''To become happier is a fun process. It’s not like a grueling struggle. All you’re trying to do is find those things that make you happy to do them...The important thing is to recognize that your time has always been and will always be yours...''

19 Jun 2012

opet novi psi ...









Žabe, morke i rovci zamenili pesticide ....



LAKTAŠKO SELO BOŠKOVIĆI NUDI RECEPT ZA ZDRAV ŽIVOT

Žabe, morke i rovci zamenili pesticide

Na imanju porodice Kosić u laktaškom selu Boškovići počeo je prvi međunarodni seminar iz permakulture za 15 polaznika iz Srpske, Srbije, Hrvatske i Švajcarske, na kojem će za 10 sedmica naučiti kako da opstanu na malom komadu zemlje proizvodeći hranu za život, a ne za profit.
Samo prirodno... Miroslav Kiš
Zagrepčanin Miroslav Kiš, dizajner i predavač permakulture, kaže da se radi o svesnom oblikovanju i održavanju poljoprivredno-produktivnih ekosistema koje odlikuju bioraznolikost, stabilnost i žilavost.
-To je harmonična integracija ljudi i krajolika, koja osigurava hranu, energiju, sklonište i sve druge potrebe. Tako permakultura više od 30 godina ujedinjuje više nauka i usmerava ih na brigu o zemlji i ljudima, jer ako se ne vratimo prirodi, doživećemo katastrofu.
Jednako uzimanje i davanje
Zato smo tu da od nje učimo. Zašto kupovati povrće iz Kine, kada možemo imati svoje - kaže Kiš.
On ističe da postoje mnoge definicije samoodrživosti, ali samo permakultura govori o uzimanju i jednakom davanju prirodi.
PR­I­L­A­G­O­ĐA­V­A­N­JE PR­I­R­O­DI... Uče­sni­ci seminara
- Sve ostalo je eksploatacija radi novca. Zato Bil Molison, jedan od osnivača ove nauke, tvrdi da ljudima treba samo 30 odsto sadašnjih poljoprivrednih površina da bi kroz permakulturu zadovoljili potrebe. U tom smislu svakome su za početak dovoljna dva kvadrata zemlje. Permakultura je rad na duže staze i uzgoj više poljoprivrednih kultura, u kome se sprovodi reciklaža. Na primer, traži se optimum biljke u skladu s prirodom, a ne maksimum uz upotrebu hemikalija, genetskog modifikovanja, pesticida... Jednostavno, u permakulturi se prilagođavamo krajoliku, a ne prilagođavamo krajolik sebi - objašnjava Kiš.
Karmela, njegova supruga i predavač, ističe da je ovo svet moći i novca, gde se hrana uzgaja radi profita, a ne za jelo, zbog čega nastaju mnoge bolesti.
Slično tvrdi i Damjan Knežević (30), agronom i profesor poljoprivredne škole u Futogu, koji želi da proširi znanje o permakulturi, jer je shvatio da klasična i organska poljoprivreda sebično iskorišćava zemlju.
- Sve više je velikih zemljoposednika, što dovodi do slabljenja imuniteta biljaka na bolesti, korov i štetočine, čime slabi i imunitet čoveka koji ih jede. S druge strane, priroda savršeno funkcioniše, mi je u permakulturi samo imitiramo i kultivišemo bez mehanizacije i hemikalija. Ne treba zaboraviti ni da se traže harmonija, kooperacija i zajedništvo ljudi, kao i iskorišćavanje obnovljivih izvora energije jer su besplatni - kaže Damjan.
Žabe, patke i čili papričica
Predavači i učesnici seminara kažu da je žaba krastača lek za napasnike u bašti.
- Patke će jesti puževe, a morke krompirovu zlaticu. Ako dobro organizujete baštu, biljne bolesti vam neće praviti veliku štetu. Mešajte biljke s plitkim i dubljim korenom i čuvajte seme. Kružne gredice daju bolji prinos i više prostora. Prirodni pesticid za lisne vaši je tečnost od čili papričice. Kada je dugo obrađujete traktorom, zemlja se sabija, gubi rovce, gliste i mikroorganizme, pa postajete zavisni od pesticida i veštačkog đubriva. Orite samo prvi put, a na površini držite malč od sena, slame i piljevine, koji đubri, čuva vlagu i suzbija korov. Obilno zalivanje stvara gljivice. Kupite gumeno crevo, probušite ga i imaćete zalivanje kap po kap -savetuju stručnjaci.
Ljiljana, učesnica iz Knežice, ističe da se ovdašnji narod „otprirodio" i udaljio od tradicionalnog seoskog života, pa sve više koristi hemiju u bašti, dok Vladimir iz Banjaluke želi da bolje upozna prirodu i zemlju, jer je odrastao u zgradi i na betonu. Njihov kolega Kristijan Džaković iz Slavonskog Broda kaže da je permakulturu prepoznao u srcu.
- Ljudi, pogotovo mladi, ne znaju ništa o permakulturi, iako bi, na primer, tako mogli rešiti svoje stambeno pitanje, jer se ova nauka bavi i izgradnjom kuća od prirodnog materijala - kaže Džaković.
Odvojili smo se od prirode
Željka i Aleksandar (19), majka i sin, koji su na kurs došli iz Prijedora, pokazuju da permakultura privlači različite generacije.- Ceo život sam provela u gradu, a prirodi su me vratili pčelarstvo i povrće koje uzgajam bez savremenih pomagala. Uz to, želim da napravim kuću od drveta i slame - nada se Željka.
I Srđan i Helena Kosić, domaćini skupa u Boškovićima, žele da na svom imanju žive po pravilima permakulture.
- Sejemo svoju hranu i imamo više od 70 raznih životinja, vodu, toplotu... Dosta smo uradili za ove četiri godine, ali sada hoćemo da to usavršimo jer je sve u prirodi iskoristivo. Tako smo jeli bukov list, bokvicu, sirovu koprivu, vrške paprati, nanu, list kupine - pričaju domaćini.
Bojan Rečević

Drugari zajedno pre utakmice



Colm je bio i otisao i naravno opet smo tuzni




Nas prvi WWOOFER je stigao.. Judith je provela sa nama par dana .. radeci sve i svasta na farmi i nedostajeace nam mnogo ali nadamo se da ce opet da nam dodje ...


Judith Hamburg u basti 


http://www.wwoofserbia.org




http://www.wwoofserbia.org

http://www.wwoofserbia.org







ciscenje graska

Boro Plemic i Judith  ciste grasak



moj krompir, izuzetne boje i ukusa, odlican ...

Grasak i ja



grasak... previse jeftin.. koliko ima posla oko njega


moj krompir ...17 juni 2012


pravljenje paste

Berba visanja i tresanja



tikvice

malo pletenja pre branja visanja








punjene tikvice..







sal za zimu ...