''To become happier is a fun process. It’s not like a grueling struggle. All you’re trying to do is find those things that make you happy to do them...The important thing is to recognize that your time has always been and will always be yours...''

14 Nov 2011

Pustoš u selima Srbije




Branislav GulanAutor: Branislav Gulan
Privredna komora Srbije - Beograd
e-mail: gulan@ptt.rs

Datum: 09.11.2011

Z
a predsednika Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je akademik dr Dragan Škorić. Za članove Odbora za selo (koji ima 21 člana) predsedništvo Srpske akademije nauka i umetnosti iz komorskog sistema Srbije imenovalo je Nikolu Stojšića, Branislava Gulana i Vojislava Stankovića   
 
Sela Srbije, naročito brdsko-planinska, već decenijama propadaju ekonomski, demografski... propadaju izvorišta naše narodne kulture i mesta života. Toliko propadaju pa će od 4.600 njih, čak četvrtina njih relativno brzo, za dve i po decenije, nestati! Ovi podaci govore da se u srpšskim selima nalazi pustoš! Istovremeno u Srbiji svake godine više umre nego što se rodi oko 35.000 stanovnika, a od toga je 12.000 u Vojvodini. Dakle, svake godine u Srbiji nestane po jedna varoš. Kako zaustaviti nestajenje srpskih sela, a zatim voditi akciju da se u sela vrati život bila je tema prve konstitutivne sednice novosnovanog Odbora zua selo Srpske akademije nauka.
 
Na prvoj konstitutivnoj sednici za predsednika Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je akademik dr Dragan Škorić, a za njegovog zamenika profesor dr Milovan Mitrović. Za članove Odbora za selo (koji ima 21 člana) predsedništvo Srpske akademije nauka i umetnosti iz komorskog sistema Srbije imenovalo je Nikolu Stojšića, Branislava Gulana i Vojislava Stankovića.
 
O kakvim razmerama ovog procesa je reč svedoči i podatak da u u 702 naselja u Srbiji (ponajviše u centralnoj Srbiji, a manje u Vojvodini) živi manje od po stotinu stanovnika. Tačnije rečeno, 352 naselja su sa manje od 50, a 350 imaju između 50 i 100 stanovnika. Po pravilu to su naselja bez mladih, a zato se i procenjuje da će za dve decenije potpuno opusteti. Ovom broju treba dodati još gotovo 500 naselja koja su na popisu 2002. godine imala od 100 do 150 stanovnika. S druge strane, u današnjim selima Srbije živi gotovo polovina stanovništva. Od toga, 60 odsto njih se ne bavi poljoprivredom kao osnovnom delatnošću. Ako se nastavi ovim tempom procene su da već 2225. godine Srbija više neće imati svojih stanovnika! To je period dug za vek jednog čoveka, ali za istoriju nije.
 

Odbor za selo SANU je zaključio da je potrebno da se prirpemi stragtegija poljorpivrede Srbije, koja će trajati tri do pet decenija, ali da je donese Skupština Srbije i da za njeno sprovođenje obaveže ne jednu već svaku narednu Vladu. Na taj način će Odbor SANU dati svoj doprinos bržem razvoju zaostalog sela i poljoprivrede i izlasku Srbije iz ekonomske krize.
 preneto sa http://www.agropress.org.rs/tekstovi/18762.html

No comments:

Post a Comment