GMO u Srbiji

Ko kontolise seme kontrolise svet.

Dok deo stručne javnosti upozorava na “genocidne” posledice koje mogu izazvati genetski modifikovani organizami po zdravlje ljudi, drugi smatraju da je njihova upotreba potpuno bezbedna i da su priče o bolestima koje izazivaju potpune besmislice

Od Amerike do Kine i Indije pod genetski modifikovanim usevima je oko 135 miliona hektara u koje ne spadaju i srpske njive, jer zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO) dozvoljava uzgoj samo u eksperimentalne i naučne svrhe. Međutim, kako “Akter” nezvanično saznaje, Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede priprema Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o genetski modifikovanim organizmima, koji je će liberalizovati uzgoj i promet GMO.

Zagovornici upotrebe GMO tvrde da bi se ukrštanjem gena dobili kulture otpornije na bolesti, insekte i korove, koje bi bile tolerantnije na vremenske uslove i vrstu zemljišta, a prinosi bi bili veći i kvalitetniji

Mišljenja u srpskoj, ali i svetskoj javnosti, o bezbednosti GMO su podeljena. Jedni smatraju da su GMO bezbedni i da omogućavaju sve više rastućoj svetskoj populaciji da se prehrani, dok drugi opet smatraju da biotehnologija i genetski inženjering isključivo služe krupnom kapitalu, te da je GM hrana uzrok raznih bolesti od kancera, steriliteta, degeneracije, pada imuniteta do Morgelonsove bolesti (osoba izgleda kao da je prekrivena krljuštima). Grinpis upozorava da ovakva vrsta hrane nije dovoljno ispitana za upotrebu u ljudskoj ishrani, iako se već petnaest godina nalazi na slobodnom tržištu, dok vodeći naučnici, kako u svetu tako i kod nas, mahom tvrde suprotno.

Svetska stručna javnost neprestano raspravlja o tome da li se može desiti da genetski modifikovani organizmi, koji su prošli testiranja i pokazali željene rezultate, u budućnosti mutiraju i dovedu do nepredviđenih posledica. S druge strane, zagovornici upotrebe GMO tvrde da bi se ukrštanjem gena dobile kulture otpornije na bolesti, insekte i korove, koje bi bile tolerantnije na vremenske uslove i vrstu zemljišta, a prinosi bi bili veći i kvalitetniji.

Dok jedni tvrde da agrogiganti poput američkog “Monsanta” pokušavaju da zarade u nerazvijenim zemljama nudeći GMO kao izlazak iz ekonomske krize, naučnici ne vide ništa loše u genetski modifikovanim organizmima.