nema Sto Srbin Imade!While most people observe the anniversary of their birth, the Serbs observe the Slava. In a spiritual sense the Slava stands above a chronological birthday. In fact, history and tradition tell us that the Slava came into existence among the Serbs with their acceptance of Christianity. Centuries ago, when a Serbian family accepted Christianity the Saint commemorated by the Church on that day became the family's patron Saint; that day each year then became a special observance. It was the birthday of their faith in Christ, perpetuated from one generation to the next through the male members of the family.

Among the most common Saints' names for the Slava one finds the names of St. Nicholas the Wonder-worker, St. George the Great Martyr, St. John the Baptist and Forerunner, St. Archangel Michael, Sv. Sava the First Serbian Archbishop, Sv.Petka and many others.
  [Image] From the Pleacher's (Plecas) Family Slava - Feast of St. John the Baptist January 20th.
There is a saying among Serbs, Ko Slavu slavi tome Slava mu i pomaze! In translation this means, Whoever celebrates the Slava, him the Slava helps! Rightly so, for according to the teaching of the Church, the Church is the communion of all the Saints, in which Christ abides. There is strong evidence that the intercession of the Saints is effective. Accordingly, St. Paul advises us saying, "Give thanks to the Father, who has qualified us to share in the inheritance of the Saints in light" (Col. 1:12).

Besides individuals and families, one finds many cultural and social organizations, cities, and even military units observing Slava. Often when two Serbs who do not know each other meet, one way of introduction is to ask about the family's Slava. The Slava has played an important role in the life of the Serbian people throughout its history. Situated at the meeting point between two important cultures, namely the Byzantine East and the Latin West remaining distinct from them both in addition to being subjugated into slavery by the Moslem Turks for over five centuries, the Serbs associated the Slava with survival and the preservation of their ethnic identity. Perhaps it is for that reason we hear the song: Niko Nema Sto Srbin Imade!

Indeed the Slava is a day of great rejoicing. Relatives, kamovi, and friends begin arriving the day before the Slava and many remain until the following day. An important aspect of the celebration is the religious observance of the patron Saint. In a Serbian Orthodox home one finds the icon of the patron Saint of the family illuminated by the flicker of a votive light. This in a sense is a place of prayer for the family. A Slava candle is lighted on that special day and the Slavski Kolac (Slave Cake) is presented for prayers of blessing, along with a glass of wine. Each of these items has symbolic meaning: the candle represents the light of life in God. The bread symbolizes Christ our God, who said, "I am the living bread which came down from heaven" John 6:51); finally, there is a dish of boiled wheat (koljivo), which is blessed and served in memory of deceased family members. The candle is never blown out but is extinguished with wine. The same glass is then handed around the family circle and each member takes a sip of it, thereby symbolizing the perpetuity of the Slava. The scent of the incense binds together the emotions of all present on this unique and festive occasion. [Image] While the festive meal is in progress, the host does not sit but remains available in service to all. He serves his Krsno Ime, then many beautiful and  well-wishing toasts  (Zdravice)  are offered Slavski Kolac for the health and prosperity of the household. Music is provided by a one-stringed instrument called the Gusle, accompanied by the voice of the Guslar. The favorite subjects of these ballads are drawn from the rich heroic history of the Serbs.

The Slava has remained as one of the proven values and customs of the Serbian people. It may be said that the Slava played an important role in Serbian history, helping them to withstand centuries of religious proselytism and persecution from the Latin West, as well as slavery and brutality from the Islamic East. The spiritual, social, and preservational role of the Slava remains undiminished for the Serbian people to this day.

Erdevik Povratak kuci.... ponovan susret sa Montijem...... Tanjini zecevi.... stalno pricanje o tati ....i rastanku na aerodromu ....

Erdevik 22/01/2012

Srbija je zemlja.....

Paradoksi

http://www.blic.rs/Komentar/Ekonomija/302225/Paradoksi

Milan Knežević,

Neko je u jednom čikaškom listu objavio: Srbija je zemlja koja se graniči sama sa sobom. Gde žive najlepše žene, a natalitet opada. Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju. Gde vozovi kasne po redu vožnje. Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u odbojci. Svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme. Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati.
Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo. Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi. Gde je svetska kriza dobila državljanstvo. Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne. Gde se ratovi nikad ne završavaju. Gde se istorija ponavlja svaki dan.

Dodao bih: Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili. Gde je strana valuta uzeta za domaću. Gde ljudi slave slavu, a psuju boga. Gde pametne zbog nerazumevanja proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima.

Gde nepismeni pišu istoriju. Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje. Gde vlast prezire građane kao neželjene svedoke.
 
Gde se živi od budućnosti jer na sadašnjost nemamo pravo. Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro. Gde sudski postupci traju duže od života. Gde su samo poplave način navodnjavanja zemljišta.
Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale. Gde smatraju da će zemlja duže napredovati ako što više nazaduje.
 
Pa ti preživi ako si normalan. Sreća za državu da je takvih sve manje. Normalni svakako nikom nisu potrebni. A i sam život je najveći paradoks; živiš samo da bi umro, reći će nam oni koji misle da je vreme beskonačno, a oni na vlasti besmrtni.

Erdevik zimi Povratak kuci

ulica Zivojina Misica Erdevik  Bebina kuca

ulica Zivojina Misica Erdevik

ulica Zivojina Misica Erdevik  Bebina kuca

Mitrovici

Minja2012

Aca i Stevo

Aca 2012

Milica 2012

Marie , Max, Aberdeen road ... time to say good bye

CAO KUCICE................... VIDIMO SE USKORO.......