''To become happier is a fun process. It’s not like a grueling struggle. All you’re trying to do is find those things that make you happy to do them...The important thing is to recognize that your time has always been and will always be yours...''

28 Jun 2011

Poseta vinarima u Erdeviku

Prije par dana Danica Radovic novinar i Dimitrije Vujkadinovic direktor Balkankult fondacije, Aleksandar Sasa Pedovic dizajner, umetnik, ilustrator i direktor Iwano Projekta sa Vesnom Miljus profesorom biologije i coautorom udzbenika Biologije za 5 i 6 razred, su me na kratko posetili.
Alexander se odusevio Biologijom i stalno je cita iako u skoli se jedva provukao sa dvojkom iz biologije.




Vesna Miljuš (1958)
, diplomirala na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Ima više od 18 godina profesorskog iskustva u školi. Trenutno je zaposlena u Osnovnoj školi "Đorđe Natošević" u Novom Sadu. Učestvovala na više stručnih skupova.
Vesna Miljuš je autorka udžbenika: peti razred (Udžbenik, Priručnik za nastavnike), šesti razred (Udžbenik, Priručnik za nastavnike), sedmi razred (Udžbenik, Priručnik za nastavnike), osmi razred (Udžbenik, Priručnik za nastavnike).










 Dimitrije Vujkadinovic mi je poklonio svoju knjigu o Hlebu na 200 nacina koja je apsolutno puna ideja, izvanredno obradjena sa ilustracijama hleba ... tako da jedva cekam da dodje zima i da pocnem da testiram izvanredne recepte ...

Iako poseta je bila kratka , bila sma jako sretna da vidim Vesnu Miljus i da se od srca nasmejemo, a njen email koji je imao naslov Erdevik is in my mind, mi rekao sve jer se zaista odusevila Erdevikom , narodom, vinarima i naravno njihovim sudbinama proizvodjaca vina koja su interesantna i zanimljiva i svaka na svoj nacin razlicita a o testiranju vina da i ne govorim ...

Smejale smo se o ''mojoj kravi''  koja se nalazi na zidu Gusana poznatog mesta okupljanja u Novom sadu ...- kravi koja nam je bila i inspiracija i terapista par dana kad je Philip Crihton  iz Engleske posetio Novi sad zimus... Nedavno me je Sasa nazvao i rekao da se moja krava otelila i da razmisljaju da nazovu tele po meni, pa smo se do besvesti smejali...
 Tikvice koje sam dala Vesni su zavrsile na trpezi  i to me je jako obradovalo jer moji proizvodi polako nalaze mesto na  trpezama  i Beograda, Karlovaca, Novog sada, Sarajeva, Bijeljine i naravno Londona i to me jako cini sretnom. Pocela sam da se hvalim kao da sam najveci izvodjac i proizvodjac hrane iz Erdevika ...




Sa Sasom Pedovicem sam trebala da putujem u Italiju i posto sam  odgodila putovanje u zadnjem minutu ... i u ovom susretu bila sam sretna da se nije naljutio na mene ali sam sretna da je njemu bilo jako lepo. Ja sam uspela da produzim licencu u Engleskoj preko stare firme , tako da cu sada da se skoncentrisem na projekat Secanja i nostalgije gde cu prikupiti jos starih fotografija i napraviti jednu instalaciju sa fotografijama i video zapisima.

Posetili smo skupa vinariju ili Podrum Trivanovic ciji je vlasnik Dragan Trivanovic. Ne razumeem se mnogo u vina i to ce mi biti sledeci jesenji projekat kada cu se skoncentrisati na vina, ali vino koje smo degustirali i bolje receno pili su zaista dobra i kulen je bio jedan od najboljih koje sam probala od kada sam dosla u Srem. Sitno iseckan sa dovoljno paprike koja nije opresivna niti je dominirala ali je posedovala taj jedinstven ukus ljutog koje je ostavljalo prijanost u ustima i naravno zelju za sledecim parcetom... Lokacija kuce u kojoj porodica Trivanovic zivi je jednostavno velicanstvena sa prelepim pogledom na dolinu i Frusku Goru.

Tek juce sam se setila da sam na Sremskoj Kulenijadi ustvari upoznala njegovog sina jer su bili izlagaci nedavno u Erdeviku ....










Uspela sam da se ljuljam u stolici i pomalo mastam dok su zvezde sijale na nebu i zvuk cvrcaka se sirio dolinom. Domacin  nam je ispricao par fascinirajucih prica o svom zivotu, vinarstvu, malo o politici, i naravno o prelepom Erdeviku. Imali smo i diskusije o stubovima koji se upotrebljavaju u vinarijama, visini koja je najbolja, materijalima od kojih se prave, razmaku i sl a ja naravno sma se pohvalila da i ja imam svoj vinograd  koji sam zasadila uz nesebicnu pomoc i savete agronoma i nadam se jos uvek prijatelja Blagoja Apelica ,  moj ''vinograd ''koji broji  deset cokota i uspela sam da nasmejem vlasnika vinograda od nekih 55 hektara.
Bebin vinograd ....zasadjen uz pomoc Blagoja Apelica agronoma kojeg nikako da poslusam i da uradim onako kako treba, ... ja uvek sledim instikte ...i naravno sa posledicama ali nikako da naucim da slusam i da ne eksperimentisem .

.....................

Draganova supruga Vojka me je odusevila svojom spontanom toplinom  i gostoprimstvom i iskreno se nadam da cemo se opet sresti.

Istovremeno sam upoznala zanimljive komsije koje sam onako iz vidjenja znala sa kojima sam raspravljala istoriju imena ulica u Erdeviku i koji su se prijatno iznenadili kada sam ima rekla da zivim u Panjevcima ( staro  ime) pa smo raspravljali o Kavgariji, Zabnjari, Nikincima. Ledincima, starim nazivima ulica Erdevika. Ljuba Karanovic mi je nedavno ispricala mnogo toga o nazivima ulica koje su nekada postojale u Erdeviku i steta je sto se i dalje ne upotrebljavaju. Polako prikupljam informacije o Erdeviku ....



Dimitrije Vujadinović





Dimitrije Vujadinović je završio Ekonomski fakultet i Postdiplomske studije sociologije kulture na Beogradskom univerzitetu.
Do 1985. godine radio je kao novinar. Bio je saradnik Instituta ERICarts u Bonu 1986. da bi karijeru nastavio kao istraživač u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, a zatim kao direktor Eko – centra (1986 – 1991). Od 1999. do 2001. godine radio je u Evropskom institutu za istraživanje kulturne politike i umetnosti (ERICart) u Bonu. 1999. osniva regionalnu nevladinu organizaciju BalkanKult, čiji je i direktor. Bio je specijalni savetnik Ministra za kulturu Srbije 2001. 2005. osniva regionalni fond Balkankult fondacija. Na funkciji predsednika je do danas.
Preko 50 obimnih istraživanja iz oblasti kulture i kulturne politike. Autor i koautor knjiga: Marketing – vodič za menadžere kulture, Ekološki kaleidoskop, Bojkot boljeg života, Adresar ekologije, Adresar kulture, Adresar evropskih mreža kulture, Hleba na 200 načina, Razvojni aspekti kulturnih industrija, Kreativna Evropa, Deveti milenijumski cilj, Atlas muzeja hleba u Evropi, Mobilnost umetnika i kulturnih praktičara u jugoistočnoj Evropi; Kulturna politika: komparativno istraživanje odnosa prema folklornom nasleđu u Srbiji, BJR Makedoniji i Hrvatskoj. Priređivač knjiga: Razvojni aspekt industrija kulture, Kalendar kulturnih manifestacija u Vojvodini, Obredni i običajni hleb u Vojvodini, Razvoj privatnih muzeja u Srbiji. Autor preko 60 radova izdatih u domaćim i stranim kolekcijama i periodikama sociologije, kulture i ekologije. Rukovodilac evropskog projekta Hleb – kulturna baština. Kao glavni urednik u nekoliko izdavačkih kuća pripremio 50 knjige iz oblasti kulture, kulturne politike, ekologiji i poezije. Glavni urednik edicije Kulturna politika. Autor brojnih članaka u dnevnim i nedeljnim novinama. Član Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Međunarodne asocijacije novinara iz Brisela. Jedan od osnivača i stalni saradnik Evropskog istraživačkog instituta za komparativnu kulturnu politiku i umetnost iz Bona (ERICarts), član Evropskih kulturnih mreža ECURES.

No comments:

Post a Comment