Erdevik slike leto- zima 2010

Erdevik

Erdevik je najveće seosko naselje u opštini (3.316 stanovnika). Blago zatalasan, sa dve strane okružen Fruškom gorom a sa druge dve ravnicama, na 140 metara nadmorske visine i na obroncima Fruške gore, Erdevik je jedno od najlepših sela Srema. Nalazi se u truglu između Iloka (17km), Sremske Mitrovice (26km) i Šida(16km) čijoj opštini teritorijalno i pripada. Sa tipično panonskom (kontinentalnom) klimom, sa brojnim potocima, izvorima i sa tri jezera, na plodnoj crnici, meštani Erdevika se bave poljoprivredom, a čuveni su po svojim vinogradima i vinima. Šume se protežu na površini od 1500 hektara i zaštićene su u Nacionalnom parku Fruške gore, šume lipe, hrasta, bukve, bagrema, bora i smrče , idealno su skrovište mnogovrsne divljači a posebno jelena, muflona i divljih svinja.

Usled ovakvog obilja prirodnog blaga, Erdevik se rano javlja kao naselje. Arheološkim istraživanjem mnogi nalazi navode na zaključak da je na ovom terenu postojalo naselje još u bronzano doba. U selu se nalazi nekoliko lokaliteta iz rimskog doba, a po pisanim spomenicima Erdevik se prvi put spominje 1351. godine, dok na mapi Srema već 1730. godine. Iz ovog vremena još postoje kameni spomenici ispisani staroslovenskim pismom. Najezdom Turaka 1526. godine, Erdevik pada pod vlast osvajača Sulejmana Veličanstvenog, koji se i zaustavio tu u blizini kod Iloka. Posle poraza pod Bečom, Turci se povlače a od 1697. godine Ilok, sa velikim delom Srema (pa i Erdevikom) pada u ruke austriske vlasti tj. kneza Livija Odeskalskog i to sve do Prvog svetskog rata. Samo ime, mesto je najverovatnije dobilo od mađarske reči ERDOVEG što znači predeo pod šumom. Inače, etnička struktura stanovništva na području Erdevika je šarolika, što je posledica kolonizacija koje se vrše na ovom prostoru više od tri veka. Prema podacima, najstariji stanovnici ovoga sela su Srbi. Najintenzivnije su se doseljavali u vremenima turskih osvajanja južnih krajeva Srbije. Doseljavanje je pomogla i austrijska i ugarska vlast znajući da tako pravi živi bedem Osmanliskom carstvu. Potom se ovde naseljavaju Nemci, Mađari i Slovaci (tokom osamnaestog i devetnaestog veka).

(Sa sajta ’Šidski portal’)

Jelena Karanovic

Restoran na jezeru napusten i prepusten propadanju

Stara kuca u Erdeviku

Erdevik 2010 sneg....,

http://www.pravoslavlje.nl/foto_crkve/crkva_svetog_nikole_erdevik.htm

ЦРКВА СВ. НИКОЛЕ
ЕРДЕВИК

Саграђена је 1804. у духу класицизма као једнобродна грађевина складних пропорција, са полукружном олтарском апсидом на истоку и репрезентативним западним прочељем, којим доминира високи звоник. Уз њега су са обе стране призидане једноспратне кулице. Складно укомпоновану фасадну декорацију чине прислоњени пиластри и вишеструко профилисани поткровни венци. Уска лимена капа звоника, чија је спратна подела наглашена богато профилисаним венцима, потенцира намеру градитеља да код ердевичког храма створи утисак стремљења у висину.

Иконостасна резбарија из 1806. рад је Јоанеса Лашока и Сигисмунда Егермана. За сликану декорацију олтарске преграде ангажован је 1817. Георгије Бакаловић, који је аутор и зидних слика у олтару. Ово је прва већа Бакаловићева наруџбина која, и поред очигледних утицаја барока, представља зрело класицистичко остварење, на коме је препознатљив његов карактеристичан колористички темперамент. Остале партије на зидовима осликао је Јован Недељковић 1829.

(Извор: Споменичко наслеђе Србије; Завод за заштиту споменка културе РС)

Црква је споменик културе од великог значаја.

Jezero Bruja

Jesen u Erdeviku