''To become happier is a fun process. It’s not like a grueling struggle. All you’re trying to do is find those things that make you happy to do them...The important thing is to recognize that your time has always been and will always be yours...''

22 Feb 2010

Ilandza Opstina Alibunar

Danas sam pronasla Vojvodjansko selo Ilandza Opstina Alibunar mesto koje ima mnogo praznih kuca i jeftinih .

http://www.alibunar.org.rs/mdfa/lat/Gra%C4%91ani-i-naselja/Naselja/Ilandza.html

Ilandža je naseljeno mesto u opštini Alibunar, u južnobanatskom okrugujužnobanatskom okrugu u Vojvodini, Srbija. Prema popisu iz 2002. bilo je 1727 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 2023 stanovnika).

Istrazivanja sela - selo KLICEVAC

Danas sasvim slucajno sam se ukljucila na jedan Srpski sajt jer sam pronasla djevojku koja zivi na selu http://www.neogen.rs/photos/by/2477642/view/432509#432509 pa da bih je kontaktirala morala sam se registrovati.Nisam jos dobila odgovor ali ....
U tom procesu registracije a i poslije slucajno sam upoznala zanimljivu osobu koja mi je preporucila selo KLICEVAC http://klicevac.free.fr/version_serbe/index.php a takodje sam pronasla arheoloske iskupine na sledecem linku :
http://klicevac.free.fr/2bgal/serie.php?id_album=15&offset=54
i clanak objavljen u Politici http://www.politika.rs/ilustro/2269/7.htm

Okolna sela Pozarevca su prekrasna sa predivnom prorodom -
predlog sela Klicevac koji mi je predlozio Dragiša Milovanović aka Deni Vojvoda koji zivi u Pozarevcu.
http://klicevac.free.fr/version_serbe/video_klicevac2.html


Opšte o Kličevcu

Ime naselj

Sam geografski položaj naselja odredio je ime selu Kličevac. Mnoga naseljena mesta nose ovakvo ili slično ime, koje su dobila zato što se nalaze u nekoj rečnoj okuci, kao što je ime dobio predeo Ključ u donjem toku Dunava, istočno od planine Miroč, ili zato što je mesto u tesnacu između reke i rečnog usća druge reke koja se u nju uliva, ili pak između reke i nekog brda, što stvara utisak da je mesto u Ključhttp://klicevac.free.fr/version_serbe/index.php

U Srbiji će za 15 godina nestati svako četvrto selo

U Srbiji će za 15 godina nestati svako četvrto selo, odnosno 1.200 sela. Srbija će biti agrarna zemlja bez seljaka, kažu stručnjaci.

Saradnik Naučnog društva ekonomista Branislav Gulan izjavio je da će, ako ništa ne bude učinjeno, Srbija za nekoliko godina biti agrarna zemlja bez sela i seljaka. U gotovo 2.000 sela u Srbiji nema nijednog stanovnika, a u oko 200 sela nema mlađih od 20 godina. U selima živi oko 260.000 muškaraca koji su se približili 50. godini, a nisu zasnovali porodice.

Inače, u zapadnim zemljama već godinama je trend da se ljudi iz gradova sele u ruralne sredine, i to zato što je veoma povećan broj onih koji rade od kuće, a tamošnja sela imaju odličnu infrastrukturu i saobraćajnu povezanost sa okolnim gradovima.

Neki od razloga za takvu tendenciju su zagađenje u gradovima, velike kilometraže koje ljudi prelaze svakog dana na putu za posao i saobraćajna gužva, buka gradskog života i slično.
Međutim, u Srbiji je i dalje trend da se sa sela ide u veće gradove, a iz njih u glavni grad.

"Od 1991. broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji manji je za petinu, a širom Srbije prazno je 40.000 kuća", rekao je Gulan i dodao da je od 10 radnika koji su ostali bez posla makar pet njih moglo da nađe zaposlenje u ruralnim delovima Srbije, u šumarstvu, vodoprivredi, uslužnim delatnostima i zanatstvu.

Politika oslanjanja na agrar i razvoj siromašnih oblasti, naveo je Gulan, trebalo bi da bude trajno opredeljenje države, gde bi ona bila koordinator razvoja pojedinih opština i u početku i finansijer oživljavanja opustelih sela.

U Vojvodini je bilo pokušaja oživljavanja opustelih sela, tako što je opština otkupljivala napuštena imanja i prodavala kuću sa okućnicom došljacima po ceni od 2.000 do 10.000 evra, podseća Gulan.

Napuštanje vojvođanskih sela najizraženije je u južnom Banatu i opštinama Plandište, Alibunar i Bela Crkva, a upravo polovina sve starijeg vojvođanskog stanovništva živi na selu.

Koliko je stanje alarmantno, pokazuje podatak da u gotovo 2.000 sela u Srbiji nema nijednog stanovnika, dok u oko 200 sela nema mlađih od 20 godina.

U srpskim selima živi oko 260.000 muškaraca koji su se približili 50. godini života, a još nisu zasnovali porodice.

Izvor http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=223433

Ljeto 2009 London - mala basta


Alexander and Daniel's little garden in Dollis Hill London , Summer 2009, Photographs taken by Dettie Scott










Stvari koje možete učiniti i postati samostalni

Stvari koje možete učiniti i postati samostalni



  • Potrebno je vremena i discipline da postignete svoje ciljeve, ali kada to postignete to može biti vrlo oslobađajuće. Ovdje je jednostavan popis stvari koje možete učiniti (neke su velike, neke su male) naći ćete da  većina ovih savjeta će vam uštedjeti novac a i dobra je za prirodu koja vas okruzuje.
  • Posadi i uzgajaj vlastitu bastu.
  • Pripremite i isecite svoja drva za ogrev.
  • Prikupite i koristite kisnicu umjesto  vode sa vodovoda
  • Obezbedite energiju koristeci prirodni izvor sa suncanim solarnim panelima.
  • Koristite domaći kompost i gnojivo koje ce obogatiti zemlju u basti
  • Uzgajaj ne-hibridno povrće i spremi sjemena za sljedeću godinu sadnje.
  • Posadi Krompir. mrkvu, luk, boraniju, grasak, beli luk itd
  • Izgradi staklenike gdje ces moci uzgajati povrce i van sezone.
  • Korisiti podrum za skladistenje nekog povrca
  • Zasadi mali voćnjak sa raznim vockama
  • Saznajte kako sačuvati i konzervirati hranu.
  • Nabavi kosnice i pcele za oprašivanje i proizvodnju meda. (Med je jedina hrana tvar koja se  neće pokvariti).
  • Uzgaj kokoši za meso i jaja.
  • Uzgaj ovce za vunu i izradu odece i meso.
  • Koza ili krava muzara za mliječne proizvode.
  • Očuvaj i osusi povrće na suncu i koristiti zimi
  • Napravite vlastiti namještaj iz stabala  i grane.
  • Rasti i uzgajaj bilje za kuhanje i ljekovite svrhe.
  • Koristite jestivo samoniklo bilje kao dio svoje prehrane
  • Koristite posude za povrće napravljene od drveta ili prirodnog materijala.
  • Koristite kokosije djubrivo ili kravlje za bastu.
  • Smanjite bacanje hrane, smeca i ambalaze.
  • Smanjite utrosak struje kad god je to moguće.
  • Izoštrite svoj alat.
  • Izgradite vlastitiu kucu ili spasite tudju od propadanja. Kupite jeftinu kucu na selu i produzite i sebi i kuci zivot.
  • Zasadite vinovu lozu ili spasite vec postojecu od propadanja. Od grozdje pravite vino i osusite grozdje jer grozdjice su prirodno slatke i imaju prirodan secer. Napravite sirce ... 
  • Ako imate malu recicu pored kuce ili kanal Izgradite ribnjak jer riba vam moze sluziti za hranu jer je bogata uljima koje su jako potrebne za razvitak mozga kostiju .....omega fish oil...
  • Korištenje solarne ploče na dodatak Vašim potrebama energije.
  • Saznajte kako koristiti zavarivač.
  • Pecite svoj hleb.
  • Neke od kuca u Vojvodini imaju vec svoj vodovod i velike bazene i bunare , skupljajte kisnicu i ustedite na placanju vode .
  • Napraviti svoj vlastiti vodovod.
  • Razmjenite robu i usluge sa svojim komšijama.
  • Koristite Kosilice pritiskom umjesto plina ili električne kosilice.
  • Koristite bicikl (kad god je to moguće) umjesto motoriziranih vozila.
  • Supplement vaša dijetu  sa divljači ako postoji u vasoj okolini.
  • Ucite decu kod kuce. Razmenite iskustva i znanja. Naucite ih da misle. Da mastaju i stvaraju. Ono sto ih mi naucimo skola ih nikad nece nauciti.

(Napisano u saradnji sa Naomi Lever)

21 Feb 2010

Promena je potrebna

Zivimo u vremenu svetske ekonomske krize.
Zivimo i osecamo je i u Srbiji i u Vojvodini i sirom sveta.
Kako da promenimo to?
Sta nam je potrebno da opstanemo?
Skolski sistem je zastareo.
Mi treba da ucimo nasu decu kako da opstanu u ovoj situaciji i u buducnosti koja ce biti mnogo razlicitija od naseg sadasnjeg vremena.
Sta se promenilo?
Sta ce da se promeni?
Koje sposobnosti ce da budu potrebne za obstanak sledece generacije?

Dokle cemo da zivimo u visokim neboderima i da se nadamo da neko drugi treba da se brine o nama i da nam obezbedi sve sto nam treba?

U SRBIJI ĆE ZA 15 GODINA 700 SELA OSTATI BEZ STANOVNIKA

U SRBIJI ĆE ZA 15 GODINA 700 SELA OSTATI BEZ STANOVNIKA, A ZA 500 GODINA VIŠE NEĆE BITI SRBA


http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-13-09-2009/poslednji-srbin-umrece-2524-godine

Poslednji Srbin umreće 2524. godine

Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2002, u više od šezdeset sela bilo je manje od 20 stanovnika prosečne starosti 65,5 godina

BEOGRAD - U Srbiji će za 15 godina oko 700 sela ostati bez stanovnika, što znači da će se čak svako peto selo ugasiti, tvrde u Zavodu za proučavanje sela. Odlaskom stanovnika sa sela najviše su pogođeni pogranični krajevi. Đuro Stevanović, direktor Zavoda za proučavanje sela, kaže da država nema razumevanja za rešavanje problema demografskog i ekonomskog izumiranja sela iako je Srbija 95 odsto ruralno područje.

Polako izumiremo

Posledice negativnog prirodnog priraštaja su nemerljive jer sa svakom novom godinom u Srbiji nestane grad veličine Sremske Mitrovice, Gornjeg Milanovca, Topole ili Vrnjačke Banje. Prema podacima Ministarstva socijalne politike, u Srbiji je 2008. rođeno 30.000 manje dece nego što je potrebno za prirodnu reprodukcijsku zamenu stanovništva, a po stopi nataliteta nalazimo se na poslednjem mestu u Evropi. Broj dece po bračnom paru smanjen je na 0,88 i ukoliko se tako nastavi Srbi će za 500 godina biološki izumreti. Prema prognozama, već 2100. godine u središnjoj Srbiji biće samo 2,1 milion stanovnika, a u Vojvodini tek nešto više od 800.000.


- U skoro 700 srpskih sela ima manje od 100 stanovnika, i to uglavnom staračkog. To su pretežno pogranična sela, na obodu prema Bosni i Bugarskoj, tu su još i novopazarska i sela centralne Srbije. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2002, u više od šezdeset sela bilo je manje od 20 stanovnika prosečne starosti 65,5 godina, pa možemo smatrati da su ona već nestala - ističe Stevanović.
On navodi da u selu živi 50 odsto stanovništva naše zemlje i da je hitno potrebno doneti strategiju razvoja sela, dodajući da je nužno i angažovanje države u stvaranju infrastrukture i boljih uslova za život na selu.
- U selu Babin Kal kod Bele Palanke pretprošle godine nuđeno je porodici sa dvoje osnovaca da pređu u grad dok traje njihovo školovanje, kako mališani ne bi morali da svakodnevno prelaze više desetina kiolometara peške. Roditelji nisu pristali, jer su živeli od svoje zemlje, a u gradu nisu imali posao. Posle nekog vremena opština je, najzad, obezbedila prevoz. Takvo rešenje trebalo je odmah ponuditi porodici, a ne da i onog ko želi da ostane na selu država tera seli u grad. Takvih primera je mnogo - navodi Stevanović.
Stevanović ističe da srpsko selo karakterišu veliki ekonomski problemi i demografske promene.
- Selo se prazni, sve manje je života u njemu, posebno u ruralnim područjima gde ostaje uglavnom starije stanovništvo, a posledica toga je izumiranje, jer je prirodni priraštaj ispod nule. U selima je više od 47.000 napuštenih kuća. Stanovništvo se uglavnom seli zbog ekonomskih problema, pa iz slabije razvijenih krajeva u potrazi za poslom i boljim životom odlaze u urbana središta. Gradovi su usisali radnu snagu sa sela, pa sada i ona propadaju, jer u njima nema šta da se radi - kaže Stevanović.
Teško stanje u srpskom selu nije samo zbog iseljavanja stanovništva, već i negativnog prirodnog priraštaja. Upravo na primeru srpskog sela najbolje se vidi u kojoj meri je „bela kuga“ načinila demografsku pošast u Srbiji. U više od dve trećine sela ugašena su ognjišta. Postoje sela u kojima se decenijama nije čuo bebin plač.
Podsetimo, 1996. godine zatvorene su škole u selima Gornji i Donji Gajtan, Tularima kod Medveđe... U selu Kosančić kod Bojnika do pre dvadesetak godina bilo je oko hiljadu učenika, a sada svega stotinak. Selo Obornjača kod Bačke Topole ima samo dva stanovnika starosti preko 55 godina, u Bajčetini kod Knića najmlađi stanovnik ima više od 40 godina, isto kao i u Kalenovcu kod Jagodine, Dobroselici kod Rekovca, Krivaji kod Sjenice... Depopulacija je odlika najvećeg broja naselja i u centralnoj Srbiji (84 odsto) i u Vojvodini (60 odsto). Istovremeno, negativan prirodni priraštaj je zabeležen u preko 85 odsto naselja. Procenjuje se da u selima Srbije trenutno živi oko 200.000 neženja starijih od 40 godina.
Nizak fertilitet za sobom povlači depopulaciju i prekomerno starenje stanovništva, tako da nije čudo što se Srbija nalazi među najstarijim populacijama u svetu. Trenutno je u Srbiji jedna šestina stanovništva starija od 65 godina.

PUSTOŠ U SELIMA

print rss Bookmark and Share
Datum: 19.01.2009.
PUSTOŠ U SELIMA









PUSTOŠ U SELIMA


Sela Srbije, naročito brdsko-planinska, već decenijama propadaju ekonomski, demografski... propadaju izvorišta naše narodne kulture i mesta života.


Toliko propadaju pa će od 4.800 njih, čak četvrtina njih relativno brzo, za dve decenije, nestati! Istovremeno u Srbiji svake godine više umre nego što se rodi čak 40.000 stanovnika, a od toga je 12.000 u Vojvodini!

O kakvim razmerama ovog procesa je reč svedoči i podatak da u u 702 naselja u Srbiji (ponajviše u centralnoj Srbiji, a manje u Vojvodini) živi manje od po stotinu stanovnika. Tačnije rečeno, 352 naselja su sa manje od 50, a 350 imaju između 50 i 100 stanovnika.

Po pravilu to su naselja bez mladih, a zato se i procenjuje da će za dve decenije potpuno opusteti. Ovom broju treba dodati još gotovo 500 naselja koja su na popisu 2002. godine imala od 100 do 150 stanovnika. S druge strane, u današnjim selima Srbije živi gotovo polovina stanovništva.

Od toga, 60 osto njih se ne bavi poljoprivredom kao osnovnom delatnošću. ,,Od ukupnog broja mladih (do 29 godina starosti) nešto više od 40 odsto živi u selima. Reč je o velikom delu Srbije koji obuhvata oko devedeset odsto teritorije. Zato se postavlja i samo pitanje od sebe kako se živi na tom području? Treba reći da se država prema selima odnosi kao da je to minimalni i gotovo nevažni deo teritorije. Politilčari se opet zanimaju za sela i seljake, odnosno njihove obore i oranice (u Srbiji ima praznih 40.000 kuća i isto toliko staja i obora za tov stoke) isključivo u vreme izbora i izbornih kampanja. Istovremeno jedino Srbija među zemljama u regionu još nema donetu strategiju ruralnog razvoja - nacionalni program razvoja poljoprivrede i seoskih područja'', kaže direktor Zavoda za proučavanje sela profesor dr. Ðura Stevanović.


Povratak u prapočetak Prema mišljenju potpredsednika Privredne komore Srbije dr Stojana Jevtića nestanak stanovništva prvo u 700 sela, a potom i preostalih 500 koja se nalaze u fazi izumiranja, dovešće do promene biodiverziteta na velikom prostoru, pre svega, na istoku i jugoistoku Srbije. Nekada kultuvisanim i uređenim atarima već je jednim delom ovladala divljina (lane je ostalo neobrađeno 600.000 hektara njiva), a stara napuštena sela vratiće se u period od pre 200 i više godina, kada su to bila naselja u nastajanju.


Tada su ljudi na tim područjima krčili šume da bi podigli kuće. Nažalost mnoga od ovih sela su sa manje stanovništva nego što su ih imali i u 19. veku. Prema tome, seoska okolina se u ovom 21. veku vraća svom prapočetku. Jedna od manifestacija tog nestajanja naselja jesu napuštene kuće kojih je, opet prema rezultatima popisa iz 2002. godine, u selima bilo blizu 50.000! Ako se ovome doda i 145.000 tada popisanih kuća koje su označene kao ,,privremeno nenastanjene'', to znači da u selima Srbije danas ima oko 200.000 stambenih objekata - u kojima se ne živi! Ako pretpostavimo da je svaka kuća pogodna za život četvoročlanog domaćinstava, zaključak je da praznim kućama u selima nedostaje ni manje ni više nego blizu 800.000 žitelja.


Može se samo pretpostaviti koliko je vredno to napušteno bogatstvo, jer pored kuća za stanovanje tu su i zapuštene staje, njive, voćnjaci, šume, livade... Odmah se postavlja i pitanje šta pokazuju podaci o domaćinstvima? Od ukupnog broja, onih sa jednim ili dva člana u selima je 44 odsto (16 odsto sa jednim, a 28 odsto sa dva). Dakle, gotovo svako drugo domaćinstvo u seoskim naseljima čine manje dvočlane zajednice ili samice - samci. Pretpostavlja se da ova domaćinstva uglavnom čine stare osobe preko 70. godina života.

Ostareli momci i devojke Veoma su indikativni i podaci o broju neženja i neudatih među stanovništvom srpskih sela. Procene su da ima oko 250.000 muškaraca koji su u petoj deceniji života, a da nisu zasnovali porodice... Devojke su radije iz sela odlazile u rad i udavale se za portira i siromašno živele nego da su ostajale u selu... Da, je taj broj muškaraca oženjen i da imaju samo po jednog potomka to bi bilo milion ljudi u selima više... Istovremeno, neudatih je u istom ili nešto mlađem životnom dobu blizu 100.000.

Pretpostavlja se da je ovaj broj manji zbog toga što je jedan broj devojaka iz sela otišao u gradove, gde takođe ima više od 100.000 neudatih! Pomenuti pokazatelji su izraz ukupnog odnosa društva prema selu koje se ovde kod mnogih smatra ,,rezervnom varijantom'' - načinom života za one koji nemaju drugog izbora. Jer, činjenica, recimo, da služba hitne pomoći u mnogim opštinama u Srbiji dolazi do nekih naselja samo ako oni koji traže plate troškove prevoza, najbolje pokazuju koliko društvo (ne) brine o ovom stanovništvu. Ili to što komunalne službe ne dolaze u mala sela, što nemaju lekare, učitelje, a ni pomoć pogrebnih službi - samo pokazuje zašto su sela kod nas prepuštena nestajanju.

Jer, tek kada se u selu stvore isti uslovi za život kao u gradu, i da se ne živi samo od poljoprivrede već da se zarađuje i oko poljoprivrede, moći će se početi zadržavati mladi u njemu, a tek onda će se govoriti o njihovom povratku na selo. Jer, bivša Jugoslavija je imala najbržu deagrarizaciju na svetu. Za pola veka, od 1950. do 2000. godine iz sela u grad je prešlo osam miliona ljudi! U drugim delovima sveta za takav proces bilo je potrebno i oko 150 godina! Nestanak srpskog sela pokazuje i naš školski sistem.


Srbija ima oko 50 srednjih škola u kojima se stiču znanja iz poljoprivrede, ali ni u jednoj od njih nema nastavnog predmeta koji se bavi poljoprivrednim domaćinstvom i organizacijom rada i života na selu. Tako je i na poljoprivrednim fakultetima. Srednjoškolci i studenti stiču parcijalna znanja, kao da će poljoprivredom da se bave u nekoj imaginarnoj zemlji, a ne ovde kod nas.


I to nije nimalo slučajno: kad bismo analizirali školske udžbenike videli bismo da je malo toga u njima posvećeno životu na selu. Ali, i naše škole i udžbenici su manifestacija preovlađujućeg mentaliteta - bežanja sa sela. I to u uslovima kada skoro polovina stanovništva i 40 odsto mladih Srbije - živi na selu. Društvo to sebi kao da ne želi da prizna. I dok se ministri i vlade menjaju, selo godinama ostaje isto.
Svi uglavnom zaborave ono što su obećali tokom kampanje i obilaska štala i farmi. Svakim danom oglasa za prodaju seoskih imanja i kuća je sve više. Njihova cena je sve manja, a opet - niko ih neće... Antrfile Napuštene kuće Procenjuje se da u Srbiji ima oko 40.000 napuštenih seoskih imanja i okućnica.
Najviše je u južnoj Srbiji, na području Kuršumlije, gde na jednom kvadratnom kilometru živi samo deset stanovnika. Cena napuštenih kuća i imanja koje se nude na prodaju najčešće ne prelazi 10.000 evra.
U Bačkoj i banatskom Potisju ima oko 2.000 napuštenih kuća koje se prodaju za 1.000 do 5.000 evra. U selu Međa, nedaleko od Zrenjanina, napuštene kuće jedva da koštaju više od 1.000 evra, dok je cena oko 500 kuća koje se prodaju u Mokrinu između 4.500 i 15.000 evra. Iako jedna kuća sa okućnicom košta koliko kvadrat stana na beogradskoj opštini Vračar, žitelji Srbije retko se odlučuju da odu na selo i posvete se poljoprivredi.

I dok je u Evropi primetan trend povratka ljudi na selo, beg od gradskog života i vreme, u Srbiji bi ipak svi radije da žive u gradu. Pa još ako je Beograd...

Nestanak sela gasi Srbiju

Piše: Branislav Gulan ponedeljak, 01 februar 2010 PDF Štampa El. pošta

BEZNAĐE

http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/2183-nestanak-sela-gasi-srbiju.html

Nestanak sela gasi Srbiju

BEZNAĐE Nestanak sela gasi  SrbijuSeoska naselja već decenijama kod nas imaju tretman ,,rezervne varijante života’’, i zato ne iznenađuje procena da će sela koja imaju manje od sto stanovnika za dve decenije nestati. U Srbiji ima oko 4.800 sela, a na putu izumiranja je svako četvrto. Seoska okolina se u 21. veku vraća svom prapočetku

Sela Srbije, naročito brdsko-planinska, već decenijama propadaju ekonomski, demografski... propadaju izvorišta naše narodne kulture i mesta života. Toliko propadaju pa će od 4.800 sela, čak četvrtina njih relativno brzo, za dve decenije, nestati! Istovremeno u Srbiji svake godine više umre nego što se rodi čak 40.000 stanovnika, a od toga je 12.000 u Vojvodini. Dakle, svake godine u Srbiji nestane po jedna varoš. Ako se nastavi ovim tempom procene su da će Srbija 2060. godine imati samo 1.060.000 stanovnika, a 2225. godine više ih neće biti uopšte!

O kakvim razmerama ovog procesa je reč, svedoči i podatak da u 702 naselja u Srbiji (ponajviše u centralnoj Srbiji, a manje u Vojvodini) živi manje od po stotinu stanovnika. Tačnije rečeno, 352 naselja su sa manje od 50, a 350 imaju između 50 i 100 stanovnika. Po pravilu to su naselja bez mladih, a zato se i procenjuje da će za dve decenije potpuno opusteti. Ovom broju treba dodati još gotovo 500 naselja koja su na popisu 2002. godine imala od 100 do 150 stanovnika. S druge strane, u današnjim selima Srbije živi gotovo polovina stanovništva. Od toga, 60 odsto njih ne bavi se poljoprivredom kao osnovnom delatnošću.

Istovremeno u Srbiji svake godine više umre nego što se rodi čak 40.000 stanovnika, a od toga je 12.000 u Vojvodini. Dakle, svake godine u Srbiji nestane po jedna varoš. Ako se nastavi ovim tempom procene su da će Srbija 2060. godine imati samo 1.060.000 stanovnika, a 2225. godine više ih neće biti uopšte!

,,Od ukupnog broja mladih (do 29 godina starosti) nešto više od 40 odsto živi u selima. Reč je o velikom delu Srbije koji obuhvata oko devedeset odsto teritorije. Zato se postavlja i samo pitanje od sebe kako se živi na tom području? Treba reći da se država prema selima odnosi kao da je to minimalni i gotovo nevažni deo teritorije. Političari se opet zanimaju za sela i seljake, odnosno njihove obore i oranice (u Srbiji ima praznih 40.000 kuća i isto toliko staja i obora za tov stoke) isključivo u vreme izbora i izbornih kampanja. Istovremeno Srbija je poslednja zemlja u regionu koja je donela Strategiju ruralnog razvoja - nacionalni program razvoja poljoprivrede i seoskih područja. Međutim, ona još uvek postoji samo na papiru’’, navodi direktor Balkanske asocijacije za sociologiju sela prof. dr Đura Stevanović.

Za pola veka, od 1950. do 2000. godine, iz sela u grad prešlo je osam miliona ljudi! U drugim delovima sveta za takav proces bilo je potrebno i oko 150 godina!

POVRATAK U PRAPOČETAK

BEZNAĐE Nestanak sela gasi  Srbiju’’Nestanak stanovništva prvo u 700 sela, a potom i preostalih 500 koja se nalaze u fazi izumiranja, dovešće do promene biodiverziteta na velikom prostoru, pre svega, na istoku i jugoistoku Srbije. U nekada kultivisanim i uređenim atarima već je jednim delom ovladala divljina (lane je ostalo neobrađeno 600.000 hektara njiva), a stara napuštena sela vratiće se u period od pre 200 i više godina, kada su to bila naselja u nastajanju. Tada su ljudi na tim područjima krčili šume da bi podigli kuće. Nažalost, mnoga od ovih sela su sa manje stanovništva nego što su ih imali i u 19. veku. Prema tome, seoska okolina se u ovom 21. veku vraća svom prapočetku’’, dodaje potpredsednik Privredne komore Srbije i nekadašnji ministar za poljoprivredu u srpskoj Vladi akademik dr Stojan Jevtić.

Jedna od manifestacija tog nestajanja naselja jesu napuštene kuće kojih je, opet prema rezultatima popisa iz 2002. godine, u selima bilo blizu 50.000! Ako se ovome doda i 145.000 tada popisanih kuća koje su označene kao ,,privremeno nenastanjene’’, to znači da u selima Srbije danas ima oko 200.000 stambenih objekata - u kojima se ne živi! Ako pretpostavimo da je svaka kuća pogodna za život četvoročlanog domaćinstva, zaključak je da praznim kućama u selima nedostaje ni manje ni više nego blizu 800.000 žitelja. Može se samo pretpostaviti koliko je vredno to napušteno bogatstvo, jer pored kuća za stanovanje tu su i zapuštene staje, njive, voćnjaci, šume, livade... Istovremeno, Srbija nema stoke, sve manje troši hrane, pa joj nacija postaje i pothranjena. I FAO (Svetska organizacija za ishranu) prognozirao je da će Srbija uskoro od izvoznika postati neto uvoznik hrane jer ne koristi svoje prirodno bogatstvo od 5,1 miliona hektara njiva. Ne koristi ga i zato što aktuelne vlasti nikada nisu htele da priznaju da je Srbija agrarna zemlja, iako joj svi koji u ovo vreme dolaze iz EU govore da je poljoprivreda njena jedina šansa!

U selima Srbije danas ima oko 200.000 stambenih objekata - u kojima se ne živi!

BEZNAĐE Nestanak sela gasi  Srbiju„Odmah se postavlja i pitanje šta pokazuju podaci o domaćinstvima? Od ukupnog broja, onih sa jednim ili dva člana u selima je 44 odsto (16 odsto sa jednim, a 28 odsto sa dva). Dakle, gotovo svako drugo domaćinstvo u seoskim naseljima čine manje dvočlane zajednice ili samice - samci. Pretpostavlja se da ova domaćinstva uglavnom čine stare osobe preko 70. godina života“, dodaje istraživač u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stanković.

Nestanak stanovništva prvo u 700 sela, a potom i preostalih 500 koja se nalaze u fazi izumiranja, dovešće do promene biodiverziteta na velikom prostoru, pre svega, na istoku i jugoistoku Srbije ZAHTEV MMF-A
Poslednja poseta MMF-a Srbiji posebno je zabrinula one koji žive u selima koja ostaju bez stanovnika u Srbiji. Jer, po zahtevu MMF-a, svaka škola koja ima manje od 30 učenika moraće da se zatvori. Ovi podaci o nestajanju škola u Srbiji i selima u kojima ima jedan do devet učenika govori o tome da ni u okolini od 100 kilometara neće moći sakupiti đaka za jedno odeljenje! Kako to uspeti da deca u brdsko-planinskim regionima dnevno odlaze u školu udaljenu 100 kilometara i da se vraćaju iz nje u toku dana, posebno u zimskom periodu, pitanje je o kome tek slede rasprave... Nestanak učenika na selima biće i još brži nestanak života u tim regionima, ali i sela u njima... Pomenimo da je danas odnos razvijenog i nerazvijenog regiona u Srbiji 1:22! Ta granica će se još više pogoršati nakon sprovođenja ovakvih zahteva MMF-a!

OSTARELI MOMCI I DEVOJKE

BEZNAĐE Nestanak sela gasi  SrbijuVeoma su indikativni i podaci o broju neženja i neudatih među stanovništvom srpskih sela. Procene su da ima oko 260.000 muškaraca koji su u petoj deceniji života, a da nisu zasnovali porodice... Devojke radije iz sela odlaze u grad, udaju se za portire i žive siromašno, nego što ostaju na selu... Da je toliki broj muškaraca oženjen i da imaju samo po jednog potomka, na selima bi bilo više od milion stanovnika... Istovremeno, neudatih je u istom ili nešto mlađem životnom dobu blizu 100.000. Pretpostavlja se da je taj broj manji zbog toga što je jedan broj devojaka iz sela otišao u gradove, gde takođe ima više od 100.000 neudatih.

Pomenuti pokazatelji su izraz ukupnog odnosa društva prema selu koje se ovde kod mnogih smatra ,,rezervnom varijantom’’ - načinom života za one koji nemaju drugog izbora. Jer, činjenica, recimo, da služba hitne pomoći u mnogim opštinama u Srbiji dolazi do nekih naselja samo ako oni koji traže plate troškove prevoza, najbolje pokazuju koliko društvo (ne) brine o ovom stanovništvu. Ili to što komunalne službe ne dolaze u mala sela, što nemaju lekare, učitelje, a ni pomoć pogrebnih službi - samo pokazuje zašto su sela kod nas prepuštena nestajanju. Jer, tek kada se na selu budu stvorili isti uslovi za život kao u gradu, kad se u njemu ne bude živelo samo od poljoprivrede, mladi će se odlučivati da ostanu na selu. Tek tada bi se moglo govoriti o povratku mladih iz gradskih sredina na selo. Jer, bivša Jugoslavija je imala najbržu deagrarizaciju na svetu. Za pola veka, od 1950. do 2000. godine, iz sela u grad prešlo je osam miliona ljudi! U drugim delovima sveta za takav proces bilo je potrebno i oko 150 godina!

BEZNAĐE Nestanak sela gasi  SrbijuNestanak srpskog sela pokazuje i naš školski sistem. Srbija ima oko 50 srednjih škola u kojima se stiču znanja iz poljoprivrede, ali ni u jednoj od njih nema nastavnog predmeta koji se bavi poljoprivrednim domaćinstvom i organizacijom rada i života na selu

,,Nestanak srpskog sela pokazuje i naš školski sistem. Srbija ima oko 50 srednjih škola u kojima se stiču znanja iz poljoprivrede, ali ni u jednoj od njih nema nastavnog predmeta koji se bavi poljoprivrednim domaćinstvom i organizacijom rada i života na selu. Tako je i na poljoprivrednim fakultetima. Srednjoškolci i studenti stiču parcijalna znanja, kao da će poljoprivredom da se bave u nekoj imaginarnoj zemlji, a ne ovde kod nas. I to nije nimalo slučajno: kad bismo analizirali školske udžbenike, videli bismo da je malo toga u njima posvećeno životu na selu. Ali, i naše škole i udžbenici su manifestacija preovlađujućeg mentaliteta - bežanja sa sela. I to u uslovima kada skoro polovina stanovništva i 40 odsto mladih Srbije - živi na selu. Društvo to sebi kao da ne želi da prizna’’, dodaje profesor iz Beograda dr Miša Nemanjić.

I dok se ministri i vlade menjaju, selo godinama ostaje isto. Svi uglavnom zaborave ono što su obećali tokom kampanje i obilaska štala i farmi. Svakim danom oglasa za prodaju seoskih imanja i kuća je sve više. Njihova cena je sve manja, a opet - niko ih neće...

NAPUŠTENE KUĆE
Procenjuje se da u Srbiji ima oko 40.000 napuštenih seoskih imanja i okućnica. Najviše je u južnoj Srbiji, na području Kuršumlije, gde na jednom kvadratnom kilometru živi samo deset stanovnika. Cena napuštenih kuća i imanja koje se nude na prodaju najčešće ne prelazi 10.000 evra. U Bačkoj i banatskom Potisju ima oko 2.000 napuštenih kuća koje se prodaju za 1.000 do 5.000 evra. U selu Međa, nedaleko od Zrenjanina, napuštene kuće jedva da koštaju više od 1.000 evra, dok je cena oko 500 kuća koje se prodaju u Mokrinu između 4.500 i 15.000 evra. Tako, primera radi, ima sela koja imaju samo 20 kuća. U proseku svaka kuća sa okućnicom (posedom) prodaje se u proseku po ceni od najviše 5.000 evra. Onaj ko danas ima 100.000 evra može da kupi celo selo... Ali, ni to se ne dešava jer ako se kuće i posedi ostave zapušteni i neobrađeni, prekriće ih korov, srušiće se... Dodajmo i to da toliki novac ipak nemaju prosečni i obični stanovnici, već samo – tajkuni. Iako jedna kuća sa okućnicom košta koliko kvadrat stana u beogradskoj opštini Vračar, žitelji Srbije retko se odlučuju da odu na selo i posvete se poljoprivredi. I dok je u Evropi primetan trend povratka ljudi na selo, beg od gradskog života i vreve, u Srbiji bi ipak svi radije da žive u gradu. Pa još ako je Beograd... U njemu danas živi gotovo trećina stanovništva Srbije!

Srpsko selo - izumire

14. Decembar 2006.
http://www.poslovnimagazin.biz/magazin/privreda/srpsko-selo-izumire-30-131

Srpsko selo - izumire


U Srbiji će za 15 godina nestati svako četvrto ili 1.200 sela, i ako se ništa ne učini Srbija će već za nekoliko godina biti agrarna zemlja bez sela i seljaka, ocenio je saradnik Nučnog društva ekonomista Branislav Gulan.

"Od 1991. godine broj poljoprivrednih gazdinastava u Srbiji smanjio se za petinu, a širom Srbije prazno je 40.000 kuća", rekao je u izjavi za Betu Gulan.

Od deset radnika koji su ostali bez posla bar pet bi moglo da nađe zaposlenje u ruralnim delovima Srbije, i to u šumarstvu, vodoprivredi, uslužnim delatnostima i zanatstvu.

Politika oslanjanja na agrar i razvoj siromašnih oblasti, naveo je Gulan, trebalo bi da bude trajno opredeljenje države, gde bi ona bila koordinator razvoja pojedinih opština i u početku i finansijer oživljavanja opustelih sela.

U Vojvodini je bilo pokušaja oživljavanja opustelih sela, tako što je opština otkupljivala napuštena imanja i prodavala kuću sa okućnicom doseljenicima po ceni od 2.000 do 10.000 evra, podseća Gulan.

Napuštanje vojvođanskih sela najizraženije je u južnom Banatu i opštinama Plandište, Alibunar i Bela Crkva, a upravo polovina sve starijeg vojvođanskog stanovništva živi na selu.

Koliko je stanje alarmantno, pokazuje podatak da u gotovo 2.000 sela u Srbiji nema nijednog stanovnika, dok u oko 200 sela nema mlađih od 20 godina.

U srpskim selima živi oko 260.000 muškaraca koji su se približili 50-oj godini života, a još nisu zasnovali porodice.

Kućerak za 3.500 evra

http://www.blic.rs/

Beograđani kupuju napuštene kuće u Banatu

Kućerak za 3.500 evra

Skoro nestvarno izgledaju mali oglasi u kojim se dobre kuće sa još boljim okućnicama, prodaju po banatskim selima za 3.500 do 5.000 evra. Tako se u banatskom selu Jazovo, blizu Čoke, na glavnom putu, za 5.000 evra prodaje kuća sa tri sobe, strujom, vodom i telefonom, zatim dve zidane štale, svinjcem, voćnjakom i jutrom bašte. Useljiva kuća sa strujom, vodom i telefonom u selu Toba, opština Nova Crnja, nudi se za neverovatnih 3.500 evra. Slično je i u okolini Zrenjanina, gde je sve više kupaca - iz Beograda.

U selu Jazovu misle da bi baš globalna kriza mogla vratiti život koji je ovde odavno zamro. Imaju asfaltni put dužine šeast kilometara koji uh povezuje sa magistralom Zrenjanin-Subotica, vodovod, struju, telefonske veze, internet, školu, zdravstvenu stanicu, dečji vrtić, nekoliko prodavnica, poštu, bogato lovište i dva ribnjaka. Svaka deseta kuća je na prodaju, a isto toliko je i praznih čiji vlasnici se još nisu odlučili za to.
- Čekaju da uđemo u Evropu, pa će verovatno i cene nekretnina i ovde da porastu - govore meštani. - Kuće prodaju najčešće naši bivši meštani, rođeni ovde u selu, a koji su sedamdesetih godina prošlog veka otišli u obližnje gradove radi zaposlenja i lakšeg života. Njihovi roditelji su ostali u selu i polako napuštaju ovaj svet, a kako malo ko razmišlja da se vrati u Jazovo, odlučuju se za prodaju očevine ili dedovine - kaže za „Blic“ Robert Urban, sekretar Saveta mesne zajednice u Jazovu. Kuće se prodaju po ceni od 800 pa do 5.000 evra. Mali je broj kupaca i pored ovako niske cene, ali interesovanje raste u poslednje vreme. Koliko mi je pozanto nekoliko je prodato kupcima iz Sente i Mola, a od skoro je i jedan Beograđanin postao naš sugrađanin. On se preselio ovde, a supruga mu je još u Beogradu gde radi, pa kada ode u penziju i ona će mu se pridružiti. Sigurno je da će se ljudi iz gradova, ako se odluče da kupe kuću Jazovu ili okolnim selima, morati odreći nekih navika. Međutim, i život na selu ima svojih prednosti. Osnovnih uslova za jeftiniji život ovde ima na pretek, a preko elektronskih medija sve mogu pratiti kao da žive u velegradu - govori Urban.
Ištvan Kovač (62) zemljoradnik iz Jazova pokazuje kuću na glavnoj ulici koja je nedavno prodata za 1.800 evra.
- Ima struju, telefon, kupatilo, ekonomske objekte i veliku baštu. Da je to u Senti koštala bi dvadeset puta više, a u većem gradu da ne govorimo. Ovako je jedva našla kupca i za tu cenu - kaže Kovač.
Napuštenih kuća koje vlasnici prodaju po niskim cenama ima u skoro celom Banatu. Kupci su najčešće Beograđani koji za „male pare“ dođu do kuća u kojima provode vikende i godišnje odmore.
Tako je i u Tomaševcu. Sekretar ove mesne zajednice, Milenko Nikolić kaže da se kuće mogu naći po ceni od dve do 6.000 evra, u zavisnosti od stanja u kakvom se nalaze.
- Ovde kod nas kuće uglavnom kupuju Beograđani, vikendaši, a ima i onih koji se na to odlučuju zbog obližnjeg Tamiša koji je nezagađen i idealan za ribolovce. U selu je oko stotinak kuća prazno. Ranije su kuće kupovale izbeglice koji su za male pare bezbedili sebi krov nad glavom. Neke od tih jeftinijih kuća nemaju kupatilo, ali ih novi vlasnici adaptiraju - objašnjava Nikolić.
Ima i Zrenjaninaca, pretežno penzionera, koji u svojim novim kućama žive preko leta jer tamo imaju mogućnost da gaje voće i povrće i na taj način uštede.
Praznih kuća na prodaju ima i u najvećem banatskom selu Melencima.
Predsednik Saveta mesne zajednice Melenci Ivica Milivojev kaže da su ih i ovde pre nekoliko godina kupovale izbeglice.
- U Melencima je oko 150 kuća u kojima niko ne živi. One stare od naboja mogu se naći i po ceni od dve-tri hiljade evra, a ima i onih novijih, građenih od kvalitetnijeg materijala koje se prodaju za deset-petnaest pa i više hiljada evra. Dešava se da te starije kuće kupuju prve komšije, ali ima i penzionera iz Beograda koji kupuju kuće zbog toga što se leče u melenačkoj banji Rusanda - navodi Milivojev.
Za razliku od ostalih banatskih sela u pograničnoj opštini Nova Crnja je nešto drugačija slika. U tom selu trenutno je oko 200 praznih, pretežno napuštenih kuća, a vlasnici i naslednici žive u većim gradovima i nemaju nameru da se ovde vrate.
Cene se takođe kreću od dve do 15.000 eura, ali tu kuće kupuju uglavnom Rumuni. Posebno im je interesantna Srpska Crnja.

KUĆE JEFTINE,KUPACA NEMA!

ZRENJANIN 17. 04. 2008

PRESS

KUĆE JEFTINE,KUPACA NEMA!

U vojvođanskim, posebno banatskim selima, više hiljada solidnih napuštenih kuća prodaje se u proseku za 6.000 do 7.000 evra


S

Ostojićevo... U poslednjih osam godina nije prodato više od deset kuća

U vojvođanskim selima, a najviše u Banatu, ima više hiljada napuštenih kuća koje su za prodaju i čija se cena kreće od 1.500 do 15.000 evra, ali ih skoro niko ne kupuje.


Spas za izbeglice

Tipičan primer gde prognana i izbegla lica „zamenjuju" staro stanovništvo, uglavnom sopstvenim parama kupujući kuće, jeste Jankov Most, nekada čisto rumunsko selo u blizini Zrenjanina.

- Avgusta 1996. godine doselio sam se ovde. Sada nas izbeglih iz Hrvatske i Srba iz Zrenjanina koji se doseljavaju ovde „na svež vazduh blizu kanala DTD" u selu ima oko 40 kuća, odnosno skoro isto kao i starosedelaca. Nedavno je Ratomir Zdravković iz Zrenjanina prešao ovde da živi i kupio je za 3.750 evra, koliko košta i polovan auto, solidnu kuću sa pola jutra placa, vinogradom, voćnjakom... Ja sam za ovu moju, pre 12 godina, dao 9.000 maraka i sada sam se sredio, postao pravi domaćin. Bavio sam se svim i svačim od kada sam došao, sada hranim svinje, imam 11 rasplodnih krmača, svake godine oko 200 prasića, imam pilića i eto, to mi je biznis. A sada su kuće još jeftinije, možeš naći solidnu i za dve, tri hiljade evra - govori Stanko Radosavljević, nekada iz sela Duboka kod Slavonske Požege, a sada žitelj Jankovog Mosta.

Koliki je tačan broj napuštenih kuća u Vojvodini niko precizno ne zna, saznaje Press u Izvršnom veću Vojvodine, jer te kuće, iako su napuštene, imaju naslednike koji nekada i nisu preterano zainteresovani da ih prodaju.

Kuće zvrje prazne, vreme ih gazi, poneke se i urušavaju, kao da niko nije zainteresovan za njih. Samo u Banatu, prema službenim procenama, ima desetak hiljada porodica koje nemaju krov nad glavom!

- Šta da vam kažem, strašno je i pisati ili govoriti kako su cene niske. Napuštene, ali dobro očuvane kuće sa strujom i vodom prodaje se između 2.500 i 5.000 evra, ali ih niko neće.

Prošle godine je za 2.200 evru kupio jednu kuću jedan Beograđanin, ali da mu služi kao vikendica kada ovde dođe na pecanje. I to je sve za nekoliko godina - kaže za Press Slavica Popov, šef mesne kancelarije u Banatskoj Dubici, malom mestu kraj Sečnja.

Ostojićevo je sa 3.000 stanovnika jedno od većih mesta kikindske opštine, a u njemu se kuće prodaju od 1.500 (one ruševne), pa do 15.000 evra one najluksuznije.

No, uprkos ovako niskim cenama, poslednjih osam godina nije prodato više od deset kuća! Slična situacija je i u Nakovu, na granici sa Rumunijom, gde se kuće sa vodom, strujom i uvedenim plinom u proseku prodaju za 8.000 evra. U Banatskom Višnjićevu, predsednik mesne kancelarije Radivoj Jovetić tvrdi da nema skuplje kuće od 8.000 evra, ali da se i one slabo prodaju pa ih naslednici, koji žive u Zrenjaninu ili Sečnju, koriste kao vikendice.

S2

- Iako se puno kuća prodaje, veoma malo se kupuje. Ove godine je prodata jedna izuzetno lepa nova kuća, sa svim stvarima u njoj i sa pomoćnim objektima u velikom dvorištu za 13.000 evra. Prosečna cena onih starijih kreće se između 4.000 i 5.000 evra - govori Miroslava Krišan, šef mesne kancelarije u Jarkovcu, selu blizu Zrenjanina.

Za napuštene kuće i one koje su za prodaju zasad su izgleda najviše zainteresovane porodice prognane sa Kosova i Metohije, odnosno bivših jugoslovenskih republika. U taj posao, otkup napuštenih i starih seoskih domaćinstava, do sada je najviše aktivnosti i uspeha u realizaciji imalo Izvršno veće Vojvodine.

- U skoro svim vojvođanskim selima ima kuća koje su napuštene, a u nekima, posebno u Banatu, pola kuća u selu je prazno! No, ima i dosta kuća u kojima žive izbeglice, kao podstanari, pa je Pokrajinski fond za izbeglice raspisao konkurs za otkup tih kuća. Prošle godine smo u 15 opština otkupili 75, a ove godine planiramo još 110 kuća. Za kuće dajemo maksimalno 6.000 evra, s tim što je pola bespovratno, a 3.000 evra se vraća za 10 godina - kaže za Press Janko Veselinović, predsednik saveta za izbegla i prognana lica u Vojvodini.

M. NEDELJKOV

18 Feb 2010

Zivot u gradu ili selu?




Ne tako davno Novi Beograd je bio gradska spavaonica, a sada postoji velika opasnost da postane gradska radionica. U nedugoj posleratnoj istoriji on se razvijao kao mesto gde su stotine hiljada njegovih stanovnika samo konačile, dok su na posao uglavnom išli u "stari" Beograd. Novi Beograd bio je lišen sadržaja koji bi svakodnevni život njegovih žitelja učinili lepšim i zanimljivijim. Kulturni i sportski događaji bili su veoma retki. Opština je imala svega jednu sportsku dvoranu, jedan bazen, jedan fakultet, nekoliko većih robnih kuća i to je bilo sve. Ali je zato u širem centru imala fabriku traktora.

U središnjoj etapi razvoja Novog Beograda građene su mamutske spavaonice, bez neophodnih pratećih objekata. Veoma dinamična izgradnja stanova nije praćena i izgradnjom potrebnih škola, dečijih vrtića, pozorišta (nijedno), galerija, bioskopa (jedan)... Novi Beograd bio je i dalje mesto u kojem se samo spavalo, a za sve ostalo se išlo u staro gradsko jezgro.


Ali, veoma dinamičan napredak ima i svoju cenu. Novom Beogradu nedostaju parking mesta, mostovi za prelazak Save i Dunava, zelene površine, škole, vrtići, sportski objekti, muzeji, pozorište, galerije, opera i mnogi drugi veoma bitni sadržaji za pristojan svakodnevni život. Očigledno je da gradski planeri nisu pravilno postavili osnovne temelje budućeg grada Novog Beograda. Samo se gradi stambeni i poslovni prostor, a zaboravlja sve ostalo.
Kratkovidost opštinskih "otaca" može se videti i iz Plana detaljne regulacije blokova 25 (Beogradska arena) i 26 (preko puta zgrade bivšeg SIV-a). Iako se delimično može razumeti opredeljenje autora da u ovom, kako oni kažu, budućem centru Novog Beograda (blok 26) podignu čak četiri mamutske zgrade od preko 40 spratova, nikako nije razumljiva i prihvatljiva namera da se na jedinoj većoj zelenoj površini oko Arene, unutar avetinjski "pustih" novobeogradskih blokova, u četiri ćoška, kao kakve kule stražarnice, izgrade četiri zgrade, od kojih će dve imati po 21 sprat. Osim ozbiljnog ataka na ljudska čula, ovakvo "skrnavljenje" prostora oko novobeogradske Arene je nedopustiv moralni "zločin" prema sadašnjim i budućim generacijama. U celom svetu kompleksi sportskih dvorana su okruženi bujnim zelenilom. Uz sliku sa nedavnog teniskog turnira u Hamburgu, dopirao je nežan ton svakodnevnog biglisa slavuja. Zašto i park oko Arene ne bi mogao izgledati kao londonski Hajd park. I u Londonu je kvadrat poslovnog prostora veoma skup, ali nikome ne pada na pamet da tamo nešto gradi. Da li novobeogradski pesak za sva vremena treba okovati betonom, asfaltom, čelikom i staklom? Da li profit može biti jedini i isključivi motiv?
Gde će, kada izniknu soliteri, svoje bezbrižno detinjstvo provoditi stotine dece, osuđene od malih nogu da paze gde se igraju i kuda se kreću, jer četvoronožne aždaje nemilosrdno vrebaju na svakom koraku? Gde će izmestiti (kakvo-takvo) igralište u bloku 25 na kojem je čak i slovenački Merkator, za srpske mališane, pravio dvodnevne turnire u malom fudbalu, a B 92 spektakularne turnire u basketu?
Ceo text procitajte na sledecem linku

Link http://www.bazanekretnina.com/Vesti/Ljubodrag_Savic_o_razvoju_Novog_Beograda.html