http://www.youtube.com/watch?v=eiQPTC5ajk8
десно на дну слике је налепница Codexa Alimentarijusa:
Codex Alimentarijus производи – избегавајте их
Codex Alimentarijus на производима месаре Матијевић(кликни на слику да је увеличаш)
13 Dec 2011
GMO u Srbiji
Ko kontolise seme kontrolise svet.
Dok deo stručne javnosti upozorava na “genocidne” posledice koje mogu izazvati genetski modifikovani organizami po zdravlje ljudi, drugi smatraju da je njihova upotreba potpuno bezbedna i da su priče o bolestima koje izazivaju potpune besmislice
Od Amerike do Kine i Indije pod genetski modifikovanim usevima je oko 135 miliona hektara u koje ne spadaju i srpske njive, jer zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO) dozvoljava uzgoj samo u eksperimentalne i naučne svrhe. Međutim, kako “Akter” nezvanično saznaje, Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede priprema Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o genetski modifikovanim organizmima, koji je će liberalizovati uzgoj i promet GMO.
Zagovornici upotrebe GMO tvrde da bi se ukrštanjem gena dobili kulture otpornije na bolesti, insekte i korove, koje bi bile tolerantnije na vremenske uslove i vrstu zemljišta, a prinosi bi bili veći i kvalitetniji
Mišljenja u srpskoj, ali i svetskoj javnosti, o bezbednosti GMO su podeljena. Jedni smatraju da su GMO bezbedni i da omogućavaju sve više rastućoj svetskoj populaciji da se prehrani, dok drugi opet smatraju da biotehnologija i genetski inženjering isključivo služe krupnom kapitalu, te da je GM hrana uzrok raznih bolesti od kancera, steriliteta, degeneracije, pada imuniteta do Morgelonsove bolesti (osoba izgleda kao da je prekrivena krljuštima). Grinpis upozorava da ovakva vrsta hrane nije dovoljno ispitana za upotrebu u ljudskoj ishrani, iako se već petnaest godina nalazi na slobodnom tržištu, dok vodeći naučnici, kako u svetu tako i kod nas, mahom tvrde suprotno.
Svetska stručna javnost neprestano raspravlja o tome da li se može desiti da genetski modifikovani organizmi, koji su prošli testiranja i pokazali željene rezultate, u budućnosti mutiraju i dovedu do nepredviđenih posledica. S druge strane, zagovornici upotrebe GMO tvrde da bi se ukrštanjem gena dobile kulture otpornije na bolesti, insekte i korove, koje bi bile tolerantnije na vremenske uslove i vrstu zemljišta, a prinosi bi bili veći i kvalitetniji.
Dok jedni tvrde da agrogiganti poput američkog “Monsanta” pokušavaju da zarade u nerazvijenim zemljama nudeći GMO kao izlazak iz ekonomske krize, naučnici ne vide ništa loše u genetski modifikovanim organizmima.
12 Dec 2011
Bolnice u Srbiji, MENU za plakati .....
Mršav bolnički krevet Ishrana bolesnika: Na prinudnoj dijeti |
| Ne dozvolite da vas bolest odovede u bolnicu, naročito ako se radi o ozbiljnim zdravstvenim problemima, pokazala su istraživanja Svetske zdravstvene organizacije o ishrani bolesnika. Ovo je zaključeno posle kontrole hrane u čak 750 bolnica 25 evropskih zemalja. Ustanovljeno je da gotovo polovina teških bolesnika bolnicu napušta sa znacima visoke pothranjenosti. U Engleskoj taj procenat iznosi 43 odsto, u Francuskoj celih 53 %, Nemačkoj samo 27 procenata, dok se taj prosek u Srbiji kreće oko 40 odsto. |
MENU za plakati i umreti od gladi... a koliko ljudi nema nikoga...da mu donese hranu da bi preziveli u bolnicama... Ovo je Srbija iako kazu i drugim zemljama nije bolje.. ali imala sam priliku da vidim bolnicku hranu u Engleskoj... koja bar po kolicini je mnogo veca nego ovde u Srbiji iako mnogi tvrde da je bljutava ali to je razumljivo ... ali ovo sto sma videla u Sremskoj Mitrovici je sramota ...
Bolnica Sremska Mitrovica
Dorucak
mala solja biljnog caja( voda sa malo secera sa ukusom nane)
jedna kriska hleba
jedna mala kasika dzema
Rucak
mala solja biljnog caja( voda sa malo secera sa ukusom nane)
jedna kriska hleba
jedna hrenovka
Vecera
mala solja biljnog caja( voda sa malo secera sa ukusom nane)
jedna kriska hleba
jedan sir mali trouglasti
Ponekad rucak se sastoji od razvodnjenog kupusa, ili razvodnjenog pire krompira....
Posteljina
donesi svoju
Lekovi
plati za lekove a ako nemas novca onda neces ni dobiti lekove
2 Dec 2011
Vreme u kojem zivimo vrtoglavo brzo se pretvara u haos.
Svakodnevno smo zapljusnuti mnostvom zastrasujucih teorija, tvdnji, spakulacija, dokazanih i nedokazanih...Zastrasivanje naroda je postalo surova svakodnevnica jer sa lakim pristupom ka informacijama ljudi su naucili copy and paste link... i posalji...Prevelik broj informacija samo u jednom danu je nemoguce procesovati...Novine , TV i ostali mediji su puni istih informacija...Ljudi se sve manje druze i sve vise imaju virtualnih prijatelja o kojima gotovo neznaju nista...
Postaju clanovi nekih udruzenja, smaraju se sa lajkovanjem, i tako u krug .... Apatija, strepnja, ankzioznost i depresija mnogih polako postaje svakodnevnost i ljudi vise to ne primjecuju....Vecina pocinje da se vidi kao ''zrtve'' svega sto ih okruzuje, sto im je daleko, sto im je nedostizno, sto im je nametnuto, ili uskraceno .. jednsotavno entuzijazam se polako gubi... Nada se retko pominje.. jer dosta ljudi polako prestaju da se nadaju i upadaju u neki besmisleni vakum jer nemaju niti snage niti energije da nesto promene. Sve je u nekom limbu u nekom zacaranom krugu gde je obican gradjanin ove zemlje poceo da ceka ono najgore... Niko nezna sta je to ali kriza je dugo trajala i samo se produbljuje...
Neizvesnost se kao sumaglica uvukla u dusu mnogih gradjana Srbije. Doslo je vreme kad smo poceli da stavljamo i ideje i zamisli i planove buducnosti u jedan folder zvani ''cekanje'' a podsvesno mnogi od nas znaju da to cekanje ce da bude dugotrajno i mozda se nikad nece realizovati.
Ljudi su u nekoj vrsti konfuznog stanja da vise neznaju ni u sta ni kome da veruju. Neki opet pocinju sa nostalgijom da gledaju na komunisticko vreme i da da vide kao vreme bez brige, puno entuzijazma za nove akcije, gde se se zajedno, zivelo, radilo i pomagalo, i gde je vecina imala posao i niko nije bio gladan. Gde su postojale dve klase obrazovanih i neobrazovanih. Sa druge strane istovremeno u svoj toj nostalgiji pocinju da shvataju ili da vide da ustvari sad ispastamo zbog tog vremena a sta je istina niko nezna.
Vrednost svih morlanih principa je poljuljana i dosta naroda u Srbiji vidi lopove koji grabe i rasprodavaju imovinu u bezcenje. Sada postoje klase novopecenih bogatasa koji su raznim malverzacijama i lopovlukom, mitom, korupcijom i ostalim nelegalnim putevima dosli do bogatstva,postoji klasa - medijska klasa koja je puna ljudi sa talentom i bez koji manipulisu narodom. I klasa bede. Naroda koji nema za golu egzistenciju. Naroda koji je gladan i isprepadan.
Ne samo strah da se uvukao u ljude nego ljudi misle da su nemocni da bilo sta promene jer iako bi mozda i bili spremni da se bore za neke ideale u ovoj zemlji ne postoji dovoljno jaka i karizmaticna osoba da povede ovaj narod. Male grupacije ljudi se formiraju i svako se bori za svoje misljenje, narod se deli, sve vise i vise kao celije raka i polako se umnozava.Ako se pocnu ovom brzinom deliti , nista im drugo ne preotstaje nego da potpisu kolektivno samoubistvo.
Podele naroda su toliko drasticne da cak i da se nadje neka jaka pametna intelektualna osoba koja ce zastupati interese naroda vrlo ce tesko opstati u zemlji koja je puna ljudi koji nose nepotrebni teret iz proslosti, ljudi koji us proevropski, ljudi koji us protiv evrope, ljudi koji mrze sve sto je strano, ljudi koji mrze se medjusobno, ljudi koji imaju svoje ideologije koje su ili previse napredne i neizvodljive ili totalno zastarele i zaostale i vecina ljudi koji su zaista gladni. Crv mrznje i netrepeljivosti je ubacen medju narod i u ovom trenutku nemogu nikako da vidim nacina da bilo ko ista promeni.
Unutrasnji i vanjski interesi male ali bogate manjine odredjuju vodje naroda,i narod je prepusten sam sebi da se bori i da spekulise i da strahuje. Zastrasivanje naroda je namerno izazvano a i sam narod ga izaziva sirenjem rasnorasnih spekulativnih prica koej su neosnovane.
u svemu ovome napisanom ima verovatno dosta istine ali to su opet moja licna zapazanja kao i hiljade drugih koje su svakodnevno dostupna vecini stanovnika. I ovo zapazanje je na neki nacin zastrasujuce i puno je pretpostavki i tvrdnji osnovanih i neosnovanih. Znaci sta god i bilo ko pomisli postoji jedna druga strana koju ce neko drugi da prokomntarise i da se slaze i neslaze sa iznetim misljenjem.
Problem sa mojim razmisljanjem je takodje prevelik broj informacija sa kojim sam preplavljena i nemogucnost racionalnog razmisljanja me dovodi do samo golog ''RAZMISLJANJA'' znaci dovodim sebe u situaciju gde resenje netrazim niti ga nudim.
Hiljade tekstova koje mozemo svakodnevno procitati su isti ovakvi. Neko se seti da napise neko svoje glediste i to circulise po javnosti , narod se zastrasi i pomisli ovo je istina a onda naidje na nesto drugo i opet isto... Znaci preplavljeni smo raznoraznim razmisljanjima, teorijama, osnovanim i neosnovanim i sa dokazom i bez, a malo ko nam nudi resenje. Pa ni ja.. nazalost....
Koje je resenje za ovaj narod u Srbiji? Sta ustvari treba ovaj narod da uradi da promeni svoju situaciju. Sta treba da izvuce iz proslosti i iz ostalih iskustava a da nebude pristrasan. Gde se moze naci realnost? Kako promeniti svest obicnog naroda koji je gladan.
Vreme u kojem zivimo vrtoglavo brzo se pretvara u haos. I dok sve se to desava poslednje drustveno vlasnisto se pretvara u cistu legalnu pljacku , a narod pocinje da gladuje... u Backoj Palanci danas otvorena kuhinja za 600 gladnih koju Crveni krst organizuje i bit ce otvorena 6 meseci a posle toga ...
21 Nov 2011
London i prijatelji ... ..
Prijatelji, studneti , kolege ... jedva cekam kada cu u London opet ....iskopah ovu sliku na fejsu kod Fatime Verissimo....
20 Nov 2011
Pravljenje pite od sira i krompira (Erdevik), Alex and Daniel
Daniel je ogulio krompire za pitu koju Alexander voli a Alex je napravio pitice od sira koju Daniel voli.
A ja sam sedela i gledala kako se snalaze i prave pitu.... kakav divan nedeljni dan... napolju magla i temperatura minus 3 , u kucici vatrica gori ...
A nedavno sma saznala da je BUREK samo BUREK sa mesom a sve ostalu su pite ... znaci pita od bundeve, od sira , krompira itd ....
17 Nov 2011
Pretresanje krova i vanjski wc za ovu godinu su zavrseni .... do proleca sledeca etapa ...
The roof of the house is finally repaired ...
Roof... workers.. preparation for the winter ....
Outside toilet is nearly there ...
11 Nov 2011
Mala sredina zahteva velika odricanja.
Ziveti u nepoznatom mestu i poceti nova prijateljstva i novi zivot nije mi n e p o z n a t. Uradila sam to i prije. Otisla sam u Englesku, malo kasnije po godinama nego sto sam mozda i zelela, imala sam povrsnu preporuku nekih nasih ljudi koji su ziveli u Londonu , nesto malo para i dosta zivotnog iskustva, velike ljubavi prema umetnosti ali nazalost bez znanja Engleskog jezika.
Integracija mi nije tesko pala jer sa izostrenom percepcijom i zeljom da promenim zivot nista mi nije bilo tesko. Poseta South Banku i vidjenje izlozbe Van Gogha ili izlozba Rembranta me toliko fascinirala i ostavila bez daha u to vreme da ucenje jezika je bio jedan mali izazov u poredjenju sa uzbudjenjem koje sam dozivela posecujuci Nacionalnu galeriju i sve izlozbe koje su se odrzavale u to vreme i dosta pozorisnih predstava ( o tome cu opet opsirno da pisem) ....Nije mi nista bilo tesko jer sam , srecom, nailazila na ljude koji su uvek bili spremni da pomognu dobronamernim savetom i to sam i najvise i cenila.
A onda su dosli mnogi drugi posle mene. Uvek sam se trudila da pomognem ljudima opet najvise savetima. Savet je mnogo dragoceniji od bilo kakve materijalne pomoci iako i toga je bilo.... Dosta je doslo i proslo sveta kroz moju kucu mislim na ‘’nas svet iz SFRJ’’ bez obzira na nacionalnost, poreklo i bilo koju drugu klasifikaciju .... par velikih telefonskih racuna ostavljenih neplacenih su mozda ruzno secanje ali sada kada razmislim u to doba uzimajuci u obzir situaciju u kojoj se masa tog sveta nasla je razumljivo ... i opravdano i oprosteno sa moje strane .... jer u to vreme civilni rat na prostorima SFRJ je bio tema i vest svetske javnosti....
Dolazak prosle 2010 godine u Septembru u Erdevik u nepoznato mesto je bio za mene izazov ali bez strepnje, bez straha, i sto je n a j g o r e bez dubokog razmisljanja.
Imala sam viziju slobode kretanja dece, u podsvesti sam cula decu kako pricaju Srpski ( to mi je bilo jako vazno t a d a ) videla sam idilicnu sliku sela i zelela sam da spoznam i prikupim mudrost starijeg stanovnistva, da se opustim u hladovini nekog drveta, da prosetam do jezera i do Fruske Gore i da se igram sa zecevima, kokoskama, da posadim bastu i mirisem list paradajiza, da zasadim vinograd, da pravim dzemove i rakiju i vino, i na kraju krajeva da zaboravim trku i dokazivanje na poslu, da kreiram neki projekat u vidu mozda renoviranja kuce i da nesto kreativno pocnem da radim ustvari da nastavim nesto sto je prekinuto raznoraznim obavezama.
U to vreme odluke, gde se nastaniti, borbe niti dileme nije bilo izmedju Erdevika i Novog Sada u kojem smo imali mnogo vise mogucnosti integrisanja jer u Novom sadu par iskreno dobrih prijatelja, par kreativnih i visoko intelgentnih ljudi, par priznatih i poznatih umetnika, toliko toga za decu da se ukljuce u razne aktivnosti, imali smo adekvatan smestaj i sve sto je potrebno za normalan zivot.... ali Erdevik .... je imao nesto sto nigde nismo pronasli ... tu neku magicnu privlacnost.. te kuce i ulice.. ti ljudi koji sede ispred kuca... taj park u centru sela... tu neku tisinu koja je trazila decu da je uzburkaju, tu neku neizvesnost koja je visila u vazduhu....taj miris blata na ulicama koji je ostao iza traktora... ta ravnina koja vodi u dubine Fruske gore, taj miris vode sa jezera.... taj raj zemaljski koji je nekako delovao neprepoznatljiv svetu koji je ziveo u njemu....te kuce od blata ili cerpica kako ga nazivaju, koje su imale izgravirane nazive prvih vlasnika koji su nekada ziveli tu, ti mali prozori koji su kao oci gledali u daljinu koja je bila prazna...
Prije pronalazka Erdevika obisli smo toliko toga i videli mnoga vojvodjanska sela. Nijedno selo me nije uzburkalo kao Erdevik i zato smo ga izabrali i odlucili da se nastanimo u njemu. Cesto me ljudi pitajuu ‘’zasto Vojvodina zasto nisam otisla u Bosnu odakle poticem’’.
Istina lezi u mojoj ranoj memoriji koju mnogi neznaju. Moj deda Vaso Minic i njegovih neznam koliko brace su kolonizirali posle drugog svetskog rata u Vojvodinu. Neki su ostali neki se vratili, a on je bio jedan koji se vratio. Moja majka Lejposava Pejka Plemic mi je kao detetu pricala o uspomenama iz Vojvodine. Citavo moje detinjstvo je bilo okruzeno sa stvarima, ormarima , ogledalima itd koje je deda posle godinu dana provedenih u Lazarevu poneo sa sobom i vratio se u Bosnu jer nije mogao da zivi bez brda.
Da li podsvesno pokusavam da dokazem mom dedi koji je vec odavno mrtav da je pogresio? Ili da je mozda trebao da ostane ??? ali u svakom slucaju da je ostao, ja nikada nebi postojala jer njegova kcerka a moja majka se udala za prvog komsiju koji je bio ekscentricna osoba Mihajlo Plemic.
Dok ovo pisem imam osecaj kao da mi neko drugi o tome prica , kao da je ovo necija tudja prica , a ja otvorenih usta gledam u nedoumici u tu osobu u sebe i razmisljam kako da ocenim tu osobu, dali da je osudim odmah, dali da je proglasim neodgovornom.. dali je ta osoba naivna.. neupucena.. nepromisljena... nezrela...sto se odlucila na to i sto se naselila u Erdevik ili je ipak uradila nesto veoma znacajno za njen razvitak i razvitak svoje dece.
Pocela sam pisati o integraciji i zavrsicu ovu misao sa tim. Intergaciu sa lokalnim stanovnistvom U Erdeviku i kulturom sela i seoskog mentaliteta mi je neuporedivo teza nego integrisanje sa nepoznatom sredinom kao sto je bila Engleska i neznanje jezika. Mala sredina zahteva velika odricanja....
Mala sredina zahteva velika odricanja...Mala sredina zahteva velika odricanja...Mala sredina zahteva velika odricanja...
6 Nov 2011
poseta dragih prijatelja, rodjendani, bundeve, kolaci torte, magla, sadnja drveca....iiiiiiiii
Colm nam je ovde i sretni smo ... Colamov drugar Hadosn neplanski nas je posetio jer je bio na proputovanju po Evropi, jednom od njegovih mnogih putovanja. Secam se svakih par godina smo se sretali u Londonu a nikada nismo ni sanjali a ponajmanje on da cemo se opet sresti i to u Srbiji... mozdau Australiji ali ne u Srbiji ..
Hadson i Colm su pricali do kasno u noc i secali se dozivljaja iz Australije i proslosti putovanja i zivljenja zajedno, slusali muziku iz ''mladosti'' hahaha i bili sretni... a deca su slusal rasne price sa dugih putovanja jer Hadson je kao srednjoskolac dobio zarazu putovanja koja jos uvek traje i tada je par puta stopirao i prosao uzdus i popreko Australiju i tokom godina jos najmanje par puta .
Daniel je dobio zadatka domaci da napise sastav o hadsonu kao svetskom putniku i da napise gde je sve bio.
Posle gotovo tri sata je poceo da se buni i da se ljuti zasto je morao Hadson toliko da putuje i moze li neku zemlju da preskoci ali njegova metodicnost nije mu dozvolila tako da su upislai svih 112 zemalja u kojima je bio, nepominjuci one u tranzitu kroz koje je bio nego koje je bas posetio.
Smejali smo se do kasno pricama i dozivljajima a bilo ih je mnogo. Sinoc smo se smejali prici o gorilama iz Zimbabvea, gde je video pre par godian neverovatnu sliku, kako gorile kradu kukuruze i tako gorila dodje u kukuruzno polje i otkine jedan kukuruz i stavi ga ispod ''ruke'' onda tom rukom uzme drugi i stavi ga ispod druge ruke a onaj prvi kukuruz naravno ispadne i tako idu kroz citavo polje pokusavajuci da uzmu jedna klip kukuruza. Naravno farmerima je to velika steta a zakonom nesmeju da ih ubijaju pa se su se dosetili da postave zamku i da uhvate jednog i da ofarbaju u belo i puste ga. Kad ga puste on naravno pocne da trci prema svojoj grupi ali kad ga ostali clanovi grupe vide belog oni pocnu da beze od njega i naravno gorila trci za njima miljama i tak opobegnu i nevrate se danima.
Smejali smo se pricama do suza....
Igranje ''Covece ne ljuti se'' sa decom, borba ko ce da pobedi, a bilo je podela i na Australijance , i Irce i Srbe ... tako jednostavna igra a cesto se zavrsavala u suzama jer neki nisu volei da izgube .... a bilo je i puno smeha ... i navijanja ...
Gledanje filmova...
Poseta dragih pirjatelja Vesne i Sase, pravljenje kotlica i hvatanje zadnjeg sunca , i naravno Sasa je poneo hard drive i 5000 albuma na njemu i borili smo se ko ce sta da slusa jer bilo je prekrasne muzike .... a ja sam pravila kotlic
Vesna i Sasa vole bundeve a Hadson posebno pa smo se gotovo takmicili ko ce da napravi nesto bolje od bundeva, Hadson je napravio veoma ukusno jelo od pecenih bundeva a ja i Vesna smo napravile kolac od bundeva koji je bio izuzetno ukusan. Sasa je lozio vatru i bio Dj tog dana dok je Colm prao sudje i glasno pevao ...
Pravljenje kolaca od bundeva.... yum ..... supeeeeeeeeeeeeeerr
Deca su donosila igracke i stavljale na Hadsona dok im je pricao price ....
Odlazak na Frusku goru ..... i mali odmor koji je Zvonko napravio...
Magla u Erdeviku i setnja ....
Pita od bundeva
Pokusavam da uspostavim tradiciju da svako ko dodje posadi drvo i tako je Hadson posadio i kupio sadnice od musmule i sljive , Alex je kupio slatku jabuku a Colm dunju. Hadsonov zadatak je bio da ih posadi a bilo je jako hladno .... i zemlja tvrda ...
Moj drugi pokusaj da napravim savrsen mix za sir je bio mnogo uspesniji nego prvi i nadam se da ce biti treci bolji ak one najbolji ... Sir pravi jedna predivan gospdja iz sela Milena Matijevic a ja donesem mix od mirodjije, ljute tucane paprike, belog luka i persuna i naravno soli. Ukus ovaj put je bio zaista dobar ali sir mora da malo odstoji a mi nismo imali bas nekog vremena za cekanje ....
Sir je jak odobar i za przenje , slican je grckom siru Halumi ...
Ned Kelly majcia koju mu je Colm poklonio prosli put kad je bio u Londonu ... i neverovatno da je imao u svom prtljagu pa smo se smejali ...
Hadsonov rodjendan i pravljenje rostilja. Colm je poznat po pravljenju dobrog rostilja a tokom boravka pravio nam je tradicionalni nedeljni rucak koji je bio da olizemo prste, susio je i mleo hleb i praivo nam mrvice, mleo orase i pravio kolace .... citav mesec smo uzivali ....
Jedna zajednicka fotografija
Rostilj je bio neverovatno ukusan ja tvrdim daj e to zbog moje marinade koju sma koristila a Colm tvrdi da je to pecenje i njegovo delo .. u svakom slucaju bilo je odlicno ....
Ovo nece niko verovati ili ce svi da poveruju odmah ... po prvi put u zivotu sma napravila tortu za Hadsonov rodjendan, jer sma u nekoj fazi ucenja kuvanja, i kolac je bio odlicannnnnnnnnnnnnn . Hadsonov rodjendan 5/11/ Kaze niej ni sanjao da ce ga proslaviti u Srbiji i to sa nama ... Sretan je i misli da smo napraivli najbolju stvar sto smo dosli u Srbiju jer nemoze da veruje koliko su deca naucila koliko su se osamostalila i koliko je sigurno mesto bez opasnosti da se deca puste vani sama .... Hadson je uvek mislio da cemo mi se preseliti u Australiju jer o tome smo cesot pricali u proslosti, i jos uvek mislimo ako budem ozdravi i zivi za par godina provedenih ovde i mozda jedne u Engelskoj polako se preseliti u Australiju gde cem oja i Colm da obilazimo Australiju a deca da se vracaju i putuju po Evropi i Americi hahaha...
Zelje zelje zelje .......Sviv smo mu pozeleli da mu se sve zelje ispune ... a verovatno je bilo neko novo egzoticno putovanje .... Ovog puta je leteo iz Australije za juznu koreju onda u Madrid u Spaniju, Holandiju, Nemacku, Austriju , Italiju, Albaniju , Grcku, Bugarsku, Rumuniju, Moldovu i onda je dosao u Srbiju ... Danas 7/11 je otisoa u BG gde ce da provede par dana a onda ide u Zagreb, Veneciju, Svajcarsku na vencanje prijatelja , Egipat pa kuci natrag... Putuej od jula meseca ...
Muzika muzika muzika i slusanej starih evergrina .....
Subscribe to:
Posts (Atom)